američka banka
Foto: AP/Foto Tanjug/AP

Prolazne ocene koje je FED dao bankama poput "Džej Pi Morgan Čejsa" i "Goldman Saksa" idu u prilog tvrdnjama menadžera sa Volstrita da bi sistemski važne banke mogle da izdrže teške gubitke.

Rezultati će pomoći da se utvrdi koliko kapitala banke treba da imaju u narednih 12 meseci. Dokle god banke ispunjavaju ili prevazilaze tražene zahteve, oslobođene su restrikcija FED-a po pitanju toga koliko kapitala mogu da ulože u dividende akcionara i otkup akcija, piše "Fajnenšel tajms".

Rezultati su objavljeni samo nekoliko meseci posle tri najveća bankarska kraha u istoriji SAD – sloma "Silikon veli" (SVB) i "Signačur" banke, kao i "Prve republičke banke".

-Današnji rezultati potvrđuju da bankarski sistem ostaje jak i otporan, rekao je potpredsednik FED-a za nadzor Majkl Bar.

Imajući u vidu nedavnu krizu, Bar upozorava da je stres-test "samo jedan način da se meri jačina" i da regulatori treba da budu oprezni oko toga kako kriza može da izbije.

Godišnji FED-ov stres-test sprovodi se od 2008. godine i treba da ispita da li će koeficijenti kapitala banaka koji apsorbuju gubitke ostati iznad minimalnih zahteva u slučaju ekonomske katastrofe.

Ove godine banke je trebalo da pokažu da mogu da se nose sa rastom nezaposlenosti do 10 odsto, padom cena nekretnina za 40 odsto, padom cena kuća od 38 odsto i padom kratkoročnih kamatnih stopa gotovo na nulu. Od 23 testirane banke, "Dojče banka", američka podružnica, pretrpela je najveći finansijski udarac, a za njom sledi "UBS Amerikas".

Među bankama sa sedištem u SAD, kapital "Goldman Saksa" imao je najveći pad, a za njim je sledio "Morgan Stenli". Obe banke su više okrenute trgovanju od ostalih, što je FED klasifikovao kao rizičnije.

Test je pokazao da bi sve ispitane banke ispunile zahteve o minimalno potrebnom kapitalu uprkos projektovanim gubicima od 541 milijarde dolara. Struktura gubitaka bila bi takva da bi 424 milijarde dolara bili gubici od pozajmica, a 94 milijarde dolara od trgovine i gubitaka druge strane.

Osam najvećih banaka pretrpelo bi gubitke od gotovo 80 milijardi dolara u trgovini, u scenariju koji bi podrazumevao konstantno visoku inflaciju koja zahteva visoke kamatne stope, okruženje koje se ne razlikuje mnogo od trenutnih ekonomskih izgleda.

Rezultati FED-ovog testiranja pomoći će da se utvrdi koliko stres-test kapitala svaka banka treba da ima. Ovo je iznos osnovnog kapitala prvog reda koji moraju da poseduju iznad regulatornih minimuma u odnosu na njihovu imovinu ponderisanu rizikom.

FED i bankarski regulatori trebalo bi da tokom leta objave nove međunarodne standarde za preračunavanje imovine opterećene rizikom. Analitičari i direktori banaka predviđaju da će ova pravila značiti da će američke banke morati da imaju više kapitala za krizne situacije.

Takođe, očekuje se da američki regulatori prošire međunarodni "Bazel III" (sporazum koji, između ostalog, obuhvata međunarodne standarde za adekvatnost kapitala banaka, zahteve likvidnosti) kako bi u njega bile uključene banke srednje veličine kakva je bila SVB ili "Signačur" banka.

Prema sadašnjim propisima, SVB bi imala prvi zvanični stres-test 2024. godine. Međutim, čak i da je SVB bila podvrgnuta FED-ovom stres-testu verovatno bi ga prošla, jer scenario nije predviđao model tako oštrog rasta kamatnih stopa koji je doveo do kraha zajmodavca.

(rt.rs)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading