Severina i Njegoš
Foto: Printscreen/Printscreen/Novosti

Dočekali su je Cetinjani na nogama uz aplauze i ovacije, kao najrođeniju Crnogorku u čijoj senci se našao na zidovima tog zdanja portret vladike Rada.

Stihove sa prozora Biljarde recitovao je crnogorski glumac Slobodan Marunović, da bi se sve završilo u pomrčini za manje od dva minuta, nakon čega se Seve diskretno povukla sa scene Biljarde, gde je nekada lovćenski tajnovidac pisao svoja remek-dela "Luču" i "Gorski vijenac", mučio muke sa Crnogorcima i osvajačima.

Performans od koga se zaljuljao Lovćen organizovala je povodom 210 godina do Njegoševog rođenja lokalna vlast u prestonici uz autorstvo slikara Dimitrija Popovića. Pred ovim događajem zanemela je većinska Crna Gora. Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči, sveštenik Darko Đogo postavlja pitanje:

- Kada pođete na Čevo ili Njeguše, da se pomolite za duše naših istinskih divotnica, kako ćete ne samo pred Miloša, već i njima na oči ako njihov lik danas donosi neka divotnica skrojena po merama koje su te svete žene odbacivale. Razmišljam, takođe, o mojim precima Hercegovcima, koji su stare Crnogorce i Crnogorke gledali Njegoševim očima - kako se i njima, i samim precima današnjih žitelja Cetinja i okoline, koji nas gledaju iz Nebeske Srbije, čini to što je arhetip ženske lepote prikazan onako kako je na Cetinju prikazan? Da li je to sve što su imali da kažu o svojim prabakama i majkama njihovi potomci?

Severina i Njegoš

Printscreen/Novosti

 

 

Pesnik Andrija Radulović kaže za "Novosti" da svakako Biljarda nije mesto za izvedbu ove predstave "koja bi trebalo da izroni negde u Perastu, kao blistatelna vila, što bi u najboljem slučaju izazvalo pažnju preplanulih turista".

- Možete misliti kako na sve ovo gleda sam vladika Rade s Jezerskog vrha i Sveti Petar Cetinjski, koji su poezijom disali i stvarali Crnu Goru i zidali njen duh koji je projavio u istorijskim litijama. Ovako nit je vila s mora došla, nit je u Biljardi sokola našla - kaže Radulović, podsetivši da je "Noć skuplja vijeka" u osnovi metafizička pesma lovćenskog proroka i Prometeja Petra Drugog Petrovića Njegoša "koja ima 64 duga stiha, kao 64 šahovska polja".

- A svako polje, kao i svaki stih otvara dubine gde se gubi dah, tako da samo retki mogu da dožive i spoznaju najtananije titraje ove antologijske pesme,
za koju Ivo Andrić nije znao.

Slavista i lingvista Radmilo Marojević, koji je objavio kritičko, akcenatsko i osnovno izdanje Njegoševe čuvene romanse "Noć skuplja vijeka", kaže za naš list da je Njegoš ovu pesmu sastavio, kako svedoči njegov ađutant Milorad Medaković, 1845. u Perastu, a čitao mu je tek kad su se vratili na Cetinje.

Severina i Njegoš

Printscreen/Novosti

 

 

- Njegoš nije dao Medakoviću da je objavi nego je to kasnije sa njegovog prepisa njegov sestrić Stevan Perović Cuca napisao za Kovaljevskog i taj prepis se čuva u Petrogradu. Zanimljivo je da se pesma čuvala dugo godina u rukopisu, a nepoznata osoba je htela da je objavi i prevede iz prvog u treće lice, ali takvo izdanje se nije pojavilo. Kasnije je pronađen original koji je ćerka kralja Nikole Prvog Petrovića, Ksenija, poklonila Istorijskom institutu na Cetinju. To je pesma nad pesmama srpske književnosti. Što se tiče performansa ne bih komentarisao, jer svi imaju pravo da tu pesmu vole i da je na svoj način, onako kako smatraju da treba, interpretiraju, smatra Marojević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading