BRISEL UDARIO NA TURSKU Ankari upućena oštra kritika zbog odnosa sa Rusijom

Poslanici Evropskog parlamenta kritikovali su Ankaru što nije ograničila ruske medije usred specijalne operacije u Ukrajini, a istovremeno je podsticala rusko-tursku trgovinu, primala ruske građane i nije se pridružila sankcijama Moskvi. Objavljivanje antiturskih neobavezujućih izveštaja nije neuobičajeno za Evropski parlament, ocenjuju stručnjaci.

Tursko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je najnoviji godišnji izveštaj Evropskog parlamenta o Turskoj pošto je dokument, između ostalog, kritikovao Ankaru zbog njenih bliskih veza sa Rusijom.

- Od suštinske je važnosti da Turska ostane angažovana sa EU, takođe na primeni sankcija Rusiji, posebno u pogledu sankcionisanih proizvoda - rekao je komesar EU za proširenje Oliver Varhelji.

Istovremeno, u izveštaju se izražava zabrinutost u vezi sa „značajnim padom usklađenosti Turske sa spoljnom i odbrambenom politikom EU, koja je pala na samo 7 odsto 2021. godine“.

Tursko ministarstvo je u saopštenju navelo da je izveštaj „zbirka neosnovanih navoda i predrasuda“ i da pokazuje da njegove članice ne uspevaju da razviju „pravi strateški pristup EU, kao i našem regionu“.

Priznajući konstruktivnu ulogu Turske u „omogućavanju pregovora između Ukrajine i Rusije“, u izveštaju se posebno optužuje Ankara da „ne ograničava rad ruskih medija u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine“.

Antiturski izveštaji uobičajeni za EP

- Samo bih rekao da Evropski parlament posebno ima običaj da izdaje antiturske izveštaje, koji se u Turskoj ne shvataju ozbiljno - kaže za Sputnjik Hasan Unal, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Baskent u Ankari.

On je izveštaj opisao kao „samo još jedan birokratski papir koji puni police Evropskog parlamenta“, i koji „samo doprinosi tome da EP u Turskoj treba tretirati kao veoma neprijateljsku instituciju, i tako se u stvari i gleda na njega“.

U suštini, Evropski parlament od sebe pravi instituciju za podsmeh. Ponekad se nasmejete, a ponekad samo bacite papir i prepustite birokratama da se time bave. Generalno, ovako se na to gleda u ovoj zemlji“, kaže Unal.

Na pitanje da li bi Turska mogla da postane žrtva lova na veštice iz EU, on nije isključio takav scenario, dodajući da Ankara „u suštini vidi veću priliku u saradnji sa“ Moskvom, doduše „ne kroz ratno profiterstvo“.

- A ruski mediji u ovoj zemlji su slobodni da rade. I ne mislim da bi Turska uradila bilo šta drugo po tom pitanju. A Evropska unija, a posebno Evropski parlament, jeste i biće veoma kritičan prema tome - istakao je politikolog.

Slično razmišlja i Hasan Selim Ozertem, bezbednosni i politički analitičar iz Ankare, koji je za Sputnjik rekao da su u poslednjih nekoliko godina „izveštaji EU o Turskoj izgubili svoju transformativnu moć i uticaj na tursku politiku“.

On izveštaj Evropskog parlamenta vidi kao razočaravajuć, posebno ukazujući na deo izveštaja u kome se navodi da „pokušaji Ankare da istovremeno održi veze i sa Rusijom i sa Zapadom podrivaju usklađivanje Turske sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU“.

- Ovo je neobavezujući, savetodavni dokument. Trenutno, kancelarija Žozepa Borelja takođe radi na okviru za revitalizaciju dijaloga sa Turskom. Dokument Evropskog parlamenta ignoriše ne-normativni odnos zasnovan na transakcionizmu. Ostaje da se vidi okvir koji će iz ove perspektive izraditi Boreljova kancelarija - zaključio je Ozertem, prenosi Sputnik.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI