SVAĐA EU I LATINSKE AMERIKE Rat u Ukrajini podelio dva bloka

Sukob između zemalja EU i Latinske Amerike oko toga na koji način pomenuti rat u Ukrajini preti da "obnavljanje partnerstva" pretvori u diplomatski neuspeh, prenosi "Politiko".

Prvi dan samita između EU i Zajednice država Latinske Amerike i Kariba (CELAC) bio je posvećen afirmaciji jačanja međukontinentalnih veza. Pošto su pregovarači iz EU pokušali da privole zemlje Latinske Amerike da osude Rusiju zbog konflikta u Ukrajini, ovi razgovori su se ubrzo suočili sa neuspehom.

Kako tvrde trojica zvaničnika EU, koji su želeli da ostanu anonimni, Nikaragva i Kuba su se oštro usprotivile evropskom predlogu teksta zajedničkog saopštenja.

Jedan evropskih diplomata je čak rekao da su Nikaragva i Kuba dobile pozive iz Moskve u kojima im se savetuje da to učine.

Do sukoba u Briselu došlo je u trenutku kada je Rusija odbila da produži sporazum koji je, uz posredovanje UN, Ukrajini omogućavao da izvozi žito preko Crnog mora.

"Potvrđujem da još razgovaramo o tekstu saopštenja", rekao je u ponedeljak predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel . "I to nešto znači. Sa obe strane želimo ambiciozan tekst."

Na kraju sastanka u ponedeljak, neimenovani diplomata EU je izjavio da cenkanje oko formulacija u tekstu "za sada ne dovodi samit u opasnost."

Neuspeh da se postigne zajednička deklaracija naneo bi udarac kredibilitetu EU, u trenutku kada Unija nastoji da prikupi glasove u UN radi podrške Ukrajini. Takođe, do ovog neuspeha dolazi u trenutku kada Brisel pokušava da "postane najbolji prijatelj Latinske Amerike" i kada se suočava sa Kinom, koja odlučno osvaja latinoamerička tržišta.

Ukrajina nije jedino sporno pitanje

"Ako Rusija položi oružje, nastupio bi mir. Ako Ukrajina položi oružje, Ukrajine više ne bi bilo", izjavio je letonski premijer Krišjanis Karins. "Možda to, u nekom udaljenom području, nije tako očigledno", dodao je Karinš, ciljajući na zemlje CELAC-a.

Prema novoj verziji dokumenta, u koju je "Politiko" imao uvid, termini zajedničkog saopštenja su razvodnjeni, jer se od "oštre osude" Moskve zbog kršenja suvereniteta Ukrajine prešlo na "izražavanje zabrinutosti" zbog ukrajinskog sukoba.

Odgovarajući na pitanje o zastoju, ministar inostranih poslova Hondurasa Enrike Reina je rekao: "Verujem da u ovom dijalogu treba da se nađe izlaz koji će poštovati i vizije EU i vizije CELAC-a, kao i svake od njegovih članica."

Ukrajina nije jedino sporno pitanje u nacrtu komunikea koji je, kako konstatuje "Politiko", pre ličio na listu želja, u kome je svaka zemlja nastojala da pomene svoje nacionalne prioritete, poput kolonijalnih reparacija ili Malvinskih ostrva, zbog kojih su Argentina i Britanija, koja više nije članica EU, pre 40 godina vodile rat.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI