MISLILI DA JE PAS DOK GA NIJE UDARIO AUTO Ono što su otkrili veterinari, nikada pre nije viđeno

Prvi potvrđeni hibrid psa i lisice na svetu pronađen je u brazilskoj divljini, 2021. godine životinju, ženku, udario je automobil i odvezena je u veterinarsku bolnicu na lečenje.

Osoblje u bolnici nije moglo da utvrdi da li je životinja pas ili lisica, jer je imala fizičke karakteristike obe vrste.

Genetsko testiranje je pokazalo da životinja ima 76 hromozoma, kombinaciju 74 hromozoma lisice i 78 hromozoma psa. Ovo je potvrdilo da je životinja hibrid.

Nedavno objavljena studija otkrila je da je majka životinje bila pampas lisica, a njen otac domaći pas nepoznate rase.

Stručnjaci veruju da je to prvi zabeleženi primer potomaka lisica i pasa.

Životinja je izgledala kao pas srednje veličine sa velikim, šiljastim ušima, dugom njuškom i crnim nosom.

Takođe je imao smeđe oči i crno-braon kaput sa belim i sivim mrljama. Negovatelji u veterinarskoj bolnici nazivali su životinju „grakorra“, kombinacijom portugalskih reči „grakaim-do-campo“, uobičajenog naziva za pampas lisicu, i „cachorra“, što znači „ženski pas“.

Istraživači su životinju takođe nazivali 'dogkim' tako što su češljali 'pas' i 'kim' od grakaim-do-campo.

Tim je primetio da je on pokazao karakteristike obe životinje, odbijajući hranu i jedući žive glodare, ali laje kao pas.

Takođe je imao debelu, tamnu dlaku sličnu lisici i u početku je bio oprezan prema ljudima, ali se na kraju zagrejao prema njima. Čak se igrao sa igračkama kao domaći pas.

„Bila je neverovatna životinja, zaista hibrid između pampasne lisice i psa“, rekla je za Telegraf Flavija Ferari, zaštitnik prirode koja je radila sa životinjom tokom njenog oporavka.

„Nije bio tako poslušan kao pas, ali mu je takođe nedostajala agresivnost koja se očekuje od divljeg kanida kada se njime rukuje.

Nažalost, jedinstvena životinja je umrla ove godine od nepoznatih uzroka, ali istraživači veruju da u divljini može biti više njih.

Hibridi su već viđeni domaćih pasa i drugih divljih vrsta, uključujući kojote, vukove, dinge i šakale.

Fenomen je ubrzan zbog ljudske aktivnosti koja je ove divlje vrste gurala u bliži kontakt sa ljudima i psima, čime se povećavaju šanse za parenje ovih vrsta.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI