"MORAO SAM DA BIRAM IZMEĐU RODITELJA I SINA" Marokanac nije mogao sve da ih spasi iz ruševina, evo šta je uradio

Stočar koza iz male zajednice na Atlas planinama kaže da ga proganja odluka koju je morao da donese, piše BBC.

Tajb je bio sa suprugom, dvoje dece i roditeljima u petak uveče u njihovoj maloj kamenoj kući kada ju je potresao najveći zemljotres u zemlji u poslednjih 60 godina, prenosi Republika.

Još uvek se delimično vidi unutrašnjost zgrade i on pokazuje na ruševine govoreći: „Tamo su bili.“

"Sve se dogodilo tako brzo. Kada se dogodio zemljotres, svi smo potrčali do vrata. Moj tata je spavao, a ja sam vikao na mamu da dođe, ali je ona ostala da ga čeka", priseća se on.

Na drugoj strani je mogao da vidi samo ženu i ćerku.

Dok se vraćao u srušenu zgradu, Tajb je pronašao i sina i roditelje zarobljene ispod ruševina. Mogao je da vidi ruku svog sina kako proviruje kroz ruševine.

Znao je da mora da reaguje brzo, i krenuo je u pravcu svog sina Adama, očajnički kopajući po ruševinama da bi ga izvukao.

Kada se obratio roditeljima, zarobljen ispod velike kamene ploče, kaže da je bilo kasno.

„Morao sam da biram između roditelja i sina“, kaže sa suzama u očima.

„Nisam mogao da pomognem roditeljima jer im je zid pao preko polovine tela. To je tako tužno. Video sam svoje roditelje kako umiru.“

Tajb pokazuje na mrlje na svojim svetlim farmerkama, govoreći da je ovo krv njegovih roditelja.

Sva njegova odeća je u njegovoj kući, a od zemljotresa nije mogao da se presvuče.

Porodica sada živi sa rođacima u improvizovanim šatorima u blizini njihove bivše kuće. Tajb kaže da je sav njegov novac bio u kući i da je većina njegovih koza ubijena.

„To je kao da se ponovo rodiš u novom životu. Bez roditelja, bez kuće, bez hrane, bez odeće“, kaže on. „Sada imam 50 godina i moram ponovo da počnem.

Ne može da počne da razmišlja kako da krene napred, ali se seća lekcija koje su mu roditelji naučili. „Uvek su govorili 'budi strpljiv, trudi se, nikad ne odustaj'.

Dok razgovaramo, njegov sin Adam pretrčava, obučen u Juventusov fudbalski dres sa Ronaldovim imenom na leđima, i obavija ruke oko svog oca.

„Tata me je spasio od smrti“, kaže on cereći mu se.

Samo nekoliko minuta niz put prema gradu Amizmiz, još jedan otac i sin stoje sa rukama omotanim jedan oko drugog.

Abdulmadžid ait Džafer kaže da je bio kod kuće sa suprugom i troje dece kada je zemljotres pogodio i "pod je propao".

Njegov sin, 12-godišnji Mohamed, izašao je iz zgrade, ali je ostatak porodice zaglavio.

Abdulmajid kaže da su mu noge bile zarobljene pod ruševinama, ali ga je izvukao komšija. Zatim je proveo dva sata pokušavajući da spase svoju ženu i jednu od svojih ćerki. Obojica su bili mrtvi kada ih je izvukao iz ruševina.

Sledećeg dana iz ruševina je izvučeno i telo njegove druge ćerke.

Abdulmajid, 47, sada spava pod ceradom preko puta svoje kuće.

Može da vidi kuhinju, sa frižiderom koji još uvek stoji i odećom koja visi da se suši.

Kaže da ne može da napusti to područje jer treba da "čuva" svoju imovinu i uspomene na svoj život tamo.

"To je moja kuhinja i moj frižider. Svi smo bili unutra. Sada samo gledam u to", kaže on.

Pre petka, Abdulmajid kaže da "nikada nije ni sanjao o zemljotresu. Čak ni sada, ne mogu da verujem."

Dok razgovaramo, automobili se zaustavljaju pored nas i ljudi se naginju da izraze saučešće. Drugi koji idu ulicom zastaju da zagrle ožalošćenog oca i muža.

„Bilo je petoro ljudi u mojoj porodici. Sada su dvoje“, tužno mi kaže.

„Za sada mislim samo na jedno: na sina".

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI