STREPE OD SLEDEĆEG POTEZA RUSIJE Ova zemlja strahuje od napada

Ostrva koja su demilitarizovana duže od 100 godina kao deo mirovnog sporazuma su postala velika nelagoda za Helsinki nakon Putinove invazije na Ukrajinu.

"Zgrade u glavnom gradu Olandskih ostrva napravljene su od drveta, prozori su toliko stari da je staklo preživelo svetske ratove", kako kaže Sia Spiliopulu Akermark.

Direktorka Olandskog mirovnog instituta voli da priča o decenijama starim prozorima – jer oni dokazuju da su Olandska ostrva, ostrva mira i da su takva do danas.

Olandski arhipelag pripada Finskoj, ali je uglavnom autonoman. Tokom Krimskog rata u 19. vijeku, Britanija, Francuska i Rusija su se borile oko te teritorije. Godine 1856, kao rezultat mirovnih pregovora, međunarodni sporazum je po prvi put predviđao demilitarizaciju ostrva i Rusija se obavezala da će se suzdržati od pravljenja utvrđenja na ostrvu.

U Prvom svetskom ratu Rusija je ponovo stacionirala trupe na Olandima, uz dogovor svojih saveznika Britanije i Francuske. Ali 1921. demilitarizacija je obnovljena. Od tog trenutka, arhipelag nije smeo biti napadnut, niti je bilo dozvoljeno da se tamo stacionira vojna oprema.

Sve strane su se pridržavale dogovora, zbog čega su prozori na drvenim zgradama do danas netaknuti, uprkos dva svjetska rata.

"Da su Olandi ikada bili napadnuti i bombardovani, bili bi slomljeni", kaže Akermark.

Ona je uverena je da će Olandi ostati arhipelag mira u budućnosti zbog svog posebnog statusa. Ali ljudi su manje sigurni u finskom glavnom gradu Helsinkiju.

Od ruske invazije na Ukrajinu, Finci su dobili potvrdu osećaja nepoverenja prema susedu Rusiji. I povukli su poteze: Finska se zvanično pridružila NATO-u u aprilu 2023. Međutim, Olandska ostrva ostaju demilitarizovana. I to sada ostavlja neke Fince da se pitaju: Šta će se dogoditi ako Rusija napadne ostrva?

"Ahilova peta finske odbrane"

Kritičari vide demilitarizaciju arhipelaga kao slabost koju bi Rusi mogli da iskoriste. Bivši savetnik finskog predsednika Alpo Rusi čak je Olandska ostrva nazvao "Ahilovom petom odbrane Finske".

Nekoliko poslanika takođe otvoreno dovodi u pitanje status teritorije. Ali stručnjaci upozoravaju da bi naoružavanje arhipelaga moglo imati nepredviđene posledice.

Niko ne zna kako bi Rusija reagovala s obzirom da je demilitarizacija arhipelaga nekada bila uslov da Moskva prizna granice Finske.

Olandski arhipelag u Baltičkom moru nalazi se na geografski važnom mjestu. Na ulazu u Botnički zaliv, između Švedske i finskog kopna, nalazi se preko 6.700 ostrva i ostrvaca, od kojih je samo 65 naseljeno. Oland je strateški važan kao i švedsko ostrvo Gotland, koje se nalazi u Baltičkom moru između Švedske i Letonije.

Jednom je rečeno da onaj ko ima vlast nad Gotlandom i Alandima ima vlast nad celim morem.

Vekovima su se velike sile Baltičkog mora borile za prevlast na Olandima. Nekoliko kompromisa je na kraju dovelo do rešavanja sukoba. Jedna je bila da je 1940. Moskvi dozvoljeno da uspostavi konzulat u Marijehamnu.

Ruske diplomate prate da li se poštuje demilitarizacija. I to rade i danas, iako Rusija istovremeno vodi rat protiv Ukrajine koji krši međunarodno pravo.

Mnogi Finci se sada kritički pitaju da li je u redu da Rusija prati poštovanje međunarodnog sporazuma dok svakodnevno krši međunarodno pravo samo nekoliko hiljada kilometara dalje.

Spor oko ruskog konzulata

Nigde spor oko budućnosti Olandskih ostrva nije tako vidljiv nego u ruskom konzulatu, koji se nalazi u glavnoj ulici u Marijehamnu, teško je promašiti rusku zastavu koja se vijori ispred diplomatskog predstavništva. Preko puta ulice stanovnici su istakli ukrajinsku zastavu, a na travnatom području postavljen je okrugli simbol mira napravljen od žice.

Skoro 40.000 ljudi sada je potpisalo peticiju kojom se traži zatvaranje ruskog konzulata na Olandima.

"Smešno je da ruska institucija treba da nadgleda poštovanje međunarodnih ugovora", kaže finski rezervista Jonas Bak. Odrastao je na kopnu i zbog ljubavi se preselio na Oland. Bak je siguran da Moskva koristi konzulat na Olandu da špijunira Finsku, a ne da održava mir.

Bivši predsednički savetnik Rusi je sličnog stava. Prošle godine je rekao da je konzulat deo ruskog špijunskog sistema u Finskoj.

On ukazuje na veliku raciju 2019. na ostrvska imanja u ruskom vlasništvu u blizini obale finskog grada Turkua. Racije su, kaže, pokazale da su ruski građani kupili mnogo velikih parcela na arhipelagu i napravili heliodrome i pristaništa.

Neke od nekretnina bile su smeštene izuzetno blizu važnih brodskih ruta. Rusi sumnja da zgrade nisu bile mirne kuće za odmor – i da su umesto toga bile namienjene za praćenje finskog brodskog saobraćaja. Rusi bi takođe radije zatvorio konzulat u Marijehamnu pre nego kasnije.

Specijalni status inherentni deo identiteta

Ali ne gledaju svi Olanđani na rusko prisustvo na arhipelagu tako kritički. Neki čak protestuju ispred konzulata, iako žele da ostane otvoren. Kao 72-godišnji Mose Valen. Sunčan je prolećni dan, a penzionisani novinar stoji ispred ruskog konzulata i drži poster. "Putine, idi kući", piše crnim slovima.

Pa ipak, Valen naglašava: "Ne protestujemo protiv konzulata. Mi protestujemo protiv rata".

Za mnoge Olanđane, njihov poseban status je deo njihovog identiteta. Strahuju da bi zatvaranje ruskog konzulata moglo dovesti u pitanje ceo sporazum o Olandima – a time i autonomni status ostrva.

Od početka rata, svaki dan se održavaju demonstracije ispred ruskog konzulata. Ponekad se pojavi šačica ljudi, ponekad desetine. Valen broji broj učesnika na svakom protestu. Dokumentovao je zapis 366. dana, prve nedelje nakon godišnjice ruske invazije. Tog dana 262 osobe su demonstrirale za mir.

"I 20 pasa", dodaje.

Penzionisani novinar broji demonstrante životinja. Kaže da su oni sastavni dio mirnih demonstracija. Protesti ispred konzulata u Marijehamnu uvek se odvijaju na isti način. Demonstranti skandiraju za prekid rata, a zatim za oslobađanje protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog. Na kraju pevaju evropsku himnu "Oda radosti" na švedskom.

Demonstranti kažu da se u konzulatu nikada ništa ne dešava i da prozori ostaju tamni. Kažu da konzula i njegovu suprugu nisu videli na ulici od početka rata, te da su oni jedini koji žive u konzulatu. Da je do Valena, dvojici ruskih diplomata bi to i dalje trebalo dozvoliti. Ali on kaže da se rat protiv Ukrajine mora zaustaviti.

"Zatvaranje konzulata poslalo bi katastrofalnu poruku", kaže on.

"To bi značilo da bi Finska prekršila međunarodne ugovore".

Demonstrantima se s vremena na vreme pridružuje i istraživačica Akermark. Ona je takođe protiv rata – ali i ona želi da Oland ostane demilitarizovana zona. Zapad je kredibilan samo ako živi u skladu sa svojim vrijednostima, kaže ona – a to znači poštovati međunarodne sporazume nakon što su zaključeni.

Za sada se ne može dokazati da je Rusija počinila bilo kakav prekršaj na ostrvu. Ona kritikuje činjenicu da su "ljudi prikazani kao naivni koji veruju u međunarodne sporazume koji su na snazi godinama. Ako taj argument dovedete do krajnosti, nema više ni razloga da se pridržavate ustava".

A kada se to dogodi, tvrdi ona, društvo se raspada.

Odluka o tome da li će Oland ostati simbol demilitarizacije ili postati simbol dalje eskalacije leži u Helsinkiju.

Tamošnja vlada se do sada držala dogovora, verovatno zato što bi se bilo šta drugo u Moskvi smatralo provokacijom. Tada je moguće da bi Finska bila u opasnosti, a da ne spominjemo mir koji je karakterisao Oland toliko godina.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI