AVION SUDNJEG DANA Prve slike specijalnih mašina SAD, ako počne nuklearni rat cela država staće u ove četiri tvrđave

Od pronalaska nuklearnog oružja i njegove primene tokom Drugog svetskog rata, svet je bio primoran da razmišlja o pretnji od predstojećeg nuklearnog rata. Ovo je bio podsticaj za Hladni rat, kada su tenzije između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza pretile da gurnu svet još bliže ovoj mračnoj sudbini.

Kao takva, vojska Sjedinjenih Država uspostavila je niz planova za vanredne situacije ukoliko se zemlja nađe u potencijalno nuklearnom sukobu. Jedna od ovih odbrambenih mera je nazvana "avion sudnjeg dana", mada je, tačnije rečeno, to serija aviona namenjenih da služe kao leteća baza operacija otpornih na nuklearno zračenje.

Zvanično poznati kao Nacionalni vazdušno-desantni operativni centar (NAOC), četiri E-4B — modifikovani Boing 747-200 — se takođe nazivaju avioni Najtvoč, svaki opremljen vrhunskom komunikacionom opremom koja omogućava najvišim zvaničnicima vojske da zadrži kontrolu nakon nuklearne krize.

Zašto SAD imaju "avione sudnjeg dana"?

Iako je njihova uloga u potencijalnoj nuklearnoj krizi najproglašeniji slučaj upotrebe E-4B američke vojske, oni nisu striktno ograničeni na tu svrhu.

Svakako, Kubanska raketna kriza je istakla potrebu za nekom vrstom kriznog plana, ali avioni sudnjeg dana su evoluirali u poslednjih 60 godina kako bi služili nizu odbrambenih ciljeva.

Kako je izvestio Air Force Times , misija američkih aviona sudnjeg dana je prvobitno bila da usmeravaju vojna sredstva tokom Hladnog rata. Bili su opremljeni samo neophodnim komunikacionim uređajima potrebnim da nacionalni lideri stupe u kontakt, ali je vojska brzo shvatila potencijalne prednosti mobilnog vojnog komandnog centra.

Wikimedia commons

 

Sada su avioni nešto poput švajcarskog noža — mobilna komandna stanica „sve-u-jednom“ opremljena za rešavanje brojnih ratnih kriza, iako ova implementacija tek treba da bude u potpunosti iskorišćena. Ovi masivni mlaznjaci imaju 5.000 kvadratnih stopa mobilnog kancelarijskog prostora, uključujući sigurne konferencijske sale, sobe za brifinge za medije i krevete. Oni mogu ostati u vazduhu danima, tokom kojih bi stručnjaci za nacionalnu bezbednost teoretski mogli da ostanu u komunikaciji.

E-4B su takođe opremljeni prozorima prekrivenim mrežom koja štiti od elektromagnetnih udarnih talasa koji se šalju nuklearnim eksplozijama, a kokpit sadrži specijalizovane maske koje sprečavaju da piloti zaslepe i ove eksplozije.

Štaviše, mlaznice prolaze kroz rotirajuće 30-dnevne periode teškog održavanja kako bi se osiguralo da su uvek spremni.

"Ovaj mlaznjak se ne gasi – 24/7, 365 dana u godini, tamo su ljudi koji se staraju da ta 42 različita komunikaciona sistema budu povezana kada treba da budu povezani, i oni ih stalno održavaju", rekao je potpukovnik Majk Širli za Air Force Times . "Oni takođe primaju obaveštenja, primaju poruke i daju te informacije borbenom osoblju".

Svaki mlaznjak može da primi posadu od 65 ljudi, a u zavisnosti od potreba onih koji se nalaze na njemu, mogu da se povežu na bilo koji broj telefona, da slušaju bilo koji radio ili televizijski singl, da čitaju tekstualne poruke i emituju video zapise, obezbeđujući da svi sa njega mogu  doći do bilo koga sa kim treba da budu u kontaktu.

Nekima se može činiti da je potreba za takvim planom za vanredne situacije prevelika, ali vojni zvaničnici i stručnjaci su izjavili da je program Noćne straže korist za praćenje svih situacija, a ne samo onih koje bi mogle dovesti do nuklearnog Armagedona.

"Avion pruža nivo fizičke bezbednosti i otpornosti, kao i nacionalni komandni autoritet, za koji mislim da je i dalje u potpunosti relevantan i odgovarajući", rekao je Tod Harison, stručnjak za vojno vazduhoplovstvo u Centru za strateške i međunarodne studije.

Evolucija aviona Sudnjeg dana

Avioni su prvobitno osmišljeni 1973. pod oznakom E-4A, prema Interesting Engineeringu , a prvi zvanični model E-4B isporučio je Boing u decembru 1979. Tokom šest godina, tri modela E-4A su konvertovana da budu u liniji. sa E-4B, i od tada se ponavljaju.

Procenjeno je da je prvobitno lansiranje aviona E-4B koštalo oko 250 miliona dolara, ali je 2005. godine američka avijacija odobrila petogodišnji ugovor od dve milijarde dolara sa Boingom za tekuću modernizaciju aviona sudnjeg dana. Pored toga, od vazduhoplovstva se tražilo da plati oko 160.000 dolara po satu za upravljanje avionom.

Međutim, uprkos naporima za modernizaciju, ovo ne menja činjenicu da su E-4B nastali 1970-ih i da su više od 20 godina prošli njihov očekivani životni vek. Jasno je da vojska vidi vrednost u održavanju neke vrste vazdušnog komandnog centra, ali ostaje pitanje da li će NAOC, u svom sadašnjem obliku, ostati održiva opcija.

Čini se da dokazi sugerišu da nije.

U stvari, bivši američki ministar odbrane Donald Ramsfeld prvobitno je očekivao da će sva četiri aviona biti penzionisana 2009. godine, iako se to nikada nije dogodilo. Jedan avion je penzionisan 2007. godine, a zatim je kasnije vraćen u upotrebu jer, kako je rekao tadašnji sekretar odbrane Robert Gejts, „avioni imaju tako jedinstvene sposobnosti“. Primetno je da avioni koriste analognu opremu čini ih manje ranjivim na hakovanje.

Vazduhoplovstvo je 2021. godine počelo da razvija platformu koja bi mogla da zameni njene trenutne avione sudnjeg dana, poznatu kao Survivable Airborne Operations Center (SAOC). Početkom 2022. godine, ovaj program je još uvek bio „u veoma ranoj fazi razvoja“, saopštilo je vazduhoplovstvo, ali je takođe zatražilo 203 miliona dolara za istraživanje, razvoj, testiranje i evaluaciju programa kao deo svog budžetskog zahteva za 2023.

Ovaj iznos je više nego udvostručio njen zahtev iz 2022. od 95 miliona dolara i učetvorostručio zahtev iz 2021. od 50 miliona dolara. Predviđanja iz Programa odbrane u budućnosti procenjuju da će finansiranje samo nastaviti da raste, verovatno dostići čak 610 miliona dolara 2024. i 856 miliona dolara 2025. godine.

Međutim, nekoliko odbora je izrazilo zabrinutost u vezi sa vremenskim okvirom i da li će SAOC biti spreman pre nego što NAOC dostigne istinski kraj svog životnog ciklusa. Za sada, međutim, trenutna iteracija aviona sudnjeg dana je tu da ostane.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI