OD SJAJA DO OČAJA Nekada najbogatiji grad izgrađen na zlatu, sada tone u opšte rasulo!

Škole, bolnice, restorani i preduzeća oslanjaju se na rezervne generatore da bi nastavili sa radom. JAR danas izgleda kao zemlja koja se urušava. U srcu nefunkcionalnosti u Johanesburgu je kriza upravljanja. Od kada je Afrički nacionalni kongres, vladajuća nacionalna partija u zemlji, izgubila kontrolu nad gradom 2016. godine, usledile su nestabilne koalicije, što je rezultiralo šest promena gradonačelnika u četiri godine, piše Blumberg.

KIM LUDBROOK

 

Državna elektroprivreda, koja je poslednjih godina postala sinonim za probleme Južne Afrike, ima flotu elektrana na ugalj koje su stare, loše održavane i loše projektovane. Prekidi struje, u narodu poznati kao "spuštanje opterećenja", stoga traju i do četiri i po sata u kontinuitetu, pa građani pune i koriste svoje uređaje kada ima struje, jer se nikad ne zna kada će uslediti sledeći prekid.

- Južna Afrika možda nije propala država u ovom trenutku, ali mi smo svakako propala vlada - rekla je Tesa Dums, direktor politike u Rivonia Circle, neprofitnoj organizaciji čiji je navedeni cilj da transformiše zemlju u "jaku, održiva demokratija“.

- Do sada ne osećamo posledice propale države jer ostali sektori društva i dalje funkcionišu, ali posledice neuspelog upravljanja i dalje osećamo - rekla je ona.

Rešenje postoji, ali je veoma skupo

Prema rečima bivšeg gradonačelnika Mfoa Falacea, koji je smenjen sa funkcije u januaru, Johanesburgu je potrebno 300 milijardi randa (16,3 milijarde dolara) za izgradnju nove infrastrukture, uključujući struju, vodu i kanalizaciju. Budući da se grad poslednjih godina suočava sa smanjenim prihodima, to rešenje izgleda i dalje veoma daleko.

KIM LUDBROOK

 

Od statusa najbogatijeg grada Afrike koji je stekao zlatnom groznicom koja je počela krajem 19. veka i nastavila se kroz eru aparthejda, Johanesburg se pretvorio u grad u kome je polovina stanovništva nezaposlena i živi u siromaštvu. Na nacionalnom nivou stopa nezaposlenosti je 32,9 odsto, a oko 18 miliona ljudi (od ukupno 59,4 miliona) oslanja se na neki oblik socijalne pomoći. Poređenja radi, broj registrovanih obveznika je upola manji.

U međuvremenu se proširio i kriminal, pa grupe pljačkaju zapuštene objekte i kompanije više ne žele da posluju na tim prostorima, dok sitni kriminalci kradu kablove i metal iz trafostanica i prodaju ih na crnom tržištu. Zbog toga je u Rudeportu, zapadno od Johanesburga, trebalo zameniti 12 malih lokalnih trafostanica, a cena svake nove je 700.000 randa (35.249 evra).

Proračun Citi Pover-a, koji kupuje struju od Eskom-a i distribuira je u Johanesburgu, pokazuje da su u protekloj godini izgubili 500 miliona randa zbog krađe ili oštećenja materijala, ali i zbog toga što takvi kablovi ne mogu da se nose sa povratom struje, pa oni i to dodatno oštećuje. Na kraju, stanovnici danima ostaju bez struje, a kompanija je takođe u nevolji, navodi Blumberg.

KIM LUDBROOK

 

- Mi kao kompanija plaćamo Eskom-u oko 19 milijardi randa godišnje za struju, ali pola vremena tu struju ne dobijemo. To znači da smo taj novac potrošili naprasno i da se ne ostvaruje profit - rekao je portparol Siti pauera Isak Mangena. On je dodao da je promena upravljačke strukture pomogla da se situacija popravi i da su nestanci struje sve ređi.

Rupe na putu, nepokriveni šahtovi i otkriveni električni kablovi na putu stvaraju dodatne probleme vozačima, pa putovanje koje inače traje 30 minuta sada traje dva sata. Beskućnici, koji kontrolišu saobraćaj kada nestane struje, donekle profitiraju u svemu. U proseku, svaki od njih zarađuje 300 randa (nešto više od 15 evra) napojnice od vozača.

Problem i struja

S druge strane, zanatlije i ugostitelji su u velikim problemima zbog energetske nesigurnosti. Mali restoran Ikechukvu Oparauga, koji je nekada bio veoma uspešan, sada je primoran da otpusti polovinu svog osoblja i preseli se u manji prostor, ali se i dalje suočava sa gubicima. Dodatnih 350 randa nedeljno plaća se bandi za zaštitu.

- Ujutru više ne mogu da spremam hranu unapred, kao nekada, jer nestane struje. Ne mogu sebi da priuštim kupovinu generatora ili prelazak na gas - kaže Oparaugo.

Brojni poslovni lideri podigli su uzbunu zbog pravca u kom se nacija trenutno kreće. Centralna banka procenjuje da restrikcije električne energije koštaju privredu 900 miliona randa dnevno, što će ovogodišnju stopu rasta smanjiti za dva procentna poena.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI