VESNA NIJE PRIMILA PLATU 2 GODINE I NE PLANIRAJU DA JOJ DAJU Evo kroz kakav pakao prolaze naši zdravstveni radnici u Libiji

"Više od dve godine nisam primila platu u bolnici u Libiji, a nisam jedina, samo u ovoj bolnici nas ima četvoro u sličnoj situaciji. Sada su počeli da nam isplaćuju nešto sitno, uz poruku da na ovo što nismo dobili - zaboravimo", počinje priču o problemu u kom se našla Vesna Rutkević, po zanimanju fizioterapeut, žena koja je skoro ceo svoj radni vek provela u ovoj afričkoj zemlji.

U Libiju je došla pre 28 godina, dok su odnosi naše dve zemlje bili na vrhuncu, a prešla je put od toga da bude visoko cenjeni stručnjak, do toga da je smeste u neuslovnu kuću i da joj godinama ne isplaćuju zarade, pa da za puko preživljavanje zarađuje posle regularnog radnog vremena.

Vesna trenutno radi u gradu Janzuru, 15-ak kilometara od Tripolija, glavnog grada Libije. Zaposlena je u bolnici Moakin za osobe sa posebnim potrebama.

- Radila sam 21 godinu u bolnici Hadra, zbog svega što se dešavalo vratila sam se na godinu dana u Srbiju, da bih se potom vratila u Libiju preko njihovog ministarstva zdravlja i njihove ambasade. Kada sam došla ovde dali su mi kuću, ne baš tako sjajnu, ali važno je da imam gde da živim. Kako su prolazili meseci, oni su govorili - sutra ćete da dobijete platu, pa sutra, pa sutra... Dve i po godine su prošle od tada - kaže ona za Telegraf.

U pokušaju da sazna šta se dešava, došla je do čoveka koji je, kaže, uvidom u finansije video da njoj redovno ide plata, ali da ona ne dobija ništa.

- Evo, sad u junu su mi doneli prvu platu, ali daju mi iznos kao da u životu nisam radila. Ne računaju mi staž i ne poštuju ugovor koji sam potpisala, a potpisan je ugovor na mnogo veću sumu. Objašnjavaju mi da su njihova ministarstva finansija i socijalnog rada, u okviru kog posluje bolnica, tako odlučila, a kada sam kontaktirala njih, rekli su da ništa ne znaju o tome i da je sve do administracije bolnice - kaže ona.

Osim nje, tu je još troje njenih kolega, bilo ih je još kaže, ali su otišli i otpisali dug. Ona to ne želi.

- Ima jedan kolega ovde koji radi od 2016. godine i on skoro godinu i po dana nije dobio platu. Tek sad nam je nešto krenulo, ali za ovo što je prošlo, kažu - piši propalo - objašnjava ona i dodaje da jedna koelginica čeka godinu dana da dobije pare i da se vrati kući, a da je drugoj abnormanlo smanjena plata.

Kaže da za platu koju je sad počela da prima ne može da kupi ništa i dve godine ne ide na odmor, jer nema para koje je zaradila. U Libiji je, kaže, dugo, ali ovakvo ponašanje prema strancima još nije videla.

- Nas četvoro tražimo svoja prava. U ovoj bolnici sam prvi put osetila za sve ove godine kao da smo zatvorenici, a ne medicinski radnici. Hvale se prijateljstvokm između dve države, ali kakvo je ovo prijateljstvo. Tretiraju nas kao da smo najniža klasa. Naše ljude maltretiraju i definitivno pokazuju da nas više ne žele i da nas ne poštuju. Najtužnije je što se paralalno sa ovim na naše dve države gleda kao na prijateljske, ovde od prijateljstva više ništa nije ostalo. Da ne radim privatno ne bih imala od čega da živim - zaključuje ona.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI