"DEMONSKI GLAS ME JE NATERAO DA IH MUČIM I UBIJAM" Jezive reči serijskog ubice, žrtvama prilazio prerušen u sveštenika ili prodavca

Garavito je bio osuđen za ubistvo 190 dečaka uzrasta od 6 do 16 godina u periodu između 1992. i 1997. godine, iako broj žrtava sa kojima se njegovo ime povezuje ide i do 300. Osim Zver, nosio je i nadimak "Goofy" (Diznijev Šilja) i nosio je neslavnu titulu jednog od serijskih ubica sa najvećim brojem žrtava u svetskoj istoriji. Eksperti ga stavljaju odmah iza Harolda Šipmana, poznatijeg kao Doktor Smrt. Istraživanje njegovih zločina i dalje traje.

Garavito je seksualno napastvovao, tukao, mučio i ubio mnogo dece; prosto je teško zamisliti da su tolika ubistva dece toliko dugo bila neprimećena. Neki eksperti misle da su razlog tome nemiri koji su vladali Kolumbijom u vreme kada je Garavito činio svoje gnusne zločine. U to vreme ova južnoamerička država nosila je neslavnu titulu svetske prestonice ubistava, u to vreme ubijen je i Pablo Eskobar, piše Practicalpie.

U to vreme, većina ubistava bila je povezana sa dilovanjem droge, čak i kada su deca bila žrtve. Deca su tada korišćena za dostavu droge i često su stradala u unakrsnoj vatri. Osim toga, ubistva i nestanci tada su često bili rezultat vojnog nasilja, a bilo je i kultova i nasilnih grupa koje su ubijale širom zemlje. garavito je u svoja ubistva uključivao sličan način mučenja žrtava kako bi prošao neopaženo. Ta mučenja uključivala su, između ostalog, i odsecanje prstiju.

Garavito je birao žrtve za koje je verovao da ih niko neće odmah potražiti i kada se tome doda sve ostalo, ovaj monstrum uspeo je da ubija neopaženo.

Kako je Luis Garavito postao ubica?

Garavito je rođen 1957. godine u porodici nasilnih roditelja. Njegov otac je stalno tukao njegovu majku, čak i dok je bila trudna. Postojali su tračevi i da je bio seksualno zlostavljan od strane oba roditelja, kao i da je i sam zlostavljao svoje mlađe rođake. Takođe, pretpostavlja se da je Garavito dobijao batine i od učitelja u školi, što je tada bila legalna praksa. Školu je napustio kada je imao 11 godina.

U kasnijim razgovorima, Garavito je otkrio da je sa 12 godina imao prvo seksualno iskustvo, i da je iste godine bio silovan i maltretiran, što se ponovilo kada je imao 15 godina.

Prvo hapšenje ovaj monstrum je zaslužio kada je imao 16 godina, zbog uznemiravanja mlađeg dečaka, ali je poušten iz zatvora nakon što je ubedio sudiju da nije imao nameru da počini nikakav zločin. U to vreme već je bio izbačen iz kuće, pa je bukvalno postao nomad. Pokušao je da zadrži neki od poslova i zasnuje porodicu, ali sedamdesetih se stalno vraćao u delove Kolumbije u kojima je preovladavalo podvođenje dece. Osamdesetih se priroda njegovih seksualnih sklonosti izopačila - ne samo da je počeo da seksualno napastvuje decu, već i da ih maltretira na brojne načine.

Garavito se nije osećao sjajno zbog ovih zločina, kako je sam kasnije govorio, čak se sam prijavio u psihijatrisku ustanovu gde je proveo mesec dana. Iako nije pričao ništa o zločinima, tražio je pomoć govoreći da pati od depresije. Pio je i terapiju za depresiju i psihozu, ali ništa od toga nije pomoglo da se spreče budući gnusni zločini.

Žrtve Luisa garavita pretežno su bili mladi dečaci svetle kože i očiju, uzrasta od 6 do 16 godina. Prilazio im je prerušen u prodavca, sveštenika ili neku drugu autoritativnu figuru, prilazio im je tokom dana, uvek noseći pažjivo odabranu masku. Mamio je decu koja imaju novac ili hranu, vodio ih u zabačene delove grada gde niko nije mogao da svedoči njegovim zločinima. Decu bi obično vezao, seilovao i povređivao na razne načine - tukao, pravio im opekotine...

Garavito je pronalazio žrtvu najmanje jednom mesečno, a između 1986. i 1992. godine zainteresovao se za masovne ubice, uključujući Hitlera. Fascinacija ubicama verovatno ga je "gurnula preko ivice".

Garavito je tvrdio kako je "demonski glas u njegovoj glavi" uticao da počini prvo ubistvo 1992. godine. Žrtvu čije je ime bilo Huan Karlos, Garavito je primetio dok je pio u baru. Pratio ga je tokom noći i usput kupio mesarski nož. Zatim ga je namamio kao što je i ranije mamio žrtve. Ovoga puta je bilo drugačije - kada je policija pronašla telo žrtve, primetili su da mu je polni organ odsečen, a prednji zubi izbijeni.

Samo šest dana kasnije, Garavito je opet napao. Žrtva je imala samo 12 godina.

Nekoliko meseci kasnije, Garavito se preselio u Bogotu i ubio još osmoro dečaka. Počeo je da vodi dnevnik svojih ubistava i zadržava "suvenire" sa svojim zločina. Počeo je da ubija češće, čak i nekoliko žrtava u istom danu. neke od njih bi ubadao dok ih napastvuje, a zatim bi im odsekao glavu. Kako je vreme prlazilo, ubistva su bila sve strašnija.

Zanimljivo je da su postojali i periodi kada Garavito nije ubijao dečake. Dešavalo se i da žrtva uzvrati i povredi Garavita. Ipak, uvek se vraćao svojim smrtonosnim navikama. Putovao je širom Kolumbije čineći zločine i skupljajući trofeje u jednu kesu, koju bi ostavio kod rođaka ili kod devojke kada se napuni.

Ubica je imao više okršaja s policijom. Dešavalo se da bude povezan sa nestankom nekog dečaka, ali uvek bi na kraju bio pušten. Nekoliko sati kasnije policija bi pronašla osakaćeno telo tog nestalog dečaka. Dok bi policija otkrila telo, Garavito bi već bio na putu ka sledećem gradu.

Godine 1998. policija je otkrila unakažena tela troje dece u razmaku od dva dana. Videlo se da su sva deca maltretirana na isti način, od strane iste osobe. Tokom istrage pronašli su trag koji ih je doveo do kuće Garavitove devojke.

Devojka je policiji predala kese sa trofejima i dokumentacijom. Dok se policija spremala da ga uhapsi, on je počinio još jedan napada, koji nije prošao kako je monstrum zamislio - pojavio se svedok i optužio ga. Uhapšen je 22. aprila 1997. godine.

Policija je uspela da ga poveže sa brojnim ubistvima, a Garavito je priznao 140 ubsitava dece. Osuđen je na 1.853 godine i devet dana robije. Ipak, kako kolumbijski zakon ne dozvoljava doživotne kazne, Garavitu je bilo predočeno da mogla da se razmori uslovna kazna 2023. godine.

Ipak, 2020. saznao je da boluje od leukemije. Tada je tražio da ga puste na uslovnu slobodu, ali je njegov zahtev odbijen. Preminuo je juče 12.10.2023. godine u kolumbijskom zatvoru.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI