"RAT JE NEIZBEŽAN" Američki general Minihan prognozira veliki sukob na istoku, Britanci imaju posebnu brigu

Tenzije između Zapada i Kine ne jenjavaju – kontroverzne teme oko kojih se dve strane i dalje suprotstavljaju su ljudska prava, odnosi sa Rusijom (pre svega zbog rata u Ukrajini), proizvodnja mikročipova i naravno – Tajvan. A tu je i retorika.

Dok je američki ministar finansija Dženet Jelen u Pekingu, gde pokušava da ublaži neke od ovih tenzija, kineski predsednik Si Đinping poručuje svojim trupama da „moraju da pojačaju svoju borbenu gotovost i odlučno brane nacionalni suverenitet, bezbednost i razvojne interese Kine. "

Britanski Telegraf podseća da ovo nije prvi put da se Sijev preteći način komunikacije poklapa sa nečijom diplomatskom posetom, a nešto slično je uradio i njegov prethodnik Hu Đintao, koji je 2011. rekao svojoj vojsci da je potrebno da se "prošire pripreme za rat".

Ali koliko je stvarno to kinesko zveckanje oružjem? Iako su njihova vojna brojnost i brzina izgradnje vojne infrastrukture neupitni, postavlja se pitanje – kakvo iskustvo zapravo stoji iza svega toga?

Napori Rusije u Ukrajini još jednom su pokazali da se spektakularne parade ne mogu porediti sa borbenom sposobnošću. Sijeva poruka, koja se poklopila sa posetom Dženet Jelen, trebalo bi da stvori maksimalan međunarodni uticaj, ali na domaćem planu, ona je više zamišljena kao ubod njegovim generalima nego kao trenutni poziv na oružje.

A gledajući dugoročno, da li je rat sa Kinom zaista neizbežan? General Majk Minihan iz američkog vazduhoplovstva kaže da jeste. Ali mnogi, za razliku od njega, i dalje veruju da će se napetom situacijom i dalje upravljati stalnim diplomatskim naporima i efektom odvraćanja zapadnih armija, posebno kada je reč o nuklearnom oružju. Zato postoje sve ove masivne vojne operacije i vežbe – njihov cilj je da pokažu kako bi to moglo izgledati u stvarnosti ako mirovni napori propadnu.

Američka pacifička komanda će definitivno biti spremna u slučaju borbe, ali šta je sa UK? Sredstva koju trenutno mogu ponuditi su trenutno nikakva – postoje samo HMS Tamar i HMS Spei, gotovo nenaoružani patrolni brodovi, jedini koje Velika Britanija trenutno ima u Indo-Pacifiku.

– Mi, Britanci, bićemo samo fusnota po ukupnoj borbenoj moći. Dva izuzetka su nosač aviona HMS Kueen Elizabeth (sa punom opremom američkih i savezničkih aviona) i napadne podmornice na nuklearni pogon naoružane krstarećim projektilima Tomahavk. Postoje i druge oblasti u kojima možemo da doprinesemo, kao što su obaveštajne službe, sajber snage, specijalne snage itd., ali će pomenuti nosač i podmornice biti u centru konvencionalnog plana – piše britanski Telegraf.

Nosač aviona HMS Kueen Elizabeth trebalo bi da se vrati u Indo-Pacifik tek 2025. godine, a britanske podmornice su već u potpunosti raspoređene na drugim mestima. Govorilo se o ranom raspoređivanju jedne od podmornica u Indo-Pacifik, što bi, ako se sve uskladi sa raspoređivanjem podmornica SAD u regionu, a Velika Britanija u međuvremenu kupi još Tomahavka, predstavljalo značajan UK doprinos odvraćanju borbi.

Ali kako to učiniti kada Velika Britanija ostaje gotovo jedina zemlja u Evropi koja se uporno protivi povećanju potrošnje za odbranu?

Kina, u međuvremenu, nastavlja da kruži oko Tajvana, sve bliže i bliže, ali nikada direktno ne pokazujući na svoju metu – do sada. Za pretpostaviti je da će se njihove agresivne vežbe, opkoljavanja i preletanja dronovima nastaviti – a kada se pomenute aktivnosti počnu doživljavati kao „normalne“, Kina će, vrlo verovatno, dodatno zaoštriti situaciju.

– Moja radna teorija je da će oni nastaviti da se približavaju i čekaju prirodnu katastrofu poput zemljotresa ili cunamija da bi dobili pokriće za konačni potez pod okriljem humanitarne pomoći i pomoći u slučaju katastrofa. Teško je reći 'ne' da bi se pomoglo i pre nego što to shvatite, prisustvo Kine na Tajvanu će takođe postati 'normalno'. Možda grešim, ali druge alternative su mnogo gore. U međuvremenu, diplomatski, informativni i napori odvraćanja na obe strane će se nastaviti ubrzano. Si će „podebljati” kinesku vojnu opremu i zadržati agresivan stav, a Zapad će nastaviti da pokušava da odluči gde će „sedeti” između ustupaka, suštinske saradnje i agresije. Ujedinjeno Kraljevstvo će doprineti gde god može, nadajući se da niko neće primetiti koliko je ta pomoć zapravo mala - smatra analitičar Tom Šarp, koji je svojevremeno bio deo kriznog plana predvođenog SAD.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI