OPERACIJA BOŽJI GNEV Posle masakra u Minhenu krenuli su u osvetu, decenijama kasnije otkriveno je šta se dešavalo iza zavesa
Izraelska vlada je 1972. godine pokrenula operaciju Božji gnev, tajnu kampanju atentata zamišljenu da se osveti palestinskim militantima umešanim u masakr u Minhenu na Olimpijskim igrama. Tokom narednih 20 godina, operativci izraelske obaveštajne agencije Mosad bi ubili najmanje 18 ljudi za koje su verovali da su povezani sa Crnim septembrom i Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO).
Operacija je počela da se raspliće 1973. nakon što su agenti Mosada ubili nevinog čoveka u Norveškoj, što je dovelo do istrage koja je tajnu misiju izvela na videlo. Međutim, uprkos međunarodnim kritikama, Mosad je nastavio sa akcijama.
Izraelski zvaničnici su tvrdili da su njihove mete teroristi - ali neki sumnjaju u ekstremnu reakciju.
Kako je Minhenski masakr doveo do operacije Gnev Božji
Napad na Olimpijskim igrama 1972. uzdrmao je svet. U satima pre zore, osam članova palestinske militantne grupe zvane Crni septembar infiltrirali su se u Olimpijsko selo u Minhenu. Crni septembar, izdanak PLO-a, formiran je 1971. godine.
Naoružani puškama kalašnjikov i sa granatama, muškarci su gađali izraelske sportiste. Nakon što su ubili dva člana izraelskog olimpijskog tima, napadači su zarobili devet talaca. U zamenu za svoje živote, Palestinci su želeli da Izrael oslobodi 236 zatvorenika.
Atletski događaji su nastavljeni nekoliko sati dok se policija u Zapadnoj Nemačkoj svađala. Tada su sve oči okrenute ka olimpijskom selu. Po prvi put u istoriji, teroristički sukob je emitovan globalno na televiziji uživo, i 900 miliona ljudi je gledalo.
Tokom napete razmene talaca odjeknula je pucnjava. Snajperisti su ubili pet terorista - ali ne pre nego što su ubili svih devet talaca i policajca.
Skoro milijardu ljudi posmatralo je rasplet Minhenskog masakra. Ali odgovor Izraela bi bio strogo poverljiv.
Unutar izraelske kampanje tajnog atentata
Neposredno nakon masakra, Izrael je bombardovao baze PLO. U vazdušnim napadima u Siriji i Libanu poginulo je oko 200 ljudi.
Samo nekoliko nedelja kasnije, članovi Crnog septembra oteli su avion Lufthanze i zahtevali oslobađanje trojice preživelih terorista, koji su bili zatvoreni u zapadnonemačkom zatvoru.
Golda Meir, premijerka Izraela, zahtevala je akciju. Meir se obratio Mosadu, izraelskoj nacionalnoj obaveštajnoj agenciji, da osmisli tajnu misiju. Nazvana Operacija Gnev Božji, kampanja bi ciljala svakoga za koga se veruje da je umešan u planiranje ili izvršenje masakra.
Prvi atentat u operaciji Gnev Božji dogodio se u Rimu samo šest nedelja nakon napada u Minhenu. Prema Enciklopediji Britanika, agenti Mosada su smrtno ubili Vaela Cvajtera, palestinskog prevodioca osumnjičenog da je pomagao Crnom septembru, u predvorju njegove stambene zgrade u Rimu.
Sledećeg dana, „novinar“ je ponovo pozvao Hamšarija. Kada je odgovorio, Mosad je detonirao bombu.
Budući izraelski premijer Ehud Barak vodio je još jednu misiju u Bejrutu. Prerušen u ženu, Barak je u grudnjak sakrio ručne bombe.
„Nosio sam pantalone jer su suknje koje su tada bile u modi bile malo kratke i uske“, prisećao se Barak kasnije za Independent. „Imao sam i veoma elegantnu torbu, dovoljno veliku za dosta eksploziva.
Ubistva su se nastavila tokom 1972. i 1973. Jedna meta je umrla kada su ga agenti gurnuli pod autobus u Londonu tokom špica. Bomba skrivena u noćnoj lampi ubila je još jednog osumnjičenog člana Crnog septembra na Kipru.
Zatim su u julu 1973. agenti Mosada pogrešno identifikovali jednu od svojih meta. Dok su pokušavali da ubiju Ali Hasana Salameha, šefa operacija Crnog septembra, umesto toga su ubili nevinog marokanskog konobara Ahmeda Bučikija u Lilehameru u Norveškoj.
Istražujući Boučikijevu smrt, norveške vlasti su otkrile izraelsku misiju, zajedno sa mrežom tajnih agenata i sigurnih kuća širom Evrope. Iako ovo otkriće nije okončalo operaciju, ono je izazvalo kritike drugih nacija.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)