"SVETU JE DOSTA AMERIKE" Fiona Hil: Naši grehovi su izašli na površinu, u Ukrajini se menja svet

Hil je tokom predavanja na konferenciji Lenart Meri 2023, nazvanoj po bivšem estonskom predsedniku, govorila o tome kako je „zamor od Amerike“ širom sveta posle rata protiv terorizma obnovljen učešćem SAD u ratu u Ukrajini.

Kako je rekla, "rat u Ukrajini je rat koji menja svet ili sistem".

- Uklonio je površinske detalje i razotkrio nedostatke i linije raseda u međunarodnom poretku. To nije sukob 21. veka. To je retrogradni rat – ono za šta se nadamo da će biti krajnji grč evropskih konvulzija koje su potresle ostatak sveta u 20. veku zbog prethodne merkantilističke dominacije Evrope i imperijalnih osvajanja – rekla je Hil.

"Rusija - poslednje carstvo"

Prema njenim rečima, Vladimir Putin i Moskva se bore u Ukrajini da povrate kontrolu nad bivšom kolonijalnom teritorijom bez koje je Rusija ostala krajem 20. veka.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

- Putin veruje da Rusija nije samo država naslednica, već "država u kontinuitetu" Ruske imperije i Sovjetskog Saveza. I zaista, tako smo svi priznali Rusiju nakon raspada SSSR-a u decembru 1991. Ova činjenica mnogo objašnjava sadašnjost. Rusija je poslednje kontinentalno carstvo u Evropi – kaže Hil i podseća kako su se nakon velikih ratova raspadala carstva poput Otomanskog, Austrougarskog, Britanskog.

- Sovjetski Savez, Rusko carstvo, konačno se raspao na kraju Hladnog rata, ali ne u glavama Vladimira Putina i njegove kohorte – kaže ona.

Međutim, ističe i to kako je od kraja Hladog rata SAD stajala sama kao globalna supersila, ali je svet sada umoran od takvog poretka.

- Ali danas, nakon teškog perioda od dve decenije oblikovanog američkim vojnim intervencijama i direktnim angažovanjem u regionalnim ratovima, rat u Ukrajini ističe propadanje samih Sjedinjenih Država. Ovaj pad je relativan ekonomski i vojno, ali ozbiljan u smislu moralnog autoriteta SAD. Nažalost, baš kao što je Osama bin Laden nameravao, sopstvene reakcije i akcije Sjedinjenih Država narušile su njihov položaj od razornih terorističkih napada 11. "Zamor od Amerike" i razočaranje njenom ulogom globalnog hegemona je široko rasprostranjeno. Ovo uključuje i same Sjedinjene Države — činjenica koja je često izložena u Kongresu, novinskim kućama i debatama u istraživačkim centrima. Za neke, SAD su manjkav međunarodni akter sa sopstvenim domaćim problemima koje treba da reši. Za druge, SAD su novi oblik imperijalne države koja ignoriše brige drugih i naokolo šalje svoju vojnu težinu – ispričala je Hil u svom govoru.

Ukrajina - jedan u nizu događaja koje su pokrenule SAD

Prema njenim rečima, takvo stanje je sada pogubno upravo po Ukrajinu.

- Zašto sve ovo govorim? Kratkoročno gledano, ovo je posebno štetno za Ukrajinu jer se na globalnom nivou rat u Ukrajini posmatra kao jedan u dugom nizu dramatičnih događaja od 2001. godine koje su pokrenule Sjedinjene Države. Američko vođenje "rata protiv terorizma" teškom rukom otuđilo je ogroman deo muslimanskog sveta. Američka invazija na Irak 2003. godine, koja je pratila invaziju na Avganistan, oživela je užase američkih intervencija hladnog rata u Koreji i Vijetnamu. Nereagovanje SAD u sukobima poput Jemena i selektivne intervencije u Libiji i Siriji, naglasile su nedoslednost američke spoljne politike. Prenosim vam sve ono što sam ove godine i sama čula od raznih sagovornika – rekla je Hil.

Ona je navela mnoge primere koji dalje bacaju sumnju na američku sposobnost da bude globalni predvodnik: finansijsku krizu, izbor Donalda Trampa, njegov prezir prema međunarodnim sporazumima i loše rukovođenje pandemijom, kao i neslavno povlačenje SAD iz Avganistana pod vođstvom administracije Džoa Bajdena.

Potkopan američki kredibilitet

Kako je rekla, ništa od toga ne znači da se na rusku invaziju na Ukrajinu gleda pozitivno.

- Centralna načela međunarodnog prava su i dalje univerzalni poredak ili princip uređenja, posebno za manje države. Zemlje širom sveta su priznale i osudile činjenice ruske agresije, glasale u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija... Brutalno ponašanje i zverstva Moskve, zajedno sa vojnim greškama i neuspesima, umanjili su ugled Rusije. Ali ono što većina država i komentatora misli o Sjedinjenim Državama jeste i njihova prizma za procenu ruskih akcija – kaže ona.

Međutim, prema njenim rečima, Ukrajinu kažnjavaju zbog američke podrške njenim naporima da se odbrani i oslobodi svoju teritoriju.

- Zaista, na nekim međunarodnim i američkim domaćim forumima, diskusije o Ukrajini brzo prerastu u argumente o ponašanju SAD u prošlosti. Ruske akcije su obrađene na površni način. "Rusija radi samo ono što rade SAD", jedan je od odgovora, ili "Da, Rusija je poništila fundamentalni princip zabrane rata i upotrebe sile nakon 1945. godine sadržan u članu 2 Povelje UN… Ali, SAD su već oštetile ovaj princip kada su napale Irak pre 20 godina" – navodi ona.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

Kako je rekla to nije samo karakteristika ruske retorike.

- Američka invazija na Irak univerzalno je potkopala kredibilitet SAD i nastavlja da to čini. Za mnoge kritičare Sjedinjenih Država, Irak je bio najnoviji u nizu američkih grehova koji sežu do Vijetnama i preteča aktuelnih događaja. Iako je mali broj država stao na stranu Rusije u uzastopnim rezolucijama u Generalnoj skupštini UN, oni koji su se uzdržali, uključujući Kinu i Indiju, signaliziraju nezadovoljstvo Sjedinjenim Državama. Kao rezultat toga, vitalni dvostruki zadaci vraćanja zabrane rata i upotrebe sile kao kritičnog kamena temeljca Ujedinjenih nacija i međunarodnog sistema, i odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, gube se u gomili skepticizma i sumnji u Sjedinjene Države – kaže Hil.

Ona je posebno istakla kako na Globalnom jugu i u „ostatku sveta“ ne vide Ameriku kao moralnu državu.

- Percepcije američke oholosti i licemerja su široko rasprostranjene. Poverenje u međunarodne sisteme koje su SAD pomogle da se osmisle i kojima su predsedavale od Drugog svetskog rata je davno nestalo. Elite i stanovništvo u mnogim od ovih zemalja veruju da im je sistem nametnut u vreme slabosti kada su samo pokušavali da obezbedi svoju nezavisnost... Za njih je ovaj rat zaštita koristi i hegemonije Zapada, a ne odbrana Ukrajine. Ruski lažni narativi o njenoj invaziji na Ukrajinu i o SAD odjekuju i ukorenjuju se globalno jer imaju plodno tlo. Ruske dezinformacije više liče na informaciju — u skladu su sa „činjenicama“ kako ih drugi vide. Nezapadne elite dele isto uverenje kao i neki zapadni analitičari da je Rusija isprovocirana ili gurnuta u rat širenjem Sjedinjenih Država i NATO-a – kaže ona.

"Ponovo se pojavio pokret nesvrstanih"

Ona je govorila i o tome kako neke zemlje ne žele da se izjašnjavaju o tome na čijoj su strani.

- Pokret nesvrstanih iz doba hladnog rata ponovo se pojavio, ako je ikada i nestao. Trenutno, ovo je manje kohezivni pokret, a više želja za distancom, da se izostavi iz evropskog haosa oko Ukrajine. Ali to je takođe vrlo jasna negativna reakcija na američku sklonost definisanju globalnog poretka i primoravanju zemalja da zauzmu stranu. Kako je jedan indijski sagovornik nedavno uzviknuo o Ukrajini: „ovo je vaš sukob! ... Imamo druge hitne stvari, svoja pitanja ... Mi smo u svojoj zemlji na svojoj strani ... Gde ste vi kada nam stvari krenu naopako?" - rekla je Hil.

"Otvorena pobuna protiv Zapada"

Istakla je probleme koje "ostatak sveta" ima sa sankcijama Rusiji.

- Oni zameraju moć američkog dolara i čestu kaznenu upotrebu finansijskih sankcija od strane Vašingtona. SAD ih nisu konsultovale o ovoj rundi sankcija Rusiji. Oni vide da zapadne sankcije ograničavaju njihove zalihe energije i hrane i podižu cene. Oni okrivljuju rusku blokadu Crnog mora i namerno ometanje globalnog izvoza žitarica na Sjedinjene Države, a ne na stvarnog počinioca, Vladimira Putina. Ističu da niko nije insistirao na sankcionisanju Sjedinjenih Država kada su izvršile invaziju na Avganistan, a potom i na Irak, iako su se protivili američkoj intervenciji, pa zašto bi to činili sad? – navodi Fiona Hil.

Prema njenim rečima, otpor zemalja Globalnog juga američkim i evropskim apelima na solidarnost prema Ukrajini je „otvorena pobuna“.

- Ovo je pobuna protiv onoga što oni vide kao kolektivni Zapad koji dominira međunarodnim diskursom i nameće svoje probleme svima ostalima, dok odbacuje svoje prioritete u pogledu kompenzacije za klimatske promene, ekonomski razvoj i otpis duga. Ostali se osećaju stalno marginalizovanim u svetskim poslovima. Zašto su oni u stvari označeni (kao što ja ovde navodim u ovom govoru) "Globalni Jug", koji se ranije nazivao i "trećim svetom" ili "svetom u razvoju"? Zašto su oni uopšte "ostatak" sveta? Oni su svet, koji predstavljaju 6,5 milijardi ljudi. Naša terminologija smrdi na kolonijalizam – zaključila je Hil.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI