BALKANSKI LONAC NA ARAPSKI NAČIN Evo zašto je Hamas baš sada napao Izrael, haos je počeo!

Rano u subotu, u 6.30 sati po lokalnom vremenu Hamas je pokrenuo napade na više naselja i vojnih objekata izraelske vojske. Ubijali su civile, žene, decu, uzeli taoce, ubijali vojnike, i zauzilamli cele vojne baze oko granice sa Gazom.

U isto vreme Hamas je ispalio oko 2.000 raketa tokom 24 sata na izraelske gradove, uključijući i Tel Aviv. U raketnim napadima poginuli su i civili, i oštećene zgrade.

Broj poginulih i dalje raste, dok se borbe nastavljaju. Stotijne ljudi je ubijeno, a hiljade povređeno, u prva tri dana borbi. Oko 100 civila i vojnika je oteto i oni su odvedeni u palestinski deo pojasa Gaze. Njihova sudbina je neizvesna, i sumnja se da ih drže u sistemu tunela ispod Gaze, što bi moglo da oteža kopnene operacije u tom delu terena.

Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

 

Odgovor Izraela do sada je bio vrlo spor, i to je najčunije u svemu. Od trenutka kada je Hamas upao u Izrael, do trenutka prvih reakcija prošlo je dobrih četiri do pet sati. Za to vreme je Hamas neometamo harao izraelskim naseljima i vojnim punktovima, bez vojnog odgovora. Sve je bilo paralisano.

Postavlja se pitanje zašto baš sada?

U prva dva dana sukoba sukob se nije razlikovao od ranijih obračuna Izraelaca i Palestinaca - raketiranje praznih zgrada i bez kopnenih operacija.

Upravo to je razlog za "ne tako veliki broj žrtava". Iako je u Gazi poginulo stotine ljudi, to čudi s obzirom na broj ispaljenih raketa po naseljima, jer se radi o jednom od najgušće naseljenih mesta na planeti. Čak i kada se bombarduju prazne zgrade određen broj ljudi će stradati.

Ono što se zaista dešava izostavljeno je iz izveštaja zapadnih mejnstrim medija. Priča je daleko kompleksnija od samog rata Izraelaca i Palestinaca.

Dva lica Palestine

Ali, ovo su zapravo činjenice.

Ariel Schalit (STF)

 

Palestinci ne žive u jednoj regiji, već u dve odvojene. Gazu, na jugu, kontroliše Hamas, a drugu na severu, Zapadnu obalu, kontroliše Fatah, palestinska politička partija. Dve grupacije imaju različite pristupe celom problemu. Dok se politički lideri Zapadne obale drže više diplomatije i podrivanja Izraela u međunarodnim krugovima, Hamas je oduvek imao radikalan pristip, odnosno rat.

To je dovelo i do dva stanja. Sa jedne strane Zapadna obala je do nekle razvijena oblast. Imaju noćne klubove, menjačnice, restorane, i svo ono na šta je moderno društvo naviklo. Sa druge strane Gaza je manje-više izbeglički kamp, bez kontrole, u kojem ljudi gladuju, nema infrastrukture, i gde gotovo da vlada haos.

Palestinska oslobodilačka organizacija je napustila nasilne metode, dok je Hamas ostao radikalan. Iako je Hamas tokom bio u lošim odsnosima sa Iranom, pre oko 10 godina su sklopili izvesno prijateljstvo. Iako su Iranci Šiiti, a pripadnici Hamas Suniti, dve islamske zajednice koje se ne podnose, oni ipak više od toga mrze Izrael.

Pakt Irana i Hamasa

Zbog toga su pre 10 godina sklopili pakt da rade zajedno na uništenju Izraela. To je zapravo značilo da je Hamas postao marioneta Irana, poput Hezbolaha u Libanu ili Huta u Jemenu. Hamas dobija novac od Teherana, i time postaje njihovo sredstvo u proksi ratu.

Ali pravo pitanje je zašto je do napada došlo baš sada, a ne još pre 10 godina?

Povodi, a ne uzroci

Priča koja se protura po mejnstrim medijima je da je u pitanju 50. godišnjica od Oktrobarskog rata 1973. godine kako ga nazivaju muslimani, odnosno Jomkipuski rat kako ga nazivaju Jevreji. Izrael je tada napadnut od strane više muslimanskih zemalja, i ipak izašao kao pobednik. Zbog toga se ovo spominje kao uzrok napada, kao kakva osveta muslimana.

Mahmoud Illean (STF)

 

Drugi razlog koji se spominje su racije u džamiji Al-Aksi. Ono što se ne spominje je da se takvi sukobi, a jedan je bio nedavno, dešavaju često. Izraelske snage se često obračunavaju sa Palestincima, koji beže u džamiju, gde ih potom policija prati i hapsi.

Iako oba slučaja mogu da se uzmi za povode, oni nisu pravi uzrok ovog rata.

Pravi uzrok rata u Izraelu

Odgovor na pitanje "zašto sada" leži u Saudijskoj Arabiji.

Saudijci su najvažnija arapska nacija - imaju najviše uticaja, novca, prestiža... Oni kontrolišu arapski narativ. Ali, imaju jednog velikog neprijatelja - Iran.

AP Photo/Susan Walsh

 

Iran i Saudijska Arabija se, prosto rečeno, ne podnose, a njihovi proksi ratovi vode se po celom Bliskom istoku. Najprostije rečeno - mini hladni rat Bliskog istoka.

Propast nuklearnog sporazuma sa Iranom

Ono što se promenilo na terenu, nakon što je propao Iranski nuklearni sporazum, je da je Saudijska Arabija sada suočena sa pretnjom da njen najveći rival postane nuklearna sila.

Reakcija Rijada na to je da i Saudijska Arabija mora da ima svoj nuklearni arsenal. Tako su počeli i razgovori sa SAD (koje delimično smatraju odgovornim za loš sporazum sa Iranom).

Odgovor Bajdenove administracije na to - pa OK, uz tri uslova.

Novi dil na pomolu

Pod jedan, prestanite sa akcijama unutar OPEC grupe, što će omogućiti jeftinu naftu za SAD. Pod dva obavežite se da nećete napasti Izrael, što znači da morate da sklopite sporazum sa Izraelom, što će povući ostatak arapskog sveta.

Tanjug/Ap

 

Međutim, Saudijci nikada nisu želeli da budu prvi koji će normalizovati odnose sa Izraelom, zbog čega su to (na nagovor Rijada) uradili Ujedinjeni Arapski Emirati. Kada UAE potpiše, onda može i Saudijska Arabija.

Tako svi dobijaju nešto.

SAD jeftine energente na duge staze. Izrael dobija priznanje arapskog sveta, a Saudijska Arabija dobija nuklearno oružje. Svi dobijaju osim - Irana i Palestine.

Planovi Teherana i Pekinga

U isto vreme Iran gura svoj trougao, Iran-Kina-Saudijska Arabija, kojim bi pobili američki predlog od savezu SAD-Izrael-Saudijska Arabija. Ukoliko se američki plan ostvari, Teheran može da se oprosti od svoje zamisli.

I baš u trenutku kada je američki sporazum trebalo da bude potpisan, Hamas je pokrenuo napad na Izrael. Kako je izvestio Volstrit Žurnal, ugovor je trebalo da bude potpisan najkasnije do avgusta 2024. godine.

Kako je moguće da je stotine terorista upalo tek tako u Izrael, koji ulaže milijarde u odbrambeni sistem?

Hamas pušten s lanca

To svakako znači da je napad bio koordinisan i planiran, ali i debelo finansiran i odobren od Irana. Još jedan proksi rat, preko Hamasa.

Nakon stravičnih dešavanja u Izraelu tamošnja javnost očekivaće barem jednako snažan odgovor Izraelske vojske. Ali to je problem.

Ako Izrael uđe u Gazu ugroziće američki sporazum sa Saudijskoj Arabijom.

A ako ne odgovore na napade pokazaće da su slabi, što se neće svideti ni njihovoj javnosti, ali će se dopasti ostalim muslimanskim zemljama koje bi takođe to mogle da protumače kao slabost i trenutak za napad.

Izrael pred nemogućim izborom

SAD i Bajden će tražiti od Izraela da ne reaguje, dok će javnost tražiti osvetu, što bi bila samo kratkoročna pobeda za Netanjahua.

Tu je i problem severnog fronta.

Iran u svakom trenutku može da aktivira i Hezbolah, koji je daleko opasniji od Hamasa, sa 130.000 raketa kojim raspolaže.

Upravo to je jedan od razloga zašto je odgovor Izraela tako spor.

Ako otpočnu napad na Gazu Hezbolah bi mogao da se uključi - a to je velika opasnost za ceo Izrael. To se međutim neće desiti bez odobrenja Irana.

Ako Teheran aktivira Hezbolah možda će naneti težak udarac Izraelu, ali će izgubiti opciju u direktnom sukobu sa Izraelom.

Tako da je zapravo na potezu ponovo Iran.

Sledećih nekoliko dana definitivno će odlučiti sudbinu Bliskog istoka, a možda i celog sveta.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI