PUTIN SPREMA PAKAO ZA ŠOJGUA?! Jedan detalj pobune u Rusiji posebno je "bizaran"!

"Bizaran narativ"

Narativi o puču Vagner grupe postaju sve čudniji i čudniji. Očekivano, gomilaju se informacije o masovnim čistkama u vojnom vrhu ruske vojske, ali još nema koherentnog objašnjenja da li se bivši prijatelj ruskog predsednika Jevgenij Prigožin zaista usudio da napadne predsednika koji mu je decenijama obezbeđivao finansiranje, ili je reč o Prigožinovom pokušaju da se obračuna sa „moskovskim klanom“, odnosno vojnim vrhom Rusije, ministrom odbrane Šojguom i glavnokomandujućim Gerasimovim.

Najčudniji u postojećim zvaničnim narativima je stav generala Sergeja Surovikina, za koga se sumnja da je znao i podržavao Prigožinov plan „pohoda na Moskvu”. Već mesecima je jasno da je sukob između Prigožina i vojnog vrha – Šojgua i Gerasimova – postao nepremostiv, što je bilo vidljivo iz opskurnih objava šefa Vagner grupe na društvenim mrežama. Prigožin verovatno može samo da zahvali svojoj dugoj vezi sa Vladimirom Putinom što ga ruski vojni vrh odavno nije uhapsio, pa čak i eliminisao samo zbog prozivki, a sada još više bode oko što je prikazan i Surovikin kao jedan od zaverenika, ili bar jedan od onih koji su ćutke pustili Prigožinov 'pohod na Moskvu'.

Međutim, u tom narativu nema odgovora kako je tokom Vagnerove pobune jedino rusko vazduhoplovstvo pokazalo bilo kakvu spremnost da se obračuna sa Vagner grupom, a Surovikin je bio i ostao glavnokomandujući ruskog vazduhoplovstva. Prema nizu nezvaničnih informacija, Surovikin je uhapšen. A tokom neuspelog puča, grupa Vagner je oborila najmanje sedam letelica ruske vojske i ubila ukupno 39 pilota. Zašto se sada govori o hapšenju generala Surovikina, ako se jedinica vojske za koju je on bio odgovoran ispostavila da je najaktivnija u zaštiti Moskve, dok se drugi praktično nisu suprotstavljali Prigožinovim jedinicama? Nije li malo bizarno da u čistkama „odleti” glava onog čiji su vojnici i oficiri prvo uradili nešto protiv onih koji su dizali pobunu? Ovu kontroverzu je primetilo nekoliko analitičara.

Ko je žrtveni jarac?

Surovikin je ranije navodno bio u zategnutim odnosima sa Šojguom i Gerasimovim, ali je služio i kao posrednik između Prigožina i moskovskog dvojca. Surovikin je bio aktivan kao posrednik tokom bitke kod Bahmuta, kada je Prigožin teško optužio Moskvu da blokira snabdevanje.

Neki analitičari smatraju da se slučaj Surovikin može objasniti pokušajem da se on pretvori u žrtvenog jarca: vojnog komandanta čije ponašanje objašnjava i opravdava pogubnu reakciju vojnog vrha i ruskih službi bezbednosti na Prigožinovu pobunu. Ovo objašnjenje deluje logično, ali treba napomenuti da Vladimir Putin zapravo žrtvuje dva svoja „žrtvena jarca“; i Prigožina i Surovikina. U tom kontekstu, ne treba zaboraviti da je članovima Vagnerove grupe obećana amnestija, dozvoljeno im je da se pregrupišu u Belorusiji kako bi mogli da nastave svoje afričke operacije, a vođa najdramatičnijeg puča u modernoj istoriji čovečanstva jednostavno , posle dogovora sa Putinom , prošetao do Putinovog političkog prijatelja, beloruskog predsednika Lukašenka.

Neobičan državni udar

Još je neobičnije, piše u svojoj analizi ugledni Institut za proučavanje rata (ISW)), da se Prigožin i posle dogovorenog odlaska u Belorusiju tajno vratio u Rusiju na pregovore sa neimenovanim visokim ruskim zvaničnicima i Vagnerovim komandantima grupa. ISW takođe raspravlja o razmerama navodnog pregrupisavanja Vagner grupe u Belorusiji, pozivajući se na nekoliko izvora. Zanimljivo je da ruski opozicioni medij Meduza tvrdi da je sa Prigožinom u Belorusiju otišlo samo 1.000 ljudi, ali beloruski opozicioni kanal Belamova donosi drugačije informacije o stvaranju novih logističkih i trening kampova Vagnera u Belorusiji.

Kakav je ovo državni udar u kojem predsednik koji je trebalo da bude svrgnut ili pogubljen dozvoljava organizatoru puča da se preseli u Belorusiju, zemlju kojom upravlja Putinov politički saveznik, a Putin dozvoljava organizatoru puča da se pregrupiše u susednoj državi.

Američka analiza državnog udara u Rusiji

Nejasno je kakav je uticaj navodni pokušaj državnog udara imao na stanje ruske vojske. Evo zanimljivog odlomka iz ISW-ove opsežne analize ovog veoma intrigantnog pitanja:

„Ruski izvori spekulišu da Vagnerova pobuna već ima širok uticaj na rusku komandnu strukturu. Istaknuti ruski milbloger je tvrdio da je Vagnerova pobuna izazvala „velike čistke“ među komandnim osobljem ruskih oružanih snaga i da je rusko Ministarstvo odbrane trenutno podvrgnuto „stres testu“ na lojalnost. Milblogger je tvrdio da ruska Federalna zaštitna služba (FSO) sprovodi reviziju ruskog vojnog rukovodstva, kao i pojedinačnih komandanata jedinica. Milblogger je tvrdio da ruski zvaničnici koriste „neodlučnost“ Ministarstva odbrane u suprotstavljanju pobunjenicima i njegovu „podršku paravojnim kompanijama (PMC)“ kao izgovor da uklone „neprijatno“ osoblje sa svojih pozicija. Milblogger je posebno tvrdio da je komandant ruskih vazdušno-desantnih snaga i, kako se priča, zamenik komandanta ratišta, general-potpukovnik Mihail Teplinski, preuzeo odgovornosti glavnog komandanta ratišta u Ukrajini od načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova neutvrđenog datuma, ali verovatno posle pobune. Milbloger je naglasio da će Gerasimov zadržati funkciju načelnika Generalštaba, ali više neće imati odgovornost za ruske operacije u Ukrajini. Drugi ruski izvor tvrdi da je „Generalštab zavladala atmosfera sumnje i da su ogranci Gerasimova optuženi za neodlučnost i neuspeh, dok su ogranci zamenika komandanta grupe združenih snaga u Ukrajini, generala Sergeja Surovikina, optuženi za učešće u pobuna“. Izvori koji objavljuju ove spekulacije bili su uglavnom tačni u prethodnim izveštajima o promenama u ruskoj komandi, iako tekući poremećaj ljudskih mreža i ozbiljne potencijalne posledice povezane sa Prigožinovom oružanom pobunom mogu uticati na tačnost ovih izvora. ISW u ovom trenutku ne može da potvrdi nijednu od ovih spekulacija o promenama u komandi, ali je očigledno da oružana pobuna nastavlja da ima značajne posledice u informacionom prostoru."

Ukratko, ako su informacije vojnih blogera tačne da je Gerasimov de fakto lišen komande nad operacijama u Ukrajini nakon puča, onda 'Prigožinov puč' počinje da dobija drugačiji kontekst.

Dodajmo da ISW već spekuliše da bi Putin mogao da ide u obračun sa Šojguom i Gerasimovim, što, ako se ispostavi da je tačno, daje Prigožinovom puču potpuno drugačiji kontekst.

„Kremlj će verovatno pokušati da uravnoteži želju da ublaži široko rasprostranjeni prezir prema ličnostima iz establišmenta Ministarstva odbrane koji su podstakli Vagnerovu pobunu, istovremeno pokušavajući da obezvlasti one koji su možda simpatisali pobunu. Segmenti proratne ultranacionalističke zajednice i ruske vojske rutinski su kritikovali Gerasimova i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua zbog njihovog vođenja rata u Ukrajini, a Prigožinov proglašeni cilj nasilnog uklanjanja dvojice generala sugeriše da bi Kremlj mogao da gleda na Gerasimovu i Šojguovu nepopularnost kao na direktnu pretnju Putinovoj sposobnosti da održi podršku među ključnim biračima i vojskom“.

Ključno pitanje koje se postavlja jeste da li je 'puč' možda jedna od Putinovih igara koja je u nekom trenutku otišla predaleko, piše Jutarnji.hr.

​Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI