Izvoz iz BiH u EU otanjio za 231 milion maraka

Podaci su to Spoljnotrgovinske komore BiH, iz koje su, pritom, naveli da je u istom periodu povećan uvoz iz zemalja članica EU.

"Iz EU je uvezeno robe u ukupnoj vrednosti od 9,2 milijardi KM, što je povećanje od 220,2 miliona KM ili 2,5 odsto. Ovakve promene su rezultirale deficitom u robnoj razmeni sa EU u iznosu od 2,7 milijardi KM i pokrivenosti uvoza izvozom od 70,8 odsto", naveli su iz Spoljnotrgovinske komore BiH.

Ekonomisti smatraju da je izvoz BiH prema EU smanjen zbog nekoliko faktora.

"Najverovatniji uzrok je struktura naše razmene, odnosno činjenica da BiH uglavnom izvozi proizvode niže dodane vrednosti, kojima su cene pale u prethodnom periodu s padom globalnih cena ključnih sirovina i repromaterijala, a uvozi finalne proizvode više dodane vrednosti kojima cene ne padaju ili sporije padaju jer su manje zavisne o cenama sirovina i repromaterijala", rekao je za "Nezavisne novine" ekonomista Igor Gavran.

Prema njegovim rečima, kada je reč o smanjenju izvoza, do objašnjena može biti i manja tražnja na našim vodećim izvoznim tržištima. Na ta tržišta zbog usporavanja ekonomije, ističe on, sada plasiramo manje robe, a u međuvremenu nisu pronađena alternativna tržišta s višom potražnjom.

"Ipak, ako želimo biti optimisti, postoji mogućnost i da se dio povećanja izvoza odnosi na opremu, mašine i repromaterijale za domaće proizvođače koji bi mogli omogućiti povećanje domaće proizvodnje i izvoza u budućnosti. Nažalost, mislim da je ovaj zadnji scenario najmanje verojatan, ali bez podataka o detaljnijoj strukturi razmene još uvek postoji kao mogućnost", naveo je Gavran.

Svetlana Šurlan, novinarka Bloomberg Adrije u BiH, ocenjuje da je na smanjenje izvoza BiH uticalo pre svega usporavanje privredne aktivnosti u Evropskoj uniji i tražnje pojedinačnih tržišta.

"Takođe, globalna ponuda i tražnja poremećena je ratom u Ukrajini. Ono što je pozitivno je da izvoz u Nemačku nije pao, već je rastao, uprkos recesiji u toj zemlji. Pozitivan je bilans razmene i sa zemljama regije, te Austrijom, što je uticalo da ukupan pad izvoza ne bude značajniji", kaže Šurlanova za "Nezavisne novine".

I iz Spoljnotrgovinske komore BiH su naveli da je najznačajnije izvozno tržište za privrednike iz BiH, u prvom polugodištu ove godine, i dalje bila Nemačka, sa ukupnim izvozom od 1.413.303.000 KM, što predstavlja povećanje od 4,5 odsto u odnosu na prvo polugodište 2022. godine.

"I pored ulaska nemačke privrede u recesiju u prvom kvartalu 2023. godine, izvoz je rastao usled već unapred dogovorenih narudžbi i dugoročne saradnje", pojasnili su iz Spoljnotrgovinske komore (STK) BiH.

Iz STK BiH su, pritom, ocenili i da ekonomija Bosne i Hercegovine u prvoj polovini 2023. godine ima tendenciju usporavanja u odnosu na isti period prošle godine.

"To se, pre svega, ogleda u smanjenju izvoza, lične potrošnje i obima investicija", naveli su iz STK BiH.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI