SVINJARKA SUZAN KRILA JE STRAŠNU TAJNU Kada je policija upala na njenu farmu klupko je počelo da se odmotava

Godine 2013, Robert Hanei se javio na oglas na Craigslist-u. Žena po imenu Suzan Monika tražila je radnike za pomoć na svom imanju, koje je od 20 jutara neizgrađene šume pretvorila u malu farmu, zajedno sa štalom, kućom i stokom. Čak je vodila posao sa ogradama i kapijama od kovanog gvožđa pod nazivom Vhite Kueen Construction.

Monika je delovala legitimno, a Hejni je tražio izgovor da uživa u miru i tišini jednostavnog života. Počeo je da radi za Suzan Moniku i da radi razne čudne poslove oko imanja — stolariju, ručni rad, popravke i slično.

Ali deca Roberta Hanija postala su zabrinuta kada su prestala da se čuju sa njim. Prvog januara 2014. odvezli su se na imanje da ga traže, da bi im Monika rekla da je dao otkaz četiri meseca ranije.

Kasnije će otkriti da njihov otac uopšte nije odustao - u stvari, on je još uvek bio na imanju, zakopan u prljavštini nakon što su Monikine svinje imale mahnito za hranjenje na njegovom telu.

I nije bio jedini.

Policija otkrila delove tela na imanju Suzan Monike

Suzan Monika je rođena kao Stiven Bjukenen u Kaliforniji 8. jula 1948. Malo se zna o njenom životu odrastanja, ali zapisi pokazuju da se prijavila u mornaricu Sjedinjenih Država tokom Vijetnamskog rata. Međutim, nakon što je časno otpuštena iz službe, Monika je počela da živi kao žena.

Njena postvojna karijera videla ju je da radi kao uspešan inženjer pre nego što je 1991. kupila imanje: seosku farmu od 20 ari u Vimeru, Oregon, gde je uzgajala svinje, kokoške i vodila svoju kompaniju Vhite Kueen Construction.

Monika je sama nadgledala izgradnju štale u kojoj bi živela njena stoka i do 2013. imala planove da izgradi kuću na imanju. Tada je upoznala Roberta Hanija.

Kao što je Hanijev sin Džesi rekao za Okigen , „Moj tata i Suzan Monika su imali dogovor. Moj tata bi dobio deo novca i mogao bi da ostane na imanju. Moj tata je pristao da izgradi kuću odozdo prema gore.”

Ali u decembru 2013. Hanijevi su shvatili da se sa ocem nisu čuli više od dva meseca. Naravno, to je izazvalo zabrinutost u porodici, što je dovelo do njihove posete Monikinoj farmi.

Međutim, kada su stigli, Monika im je rekla da je Hanei „u suštini otišao“ i zamolila njegovu decu da izvade njegove stvari iz njegove prikolice. Ali znali su da nešto nije u redu čim su videli prikolicu.

„Njegova kožna jakna je bila tamo. Njegov pas je još uvek trčao unaokolo i sav njegov alat je bio tu“, rekao je Džesi. "Od toga su mi se digle dlake na potiljku."

Posle sablasne posete, Hanijevi su podneli prijavu nestalih osoba u kancelariju šerifa okruga Džekson, ali su ubrzo saznali još više zabrinjavajuće vesti. Prošli su meseci otkako niko nije video Roberta Hanija, a pošto je sve platio u gotovini, nije bilo lako reći gde je otišao i kada. Istražitelji su zaključili da je jedina osoba koja bi mogla imati bilo kakav trag bila poslednja osoba koja ga je videla: Suzan Monika.

Monika je rekla istražiteljima da je Hanei radio za nju otprilike šest meseci pre nego što ga je lična stvar odvukla. Ona je rekla da je Hanei primila telefonski poziv od člana porodice koji mu je rekao da je napadnuta, nakon čega je Monika tvrdila da je počeo jako da pije i da je njegovo ponašanje postalo nestalno.

Nakon nekog vremena, prema Monikinim rečima, Hanei joj je rekao da će otići, ali je pitao da li može da se brine o njegovom psu.

Međutim, postojala je značajna greška u Monikinoj priči: kartica Roberta Hejnija za elektronski transfer beneficija korišćena je u decembru 2013. u obližnjem Volmartu — mesecima nakon što je on navodno napustio Monikino imanje.

Smatrajući da je situacija veoma sumnjiva, policija je izvršila pretres imovine Suzan Monike, gde je detektivka Džuli Deni rekla da su pronašli nešto što je izgledalo kao „ljudsku nogu koja je bila odsečena u sredini butne kosti, do prstiju“.

Zatim, kada je policija ispitala Moniku, priča je dobila još jedan čudan i sablasan obrt.

Istina izlazi na videlo

Monika je ispričala istražiteljima da je tokom jeseni 2013. naišla na svoje svinje jednog dana usred ludila za hranjenjem. Kada je bolje pogledala da vidi šta jedu, rekla je da je to bio niko drugi do Robert Hejni, koji je ležao na zemlji „sa crevima svuda po mestu“.

Verujući da je još uvek živ i da pati, Monika je tvrdila da je pucala u Hanija da bi ga „izvukla iz bede“.

„To radim za svoje životinje i ovo je bio prvi put da sam to uradila za ljudsko biće i znala sam da nije u redu, ali da je jedna od mojih svinja patila tamo, uradila bih istu stvar“, rekla je.

Ali kada je policija pitala Moniku šta bi još mogla naći na njenom imanju, ona se slomila i odmah je postalo jasno da Hanei nije, kako je tvrdila, prva osoba koju je ubila. Na mapi svog imanja, Suzan Monika je pokazala na mesto u sredini, označila ga sa „Ks“ i rekla istražiteljima da će tamo pronaći „Stiva“.
Stiv, ili Stiven Delicino, bio je još jedan bivši Monikin majstor koji je radio na njenom imanju u leto 2012, punu godinu pre dolaska Roberta Hejnija. Monika je, naravno, imala objašnjenje zašto je Delicino telo sahranjeno na njenom imanju.

Prema njenim rečima, dok je Delicino radio za nju, primetila je da joj nedostaju dva pištolja. Malo je čačkala i pronašla ih među Delicinovim stvarima, ali kada se suočila sa tim, upali su u neku vrstu rvačkog meča. U nekom trenutku tokom borbe, ona je tvrdila da je jedan od pištolja opalio i pogodio Delicina u potiljak.

Monika je rekla da je u jednom trenutku tokom borbe zgrabila drugu pušku i, stojeći iznad Delicina, ubila ga.

Nakon što su priznali najmanje dva neprijavljena ubistva na njenom imanju, detektivi su pitali Suzan Moniku da li na njenom imanju ima još mrtvih tela na koja bi mogli da naiđu.

„Rekla mi je da će, ako mi kaže za ostalih 17, provesti ostatak života u zatvoru“, rekao je detektiv Erik Henderson.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI