Zvanični Zagreb očekuje od Crne Gore da se procesuiraju ratni zločini nad Hrvatima, a o Lori ni reči
Ovo je rekao premijer Hrvatske Andrej Plenković nakon sastanka sa crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem pre dva dana u Podgorici. Bilo je priče i o navodno još 14 nestalih Hrvata i potrebi procesuiranja ratnih zločina, kao i o graničnom pitanju oko poluostrva Prevlaka i školskom brodu "Jadran".
- Očekujemo od tužilaštva u Crnoj Gori da pokrenu procese koji se nisu pokrenuli - kazao je Plenković i poručio da je novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović "razumeo ozbiljnost te teme" za Hrvatsku i njene branitelje, porodice nestalih i logoraše i da je obećao da će preduzeti "dodatne napore" za rešavanje tih pitanja.
S druge strane, nije bilo reči o državljanima Crne Gore koji su bili zatočenici zloglasnog logora "Lora" kod Splita u kojem je od zlostavljanja i prebijanja stradao veliki broj Crnogoraca, kao i u drugim delovima Hrvatske. Porodice onih koji nisu preživeli trideset godina traže pravdu.
- Nakon nezavisnosti Crne Gore, naš tadašnji državni tužilac Vesna Medenica sklopila je sa hrvatskim državnim tužiocem Mladenom Bajićem sramni sporazum prema kome se terete samo crnogorski državljani osumnjičeni za ratne zločine nad hrvatskim državljanima, ali ne i obratno - kaže za "Novosti" predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. Crne Gore Radan Nikolić, podsetivši da se još istrajava na falsifikovanju novije istorije po kojoj su za sve krive Srbija i Crna Gora. - O mnogim žrtvama iz "Lore", ali i ostalih logora i civilnog stanovništva u Hrvatskoj se sve zna, ali se ćuti.
Plenković je očigledno "smetnuo s uma" da je 2017. godine Vlada Mila Đukanovića isplatila oko 1,4 miliona evra odštete po tužbama više od dvesta Hrvata koji su bili zatočeni u logoru Morinj u Boki Kotorskoj tokom 1991/92. godine. U tom logoru, kao što je poznato, niko od logoraša nije ubijen.
- U Morinju nikada nije postojao "crnogorski logor", već je na toj lokaciji postojao vojni zatvor bivše SFRJ u koji su početkom devedesetih ilegalno privođena, saslušavana i zadržavana lica hrvatske nacionalnosti zbog učešća u oružanoj pobuni - kaće Nikolić. - Ogromna većina njih bili su ratni zarobljenici koji su napali jedinice JNA i ubijali crnogorske rezerviste na dubrovačko-hercegovačkom ratištu, zbog čega im je po krivičnom zakonu bivše SFTJ sledovala dugogodišnja robija.
Amandman u Evropskom parlamentu
boraca ratova od 1990. ocenilo je neutemeljenim i zlonamernim atakom na Crnu Goru amandman hrvatskih poslanika na nacrt rezolucije o Crnoj Gori u Evropskom parlamentu, pre nekoliko godina. On se odnosio na implementaciju sudskih presuda u vidu pravične naknade žrtvama ratnih zločina počinjenih devedesetih na teritoriji Crne Gore. Nažalost, crnogorska država i njena diplomatija u to vreme bile su neme.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)