VELIKA MISIJA Sijeva opaska na stepenicama Kremlja i Putinovo klimanje glavom: To je zora Trećeg svetskog rata

Moskva, mart 2023. Na stepenicama Kremlja, Si Đinping se posle trodnevne posete oprostio od Vladimira Putina. Sijeve oproštajne reči bile su u neposrednoj blizini kamera. Ali oni su odjeknuli širom sveta.

"Trenutno postoje promene kakve nismo videli 100 godina", rekao je on. "A mi smo ti koji zajedno pokrećemo ove promene."

Daleko od toga da izbegava Putina kako su se neki na Zapadu nadali da će biti. Čini se da je Si proglasio zajednički cilj – u zajedničkoj misiji preoblikovanja sveta.

Počeci

Nije uvek bilo ovako. Tokom Hladnog rata, Kina i Sovjetski Savez sukobili su se oko ideologije i teritorije. Čak su imali i otvoreni sukob duž svoje granice 1969. godine.

EFE/SERGEI KARPUHIN

 

Ali kako se Hladni rat završio, došlo je do otvaranja. "Kina je bila pod sankcijama nakon masakra na Tjenanmenu 1989. godine. A Rusija im je bila jedini izvor sofisticirane vojne tehnologije", rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Centra za Evroaziju Karnegi Rusija u Berlinu.

- Kineska vojska je imala ogromne koristi od ruskog uvoza još od 1990-ih - rekao je Džou Bo, stariji pukovnik kineske vojske u penziji. "Bez pomoći Rusije kineska vojska verovatno danas ne bi bila tako jaka".

Prirodna veza

Kada je Vladimir Putin preuzeo vlast u Kremlju, on je brzo krenuo u izgradnju odnosa potpisavši "Sporazum o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji" sa svojim kolegom Đijang Ceminom 2001. godine.

Nekoliko meseci kasnije Kina se pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je bila njena karta da postane ekonomski gigant kakvog danas poznajemo. Rusija je odigrala ključnu ulogu u toj transformaciji.

Foto: Printscreen

 

- Ovo je samo prirodna simbioza napravljena u raju. Rusija ima obilje prirodnih resursa, potrebni su joj kapital i tehnologija. Kina je sušta suprotnost - rekao je Gabuev.

Brak Kine i Rusije je dobijao oblik. Misija je tek trebalo da dođe.

Minhen i Bukurešt

Bavarska, februar 2007. godine. Lideri su se okupili na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, zajedno sa Vladimirom Putinom koji je bio najiščekivaniji govornik.

Njegovo obraćanje će se dalje posmatrati kao prekretnica, govovor protiv "unipolarnog sveta" kojim dominira "jedan gospodar" - Sjedinjene Američke Države.

Putin je kritikovao skoro svaki aspekt američke moći, ali u središtu njegovih primedbi bilo je proširenje NATO-a, koji je od kraja Hladnog rata dobio deset članica.

Na samitu NATO-a 2008. godine Gruzija i Ukrajina su se postrojile u nadi da će biti sledeće, prkoseći prigovorima Putina, koji je i sam prisustvovao skupu.

EFE/SERGEI KARPUHIN

 

- Pojavu moćnog vojnog bloka na našim granicama Rusija će shvatiti kao direktnu pretnju bezbednosti naše zemlje - upozorio je Putin.

SAD su bile za, Francuska i Nemačka oprezne. Rezultat - nejasno obećanje da će se obe zemlje jednog dana pridružiti.

Četiri meseca kasnije Rusija je bila u ratu sa Gruzijom. Ukrajina je već bila na radaru Moskve.

- Putin je opsednut kontrolom Ukrajine. On smatra da bez kontrole nad Ukrajinom Rusija nije velika sila - rekao je Gabujev.

Konfrontacija sa SAD još više je približila Rusiju i Kinu.

"Veliko podmlađivanje"

Si Đinping je došao na vlast 2012. godine nakon perioda blistavog rasta u Kini. Ali Komunistička partija je bila pod pritiskom, opsednuta skandalima i osećajem propadanja.

Sijev odgovor je bio brz - suzbijanje visokoprofilnih slučajeva korupcije, pojačavanje represije i govor o patriotskoj potrazi, "velikom podmlađivanju kineske nacije". Sa ambicioznim ciljevima usmerenim na stogodišnjicu komunističke Kine 2049. godine.

EFE/SERGEI KARPUHIN

 

- Do tog vremena, partija nastoji da Kinu pretvori u globalnu silu broj 1, čime bi se okončala vekovna globalna dominacija kolektivnog Zapada - rekao je Gabujev.

Rezultati su već bili dramatični - Hong Kong je pod kontrolom Pekinga, gradi se gigantski infrastrukturni projekat Pojas i put, a Tajvan je sve više tema razdora sa SAD.

SAD se povlače, uz rastući konsenzus u Vašingtonu da je Kina rival u trgovini, rizik u pogledu tehnologije i direktna pretnja po bezbednost.

Ovo dodatno učvršćuje Sijevu poziciju.

- Zapadne zemlje predvođene SAD sprovele su svestrano obuzdavanje, opkoljavanje i potiskivanje Kine - rekao je Si u martu 2023. godine, dve nedelje pre posete Kremlju.

Misija

Sijevi ciljevi su sve bliži Putinovim, oni koje je Si nagovestio na stepenicama Kremlja.

Tanjug/Ap

 

Dve sile rutinski koordinišu u Savetu bezbednosti UN i drugim međunarodnim arenama, bilo da šire BRIKS, grade uticaj širom Afrike, guraju kineski RMB kao alternativu američkom dolaru ili rade na redefinisanju demokratije i ljudskih prava u Savetu UN za ljudska prava.

Njihova vizija - krajnji cilj je promena režima SAD.

- Ruski stav je da SAD prvo žele da sruše Rusiju, a zatim da se okrenu Kini. To pokreće mnoge njihove kalkulacije, uključujući i rat u Ukrajini - rekao je Gabujev.

"Zora Trećeg svetskog rata"

Rat u Ukrajini još više vezuje dve strane, a sledeći izraz toga je Putinova planirana poseta Pekingu u oktobru. Kina je najvažniji pobornik Rusije, zaustavljajući se samo ispred crvenih linija koje bi mogle da izazovu sankcije Zapada.

Ovo naglašava da postoje neka ograničenja u odnosima Kine i Rusije. Ipak, formalno to nije vojni savez kao što je NATO.

Tanjug/Ap

 

Za bivšeg višeg pukovnika PLA Džou Boa, ovo je dokaz odgovorne pozicije Kine.

- Ako bi Kina pružila vojnu pomoć Rusiji, onda bismo verovatno dočekali zoru Trećeg svetskog rata. To je najgora noćnamora - rekao je Džou.

Ali postoje i drugi načini na koje bi Rusija i Kina mogle bliže da koordinišu svoje vojske.

- Zamislite da Rusija eskalira u Ukrajini u trenutku kada Kina želi da napravi potez prema Tajvanu. To bi mnoge američke planere odbrane stavilo u tešku situaciju - rekao je Gabujev.

Ukrajinska završnica

Čak i bez takvih scenarija, sve je jasnije da će Kina igrati ključnu ulogu u bilo kojoj završnici ukrajinskog rata.

Centralno pitanje biće da li Ukrajina može da se pridruži NATO-u kao deo bilo kakvog potencijalnog rešenja.

Bila bi to pobeda za samoopredeljenje Kijeva. A upravo rezultat na koji se Putin žalio u Minhenu 2007. godine.

Znaci su da bi se Kina podjednako protivila.

- Kina svakako ne podržava bilo kakvo širenje NATO-a - rekao je Vang Huijao, šef istraživačkog centra Centra za Kinu i globalizaciju u Pekingu. "Da Ukrajina ostane van NATO-a, verovatno bi stvari mogle biti lakše da se postigne mir."

Putin se za sada kladi na dugi rat. "On je prilično uveren da je vreme na njegovoj strani", rekao je Gabuev.

Može se kladiti da će se njegova zajednička misija sa Si Đinpingom pokazati otpornijom od zapadne podrške Ukrajini.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI