POTPUNI KRAH NEMAČKE PRIVREDE Spremni su za produženu recesiju

Predviđa se da će najveća evropska privreda ove godine zabeležiti pad ekonomske aktivnosti od 0,4 odsto - što je 0,6 procentnih poena niže od procene napravljene u maju, prema komisiji, koja je u ponedeljak objavila nove prognoze. Ova institucija je takođe smanjila očekivanja rasta za Nemačku u 2024. godini, sa 1,4% na 1,1%.

Nemačka privreda se mučila nakon ruske invazije na Ukrajinu, a Berlin je morao vrlo brzo da okonča godine energetske zavisnosti od Kremlja. Međunarodni monetarni fond je u julu saopštio da će se Nemačka ove godine verovatno smanjiti za 0,3 odsto.

Vrhunski ekonomisti su tradicionalnu ekonomsku moć nazvali „bolesnim čovekom Evrope“. Koncept je skovan još 1998. godine kada se Nemačka suočila sa dubokim ekonomskim izazovima. Ali sada se ponovo pojavljuje jer Berlin registruje dubok pad proizvodnje.

Podaci objavljeni početkom septembra pokazuju da je proizvodna aktivnost u zemlji opala najjačim tempom od juna 2009. godine, isključujući period pandemije Covid-19.

Drugi ekonomisti se, međutim, ne slažu da se trenutni problemi Nemačke mogu uporediti sa prethodnim padovima.

- Situacija u Nemačkoj danas se suštinski razlikuje od nevolje 1995-2004. Prvo, Nemačka uživa rekordnu zaposlenost, visoku potražnju za radnom snagom i najudobniji fiskalni položaj od svih velikih naprednih ekonomija. To znatno olakšava prilagođavanje šokovima, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberga, u belešci u avgustu.

Sveukupno usporavanje u Evropi

Najnovije ekonomske prognoze ukazuju na opšte usporavanje u regionu. Očekuje se da će 27 privreda EU ove godine rasti prosečnim tempom od 0,8%. Ovo je manje u odnosu na procenu od 1% napravljenu u maju.

U narednoj godini, slika je takođe lošija nego što se ranije predviđalo. Očekuje se da će EU rasti za 1,4 odsto, a ne za majsku procenu od 1,7 odsto.

„Slabost domaće tražnje, posebno potrošnje, pokazuje da visoke i još uvek rastuće potrošačke cene za većinu dobara i usluga uzimaju veći danak nego što se očekivalo“, navodi se u saopštenju Evropske komisije u ponedeljak.

Visoka inflacija i dalje je jedan od glavnih izazova u bloku. Najnovije prognoze pokazuju da će potrošačke cene pasti u narednim mesecima, ali će i dalje verovatno biti iznad cilja Evropske centralne banke od 2% do kraja 2024.

Glavna inflacija u evrozoni, u kojoj 20 zemalja EU deli istu valutu, procenjuje se na 5,6 odsto u 2023, a zatim na 2,9 odsto do kraja 2024.

- Inflacija u uslugama je do sada bila upornija nego što se ranije očekivalo, ali će nastaviti da se smanjuje kako tražnja omekšava pod uticajem pooštravanja monetarne politike i slabljenja posle pandemije COVID-a, saopštila je komisija.

Upozoreno je da bi pritisci na cene mogli da se oduže duže. ECB bi trebalo da se sastane u četvrtak i saopšti da li ponovo podiže kamatne stope. Centralna banka je od jula 2022. povećala stope za 4,25 procentnih poena u pokušaju da obori istorijski visoku inflaciju u regionu.

(CNBC)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI