USKORO VELIKE PROMENE Odricanje prethodnog državljanstva neće biti uslov za sticanje nemačkog

Nemačka je useljenička zemlja. U njoj živi oko 13,5 miliona građana bez nemačkog državljanstva, a to je 16 procenata stanovništva.

Kada se radi o naturalizaciji, o dodeljivanju državljanstva strancima, Nemačka je među poslednjima u Evropi. Dok je 2021. u Švedskoj na 100 stranaca dodeljeno deset državljanstava,  u Holandiji 5,4, u Nemačkoj je prošle godine ta kvota iznosila samo 1,2 procenta.

Razlog su pre svega neki veoma restriktivni uslovi koji se moraju ispuniti da bi se dobilo državljanstvo.

Nedavno je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala predstavila u saveznom parlamentu Bundestagu predlog novog Zakona o državljanstvu kojim bi se sadašnji strogi uslovi promenili.

Dvostruko državljanstvo kao pravo

Najveća prepreka do sada je bila odredba po kojoj se generalno insistira na načelu jednog državljanstva, kaže Juli Šefer, pravnica specijalizovana za pravo o strancima u kancelariji "Šlun i Elven iz Kelna".

"Ono što pre svega potomke nekadašnjih gastarbajtera, recimo iz Turske ili iz zemalja Zapadnog Balkana, sprečava u dobijanju nemačkog državljanstva jeste zahtev da se odreknu prethodnog državljanstva. Nemačka je jedna od retkih zapadnih zemalja koje na tome još uvek insistiraju“, naglašava Šefer.

Nacrtom novog zakona predviđa se da odricanje od prethodnog državljanstva više nije uslov za sticanje nemačkog i istovremeno se skraćuje vreme neophodnog neprekidnog legalnog boravka u zemlji sa osam na pet godina – kao što je slučaj u većini evropskih zemalja, objašnjava nemačka pravnica.

Pri tom je veoma važno to što će se novim zakonom uvesti neka vrsta automatizma: "Dvostruko državljanstvo je formulisano kao načelno pravo. To znači da, kada su ispunjeni drugi uslovi, nadležne službe moraju da naturalizuju podnosioca zahteva, odnosno one tu više nemaju nekakav manevarski prostor“, naglašava Šefer.

Sadašnji zakon dvostruko državljanstvo predviđa samo kao izuzetak od pravila. To je pre svega rezervisano za građane Evropske unije – oni bez problema mogu da imaju dva državljanstva. A, nakon poduže procedure, ono se dodeljuje i onima koji dolaze iz zemalja koje svoje građane ne otpuštaju iz državljanstva – ili zato što ne žele, ili zato što to tamo zakonski nije predviđeno. Takve zemlje su recimo Sirija, Južnoafriška Republika, Avganistan, Alžir ili Iran.

Aktuelne odredbe u Zakonu o državljanstvu većim delom potiču još od Zakona o pripadnosti carstvu i državi iz 1913. godine, koji je u posleratnoj Nemačkoj jednostavno preuzet. 

Argument protiv dvostrukog državljanstava i danas koriste protivnici reforme.  Kažu da nemačko državljanstvo ima poseban značaj i simboliku, i strahuju da bi preterano velikodušna politika dvostrukog državljanstva mogla da dovede do toga da ljudi stiču državljanstvo iz čisto praktičnih razloga, bez ikakve stvarne veze sa Nemačkom.

Osim toga, boje se da bi osoba s dva državljanstva mogla, kako joj kad zatreba, da izmiče nemačkim zakonima pozivajući se na svoj drugo državljanstvo i status stranca.

Cilj reforme Zakona o državljanstvu je s jedne strane da Nemačka postane privlačnija useljenička zemlja za kvalifikovane radnike. 

Želi se da se podstakne "brža i bolja integracija stranaca u nemačko društvo“, jer "naturalizacija dolazi na kraju integracionog procesa, pa bi oni koji su taj proces prošli trebalo i da mogu da dobiju državljanstvo. To podrazumeva i sva zakonska prava i obaveze u Nemačkoj, uključujući i pravo glasa na izborima“, napominje Šefer.

Za dobijanje nemačkog državljanstva, osim potrebne dužine legalnog boravka u zemlji, postoje i drugi uslovi. Jedan od njih, koji i u novom predlogu ostaje nepromenjen, jeste da osoba ne sme da bude pravosnažno krivično osuđena. Osim toga, i nadalje će biti potrebno imati potvrdu o poznavanju nemačkog jezika, s tim da bi se do sada potreban napredni nivo znanja C1 smanjio na niži nivo, B1, a predviđeni su i izuzeci za posebne slučajeve, kada bi bila dovoljna samo sposobnost najnužnije komunikacije.

Sticanje dvostrukog državljanstva trebalo bi da bude olakšano stranim studentima, ukoliko odmah nakon studija pronađu posao i počnu da rade. 

Predlog novog Zakona o državljanstvu vladajuća koalicija predstavila je krajem maja u Bundestagu.

Očekuje se da će u redovnu zakonodavnu proceduru predlog biti upućen tokom jeseni.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI