Crnogorcima ispod "radara" prošli lav, kengur i afričke kornjače
Nezakonita trgovina divljim životinjama jedna je od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou, a da ne pričamo o etičkim dilemama držanja i prodaje životinja i štetama po ekosistem koje se ni ne mogu izraziti u novcu, upozorila je Ksenija Medenica iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP). Komentarišući nedavni slučaj zaplene pet sokolova na crnogorskom graničnom prelazu, Medenica poručuje za „Dan“ da broj otkrivnih slučajeva nije ni približan pokazatelj stvarnog stanja jer nam, kako dodaje, ne fali dokaza da vrste sa CITES liste prolaze naše granice ispod radara.
„Konkreno, podsjetimo se slučaja sa lavom, kengurom, afričkim kornjačama, a to što smo za njih kasno saznali dovoljno govori o tome da se mora raditi na boljoj međusektorskoj saradnji, jačanju kapaciteta, ali i generalno edukaciji o ozbiljnosti i posledicama po ekosistem. Slučajevi u poslednjih desetak godina, što potvrđuje i nedavni slučaj zaplene sokolova na našoj granici, ukazuju na to da se najviše krijumčare ptice, gmizavci i biljke. Pa je tako od 2010. godine bilo slučajeva krijumčarenja prepariranih ili krivolovljenih ptica, a na meti su najčešće jarebice kamenjarke i šljuka. Upravo je slučaj iz 2015. kada je na granici zaplijenjeno više od 20 primjeraka jarebice kamenjarke bio jedan od povoda da zbog njene ugroženosti podnesemo inicijativu Ministarstvu poljoprivrede da uspostavi zabran lova na jarebicu. Međutim, i u ovom izolovanom slučaju, pitamo se da li bi bilo ovakve reakcije nadležnih da nije bilo intenzivnog pritiska sa naše strane“, kazala je Medenica.
Upozorava da krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i da mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.
Na pitanje dokle se stiglo sa formiranjem preduzeća koje će upravljati Parkom prirode Ulcinjska skolana, Medenica je kazala da je nakon višegodišnjeg probijanja roka za osnivanje tog preduzeća Opština Ulcinj uspela da sastavi Nacrt ugovora i odluke o formiranju preduzeća koje će upravljati Solanom.
„Dakle, još uvijek ništa nije definisano, još uvijek dokumenta nisu potpisana i još uvijek se bavimo administrativnim pitanjima dok priroda čeka da joj pomognemo. Ekosistem Ulcinjske solane u velikoj mjeri zavisi od aktivnosti i mjera zaštite prirode koje na tom prostoru treba sprovesti u što skorijem roku. Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, koje će biti suosnivač preduzeća koje će upravljati PP Ulcinjska solana, mora da izvrši dodatan pritisak na Opštinu kako bi konačno administrativni dio posla bio završen. Posebno imajući u vidu to da je upravljanje ovim vrijednim područjem jedan od uslova Evropske unije kako bismo u konačnom zatvorili poglavlje 27. U narednim danima očekujemo od Opštine i Ministarstva da saopšte informaciju da je administrativni dio posla, koji je ujedno i najlakši, završen, te da će u narednim mjesecima Ulcinjska solana imati svoj plan upravljanja po kojem će se postupati“, naglasila je Medenica.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)