SRPSTVO NA CENI, NAUČNI SKUP U PRČNJU 7. I 8. OKTOBRA: O ujedinjenjenju Boke i Crne Gore i Narodnoj skupštini Bokelja!
Tim povodom su se sreli predstavnici uprava Matice Boke i Saveza Srba iz Crne Gore – Beograd i jednoglasno se složili da ta dva izuzetna jubileja zavređuju da se zajednički obeleže organizovanjem naučnog skupa posvećenog tim događajima.
Naučni skup će nastojati da posebno obasja nekoliko neupitnih istorijskih karakteristika Bokelja – državotvornost, samoupravnost i identitet (nacionalnu svest), o čemu će posebno brinuti naučni odbor.
Naučni skup će se održati 7. i 8. oktobra na Prčanju.
DEKLARACIJA O UJEDINjENjU BOKE KOTORSKE I CRNE GORE
Dobrota 29.10.1813.godina
U ime Boga, Amin!
Dve susedne pokrajine, Crna Gora i Boka Kotorska, prožete patriotizmom i jednakim religioznim osećajem i čašću, Božijom pomoću borile su se za oslobođenje i oslobodile se, i zbačivši francuski jaram svojom krvlju i žrtvama, jedna drugoj se zaklinju Gospodom Bogom na vernost i stalnu ujedinjenost u svakom slučaju i događaju. Kako su se one sada stavile pod visoku i moćnu zaštitu triju savezničkih država, Rusije, Austrije i Velike Britanije, u njihovo ime izjavljuju njihovi glavari, da ako bi bilo kada političke okolnosti prisilile bilo koju (od dve Provincije) da se podloži bilo kojoj od rečenih država, da će obadve slijediti istu sudbinu, tj. da će ostati obadve pod istom vlašću, sa onim uslovima i povlasticama koje su uživale i koje će im ubuduće biti priznavane. Ako bi država koja bi njima vladala bila zbog ratnih prilika prisiljena da ih napušti, dve navedene Provincije, preko svojih glavara koji u njeno ime to izjavljuju, ostaće slobodne i nezavisne kao što su to bile u trenutku sklapanja Ugovora o ujedinjenju, ali potvrđuju međusobno ujedinjenje i nezavisnost i u buduće, ako bi trebalo, i vlastitom krvlju.
Podrazumeva se da je isključena za uvek francuska vlast, jer bi više voleli da umru ujedinjeni u bilo kakvoj nesreći, nego da padnu ponovo pod galsku tiraniju.
In fede. (Neka bude vjerovano.)
Ja, Franjo Ljepopili, sastavio sam i potpisao ovaj dokument, tako zamoljen od Njegove Ekselencije presvetlog Mitropolita i uvaženih potpisanih glavara gore navedenih opština.
NARODNA SKUPŠTINA BOKELjA
Boka Kotorska, Prčanj, 13.06.1848.godine
„Slavnom Saboru Hervacko-Slavonskomu“
u Zagrebu
"Naša su opštelstva imala čast primiti mnoga pisma od strane Hervackoga naroda u koima e bitna Vaša želja da se današnja Kraljevina Dalmatinska vašoi državi saedini.
Naiperva i naisvetia naša dužnost ta e javiti pred svietom da mi Dalmatinci niesmo no bokezi. Što smo potrajali do danas na ta pisma odgovoriti, uzrok e tai sami što kroz različite dogođae niesmo mogli narodni duh i narodno mnienje tome poslu upitati.
Ali danas u dobar čas skupilise kao pravom narodna bokokorskoga poslanici edinokupno Vama naši odgovor kao ti šaljemo.
Bez sumnje toliko kraljevina Dalmatinska, koliko ovoi za sad skopčano okružie bokokotorskoga pripada po položaju, po istorii, po eziku, i po plemenu većeg broja slavenskoi-srpskoj narodnosti.
Bez sumnje kad bi nadstoeći dogođaji do toga koračili da se države slaveno-srpske toest jugoslavenske u edno saeidine pod štitom ćesarskim, bez upliva nikakve tuđe narodnosti kao na primier talijanske, madžarske, njemačke i tako dalje, bez sumnje Bokoktorska protivna biti neće da se želja Vaša ispuni što se saedinjenja našeg tiče. Ali današnja obstojateljstva, a navlastito ono što ste Vi Ugarskoj Kruni podložni, ne dopuštaju da mi za to saedinjenje žertvujemo nezavisnost naše narodnosti, koja s nama prepoznana u novom ustavu Carstva Austrinskoga"
NAUČNI ODBOR ZA PRIPREMU SKUPA
Akademik Slavenko Terzić, predsednik
Prof. dr Budimir Aleksić
Dr Mašan Ercegović
Dr Goran Komar
Prof. dr Časlav Koprivica
Prof. dr Ilija Lalošević
Prof. dr Milan Milanović
ORGANIZACIONI ODBOR
Mirko Mustur, predsednik
Mašan Ercegović, potpredsednik
Jovo Drobnjak
Siniša Kovačević
Milan Milanović
Željko Čurović
P R O G R A M
Subota, 7. oktobar 2023. godine
10.00 sati
Palata Bizanti
SVEČANO OTVARANjE SKUPA
Predsedništvo: akademik Slavenko Terzić, Mirko Mustur, dr Mašan Ercegović
* * *
Prigodan kulturni program
* * *
Koktel
Subota, 7. oktobar 2023. godine
11.15 sati
Palata Bizanti
PRVA SEDNICA
Predsedavaju: akademik Slavenko Terzić, prof. dr Milan Milanović
Akademik Slavenko TERZIĆ
BOKA U NACIONALNOM PREPORODU PRVE POLOVINE 19. VEKA
Prof. dr Siniša JELUŠIĆ
DUHOVNOST BOKE – KAP. ANDRIJA ĐURKOVIĆ I ARHIMANDRIT DIONISIJE MIKOVIĆ
Dr Branko CBUTEGA
BOKELjI U METAFORI SVOG NESTAJANjA
Prof. dr Nikola ŽUTIĆ
NARODNOSNA SVIJEST BOKELjA U DRUGOJ POLOVINI 19. I POČETKOM 20. VEKA
Prof. dr Milan MILANOVIĆ
NACIONALNI IDENTITET STANOVINIŠTVA SEVEROZAPADNE BOKE
Dr Žarko LEKOVIĆ
ZNAČAJ BOKE KOTORSKE ZA CRNOGORSKO-BRDSKU I HERCEGOVAČKU OSLOBODILAČKU BORBU
Nebojša RAŠO, publicista
ZNAMENITI NOVLjANI U ZAJEDNIČKOJ BORBI BOKE I CRNE GORE ZA OSLOBOĐENjE I UJEDINjENjE NA POČETKU 19. VIJEKA
P a u z a
Subota, 7. oktobar 2023. godine
16.00 sati
Palata Bizanti
DRUGA SEDNICA
Predsedavaju: prof. dr Miomir Abović, dr Branko Zbutega
Dr Radojica ŠĆEKIĆ
BOKA KOTORSKA – HAJDUČKA DRŽAVA, KONFESIONALNE I DEMOGRAFSKE PROMJENE
Prof. dr Budimir ALEKSIĆ
O IMENOVANjU JEZIKA U PROŠLOSTI BOKE
Dr Vasilj JOVOVIĆ
POMENI BOKE U CRNOGORSKOJ PERIODICI (1835–1918)
Prof. dr Dragana RADOJIČIĆ
INSTITUCIJA SUDOVA DOBRIH LjUDI U BOKI KOTORSKOJ
Prof. dr Miomir ABOVIĆ
POREKLO I SMISAO TIVATSKIH MIKROTOPONIMA LASTVA, RULjINA, SELjANOVO I ČINOVICA
Mr Olivera DOKLESTIĆ, književnica
HERCEGOVSKA BANKA KAO ZAMAJAC RAZVOJA HERCEG-NOVOG IZMEĐU DVA RATA
Prof. dr Aleksandar STAMATOVIĆ
POKUŠAJ ITALIJANIZACIJE BOKE U PERIODU 1941–1943. GODINE
* * *
Nedelja, 8. oktobar 2023. godine
10.00 sati
Palata Bizanti
TREĆA SEDNICA
Predsedavaju: prof. dr Časlav Koprivica, dr Mašan Ercegović
Prof. dr Ilija LALOŠEVIĆ
ZNAČAJ KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLEĐA BOKE KOTORSKE
Nikola MALOVIĆ književnik
BOKA KOTORSKA DANAS
Dr Milan GULIĆ
BOKA KOTORSKA NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA U JUGOSLOVENSKOJ KRALjEVINI
Dr Goran KOMAR
CRNOGORSKI UPADI U BOKU I NjIHOV UTICAJ NA ODNOSE CRNE GORE I BOKE
Prof. dr Časlav KOPRIVICA
MARE NOSTRUM PROTIV SRPSKOG PRIMORJA
Dr Mašan ERCEGOVIĆ
JEDAN ODRAZ U BOKELjSKOM ISTORIJSKOM OGLEDALU ILI ISTORIJSKO PRAVO BOKE KOTORSKE NA REGIONALNU SAMOUPRAVU
Z a v r š n a r i j e č.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)