OTKRIVENO BLAGO NA DNU MORA Potonuli hram na egipatskoj obali krio mnoge tajne

Podvodni arheološki tim, predvođen francuskim morskim arheologom Frankom Godiom, napravio je nova otkrića na mestu hrama boga Amona u drevnom lučkom gradu Tonis-Heraklion u zalivu Abukir, saopštio je institut.

Tim je istražio južni kanal grada, gde su se ogromni kameni blokovi iz drevnog hrama srušili „tokom kataklizmičnog događaja koji datira iz sredine drugog veka pre nove ere“, saopštio je institut.

Hram boga Amona bio je mesto gde su faraoni dolazili „da dobiju titule svoje moći kao univerzalni kraljevi od vrhovnog boga drevnog egipatskog panteona“, pisalo je.

„Otkriveni su dragoceni predmeti koji pripadaju hramskoj riznici, kao što su srebrni ritualni instrumenti, zlatni nakit i krhke posude od alabastera za parfeme ili masti“, saopštio je IEASM. „Oni svedoče o bogatstvu ove svetinje i pobožnosti nekadašnjih stanovnika lučkog grada.

Arheološka iskopavanja, koja su zajedno sproveli Godijev tim i Odeljenje za podvodnu arheologiju Ministarstva turizma i antikviteta Egipta, otkrila su podzemne strukture „podržane veoma dobro očuvanim drvenim stubovima i gredama koje datiraju iz 5. veka pre nove ere“, saopštio je institut. .

„Izuzetno je dirljivo otkriti tako delikatne objekte, koji su preživeli netaknuti uprkos nasilju i veličini kataklizme“, rekao je Goddio, predsednik IEASM-a i direktor iskopavanja.

Otkrića su omogućena zahvaljujući razvoju i upotrebi novih tehnologija geofizičke prospekcije koje mogu da otkriju šupljine i objekte "zakopane ispod slojeva gline debljine nekoliko metara", saopštio je institut.

Relikvije iz grčkog prisustva takođe

Istočno od Amonovog hrama, otkriveno je grčko svetilište posvećeno Afroditi koje sadrži bronzane i keramičke predmete.

„Ovo ilustruje da su Grci kojima je bilo dozvoljeno da trguju i da se naseljavaju u gradu za vreme faraona iz dinastije Sait (664 - 525. pre nove ere) imali svoja svetilišta svojim bogovima“, navodi institut.

Otkrića grčkog oružja takođe otkrivaju prisustvo grčkih plaćenika u toj oblasti, saopštio je IEASM. „Oni su branili pristup Kraljevstvu na ušću Kanopskog ogranka Nila. Ovaj krak je bio najveći i najbolji plovni u antici.”

Ostaci Tonis-Herakliona sada se nalaze ispod mora, 7 kilometara (4,3 milje) od sadašnje obale Egipta, saopštio je IEASM. Grad je vekovima bio najveća egipatska luka na Mediteranu pre nego što je Aleksandar Veliki osnovao Aleksandriju 331. pre Hrista.

„Podizanje nivoa mora i zemljotresi praćeni plimnim talasima koji su izazvali tečenje kopna, doveli su do toga da deo delte Nila od 110 kvadratnih kilometara potpuno nestane ispod mora, odnevši sa sobom grad Tonis-Heraklion“, saopštio je institut.

Grad je otkrio IEASM 2000. godine.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI