IRANSKI S-400 PROTIV IZRAELSKOG F-35 Naoružanje se gomila na Bliskom istoku

Novi avion će biti deo treće eskadrile Izraela sa F-35I, ili Adir, simbolizujući superiornost vazduha. Aktuelna flota Izraela uključuje 50 F-35, od kojih je 36 operativno od 2018. godine.

Izraelski ministar odbrane Joav Gallant odobrio je kupovinu, nakon preporuka šefa IDF-a Generalštaba, general-potpukovnika Herceva, generalnog direktora Ministarstva odbrane Izraela general majora Eieal Zamira i komandant izraelskog vazduhoplovstva general majora Tomera Bara.

Zvanično pismo zahteva [LOR] izdaće Izraelsko Ministarstvo odbrane u SAD-u na F-35 Lightning II Joint Program Office [JPO]. To će olakšati odobrenje i potpisivanje posla u narednim mesecima. Kao deo sporazuma, proizvođači Lokid Martin i Prat i Vitni sarađivaće sa izraelskom odbrambenom industrijom u pravljenju komponenti aviona.

Planirana je treća eskalacija

Džošua (Šiki) Šani (Joshua [Shiki] Shani), izvršni direktor Lokid Martin Izrael, izrazio je zadiviljstvo zbog nastavka podržavanja izraelskih odbrambenih snage sa F-35-ima i daljim planovima akvizicije vlade.

Nekoliko izraelskih kompanija doprinose tehnologiji F-35. Elbit Sistemi i Rokvel Kolins (Elbit Systems and Rockwell Collins) proizvode kacigu, a IAI krila aviona. Do 2034. godine IAI planira da proizvede 811 pari krila F-35A u vrednosti od oko 2 milijarde dolara.

Treća eskadrila F-35 planirana je godinama. Vazduhoplovne snage Izraela takođe modernizuju svoju flotu cisterni sa gorivom KC-46A,sa novim helikopterima CH-53K i operiše sa F-16 i F-15S. Ove kupovine ostvarene su uz pomoć američkog programa stranog vojnog finansiranja [FMF].

S-400 u Iranu

Iran je više puta rekao da će trebati nove sisteme naoružanja i gleda u Kinu i Rusiju. Za sada se čini da je Rusija bolja opcija za kupovinu oružja kao što je Moskva u ratu sa Kijevom, što bi moglo rezultirati značajno smanjenim cenama za partnera kao što je Iran.

Iran je već kupio ruske lovce Su-35 i to je izazvalo talas spekulacija. A protiv-avionski sistem S-400 je najverovatnija opcija za drugu glavnu iransku kupovinu. Sistem se može suprotstaviti ne samo modernim lovcima, posebno Izraelskim F-35I, već i da bude okosnica izgradnje ozbiljnog štita za vazdušne odbrane koji će igrati ulogu odvraćanja.

Eventualna kupovina S-400 od strane Teherana će sigurno igrati upravo ovu ulogu - odvraćanje. Izrael nije rizikovao da sprovodi svoje vazdušne operacije protiv iranskih ciljeva često znajući da je opseg S-400 preveliki.

Potencijalno raspoređivanje 

Jedna potencijalna lokacija Irana za razmeštanje S-400 sistema za suprotstavljanje potencijalnim napadima F-35 je duž zapadne granice, posebno u oblastima u kojima Izrael može pokušati da pokrene napade. Ovo bi moglo uključivati područja u blizini Golanske visoravni ili duž Libanske granice.

Druga potencijalna lokacija za Iran za razmeštanje S-400 sistema je duž njene južne obale, posebno u Ormuškom prolazu. Ovaj strateški prolaz je vitalna trasa za transport nafte i bilo koji poremećaj može imati značajne globalne ekonomske posledice. Primena S-400 sistema u ovoj oblasti mogla bi da odvrati Izrael da pokrene sve napade u regionu.

Iran bi takođe mogao da postavi S-400 sisteme u svojim istočnim regionima, posebno u blizini granice sa Avganistanom i Pakistanom. To bi moglo pomoći da se zaštiti od bilo kakvih potencijalnih napada sa istoka, kao i da se pruži pokrivenost iranskim nuklearnim postrojenjima koja se nalaze u toj oblasti.

Konačno, Iran bi mogao da rasporedi S-400 sisteme u svom glavnom gradu Teheranu i drugim glavnim urbanim sredinama. To bi obezbedilo zaštitu od bilo kakvih potencijalnih vazdušnih napada koji ciljaju vladine zgrade ili drugu ključnu infrastrukturu.

Potencijalne geopolitičke implikacije

Potencijalne geopolitičke implikacije iranske kupovina ruskih S-400 sistema za vazdušne odbrane su značajne. Prvo i najvažnije, signaliziralo bi prebacivanje od tradicionalnog oslanjanja Irana na ruski vojni hardver prema raznolikijoj strategiji odbrane. To bi moglo imati implikacije na iranske odnose sa drugim zemljama, posebno onima u Bliskom istoku i Centralnoj Aziji.

Pored toga, kupovina S-400 sistema verovatno će se izazvati zabrinutost Sjedinjenih Država i njenih saveznika, koji rade na izolaciji Irana i ograničavanju njegove vojne mogućnosti. Ovo Može dovesti do povećanih napetosti u regionu i potencijalno čak vojne akcije ako je Iran koristio S-400 sistemi za ciljanje američkih ili savezničkih snaga.

Druga potencijalna implikacija iranske kupovine S-400 sistema je da bi to moglo dovesti do novog trke na oružje u regionu. Ostale zemlje, posebno one sa neprijateljskim odnosima sa Iranom, mogu se osećati primoran da bi stekli slične sisteme za održavanje ravnoteže moći. To bi moglo dalje destabilizovati region i povećati rizik od sukoba.

Konačno, kupovina S-400 sistema mogla bi imati ekonomske implikacije na Iran. Sistemi su skupi, a kupovina bi mogla da napregne iranska ekonomija Irana. Pored toga, kupovina bi mogla dovesti do daljih sankcija Sjedinjenih Država i njegovih saveznika, što bi moglo pogoršati iranove ekonomske probleme.

Iran je za sada rekao "Ne"

Iranski ministar odbrane, Mohammad Reza Ashtiani, odbacio spekulacije o iranskom interesu za ruske sisteme vazdušne odbrane Rusije. Glasine su započele nakon što je Iran kupio lovce iz Rusije. Ashtiani je izjavio da Iran može da proizvede svoju vlastitu opremu za vazdušnu odbranu, poput Bavar-373 sistema. Iran ima različitu rusku avio-odbranu, uključujući S-200 sistem dobijen u devedesetima. Tokom godina, Iran je značajno ažurirao sistem S-200.

Iran je naručio sistem S-300PMU-1, prethodnika S-400, u narednoj deceniji. Ali je narudžbina otkazana tokom administracije Dmitrija Medvedeva. Kada je Vladimir Putin ponovo postao predsednik, Iranu je ponuđen S-400 kao zamena, ali Iran je umesto njega izabrao starije sisteme. To je dovelo do kupovine prilagođene varijante S-300PMU-2.

S-300 je u početku izgrađen za Siriju, ali je isporuka odložena zbog pritiska Izraela i Zapada. Nakon što je modifikovano sa iranskim potrebama, ove S-300PMU-2 su počele da stižu u Iran 2017. godine.

Iranski bavar-373 

Iran je razvio svoj raketni sistem dugog dometa, Bavar-373, nakon ruske blokade prodaje S-300. Mogućnosti ovog sistema naspram S-400 je diskutabilna.

BAVAR-373 ima šest mobilnih bacača sa četiri rakete svaki, komandno mesto, radar za pretragu i radar za ciljanje. Može da prati 300 ciljeva odjednom i napadne šest istovremeno. Njegov opseg detekcije je 260km i može pogoditi mete do 200 km. Međutim, nedostaje mu više radara koji rade na komplementarnim talasima, što je karakteristiku S-400.

S-400 ima raspon angažmana od 400 km i tri klase raketa za višeslojnu odbranu. Uspešno je presretnuo hipersonične rakete brzinom preko 8 maha u testovima u Kini.

Iranski sistem autohtone vazduhoplovne odbrane pokazali su se efikasnim u borbi. Treći Hordad sistem oborio je skup američki Dron 2019. godine, demonstrirajući od odbrambene mogućnosti Irana.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI