MRAČNO UPOZORENJE HRVATSKOG ISTORIČARA "Ni u leto 1914. niko nije video šta sledi, napad na Izrael imaće ozbiljne posledice"

Britanski istoričar sa Univerziteta u Oksfordu Peter Frankopan, hrvatskog porekla – kako je objavljeno i na sajtu hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, kada je u junu predstavio svoju knjigu u hrvatskoj ambasadi u Londonu – napisao je opširnu analizu za britanski "Telegraf" o događajima u Izraelu, upozoravajući da će napad na Izrael imati ozbiljne posledice, čiji je značaj teško potceniti.

Da bi naglasio kritičnost situacije, uporedio je događaje protekle nedelje sa onima 1914.

Navodi da je početak leta te godine bio ispunjen globalnom nadom. 

U Velikoj Britaniji kao i u inostranstvu stvari su izgledale mirno, kako je tada primetio jedan visoki diplomata.

"Nisam video tako mirnu situaciju otkako sam bio u Forin ofisu", napisao je ser Artur Nikolson u maju 1914. nakon što je napustio mesto ambasadora u Rusiji.

Ali, ti idilični dani nestali su nakon atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu. Odluke donete u nedeljama koje su usledile promenile su svet zauvek – ubrzo je cela Evropa bila u ratu, koji se ubrzo prelio na Aziju i Afriku.

U roku od četiri godine, milioni ljudi su umrli, a bezbroj drugih je ranjeno, Rusiju je zahvatila revolucija i počela je spirala događaja koja je dovela do komunističkog autoritarizma. Doba evropskih imperija se bližilo kraju, iako se neko vreme za britansku monarhiju nije činilo tako, prenosi "Jutarnji list".

A niko nije video da sve to dolazi.

Znakovi šire eskalacije

Isto tako, i Izrael je bio zatečen napadom Hamasa 7. oktobra.

Džejk Salivan, američki savetnik za nacionalnu bezbednost, rekao je krajem septembra da je Bliski istok "danas mirniji nego što je bio u poslednje dve decenije.

Izrael je krenuo u odmazdu. Nakon opsade i bombardovanja Gaze sada je izdato naređenje da se evakuiše više od milion ljudi koji žive severno od Vadi Gaze na jugu. Mnogi strahuju šta će doneti naredni sati, dani i nedelje.

Za sada mnogi smatraju da će posledice katastrofe snositi samo stanovništvo Izraela i Gaze. Međutim, već postoje znaci eskalacije. Neki američki obaveštajni zvaničnici su prvobitno povezali Iran sa napadima, a Salivan je tvrdio da je „Iran bio saučesnik u ovom napadu u širem smislu jer je obezbedio lavovski deo sredstava za vojno krilo Hamasa, obuku i sposobnosti.

Poruke Irana

Ta procena se promenila u poslednja dva dana pošto više izvora sada ukazuje da je napad Hamasa iznenadio iransko rukovodstvo. Ako Teheran tada nije bio direktno umešan, sada je spreman za borbu.

Hosein Amir-Abdolajan, iranski ministar spoljnih poslova, rekao je da bi izraelske akcije i ultimatum u Gazi „nesumnjivo izazvali kolektivni odgovor osovine otpora“. To je očigledno trebalo da znači da će se u to uplesti glavni iranski saveznik u regionu, libanski Hezbolah.

Činjenica da smo suočeni sa najozbiljnijom krizom u regionu od Jom Kipurskog rata je sama po sebi iznenađenje jer je, kaže Frankopan, bilo mnogo znakova napretka i mira, jer Salivan je s pravom ukazao.

Abrahamov sporazum, potpisan 2020, normalizovao je odnose između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina. Prošlog meseca je saudijski prestolonaslednik Mohamed Bin Salman u retkom intervjuu sugerisao da se priznanje Izraela od strane Saudijske Arabije „svaki dan sve više približava“ – u očekivanju stvaranja održive palestinske države.

Nezamislivo prestrojavanje odnosa

Perspektiva prestrojavanja na Bliskom istoku, rešenje sa dve države ili nagodba sa Izraelom, sada više ne izgleda toliko nategnuto koliko nezamislivo.

Napad na Izrael će imati ozbiljne posledice, čiji je značaj teško potceniti. Pre svega, šok koji su doživeli Izraelci zbog neuspeha obaveštajnih službi da otkriju pretnju i loše koordinisane akcije vojske da joj se brzo suprotstave, preoblikovaće ionako krhku političku sliku u zemlji.

Ako su izveštaji da su egipatske obaveštajne službe upozorile svoje izraelske kolege na neizbežni napad tri dana ranije tačni, onda se moraju postaviti ozbiljna pitanja ne samo o tome zašto ovo upozorenje nije shvaćeno ozbiljnije, već i o smeru vlade Benjamina Netanjahua i potencijalnim ometanju koje predstavljaju predložene reforme koje su izazvale ono što su neki analitičari nazvali "najozbiljnijom ustavnom i političkom krizom" od uspostavljanja Izraela pre 75 godina.

Udarni talasi se šire mnogo dalje.

Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije objavilo je saopštenje u kojem se ne pominje nasilje u kojem su posetioci festivala i porodice brutalno ubijeni prošlog vikenda. Umesto toga, navodi se da su slali „ponovljena upozorenja o opasnosti od eksplozije kao posledice nastavka okupacije, lišavanje legitimnih prava palestinskog naroda i ponovljene sistematske provokacije protiv njegovih svetilišta“.

Možda nije iznenađenje što je Saudijska Arabija odlučila da ostavi po strani svoje potencijalno revolucionarne veze sa Izraelom i pokaže solidarnost sa Palestincima sada kada se suočavaju sa krizom, piše Blic.

Dvosmislena Kina

Prvobitna reakcija kineskog Ministarstva spoljnih poslova takođe nije rekla ništa o smrti 1.200 ljudi u Izraelu, već je samo izrazila zabrinutost „zbog trenutne eskalacije tenzija“ i pozvala „relevantne strane da ostanu mirne, pokažu uzdržanost i odmah prekinu neprijateljstva, kao što bi zaštiti civile i izbegne dalje pogoršanje situacije“. Najprikladniji pravac delovanja, istakao je Peking, leži u „sprovođenju rešenja o dve države i uspostavljanju nezavisne države Palestine“.

Ovaj dvosmislen odgovor oštro je kritikovao Juval Vaks, visoki diplomata u izraelskoj misiji u Kini.

- Izrael je očekivao oštru osudu Hamasa i njegovih akcija - primetio je on, rekavši da „kada se ljudi ubijaju, kolju na ulicama, teško da je vreme da se pozove na rešenje dve države“.

Posmatrači poteza Pekinga su brzo primetili da je kinesko pominjanje rešenja o dve države odstupanje od njene uobičajene pozicije nemešanja u unutrašnjim poslovima drugih zemalja. Štaviše, imajući u vidu dugogodišnje i važne trgovinske veze Kine sa Izraelom, uzdržanost da se pokaže javna podrška se tumači kao pokazatelj značaja arapskog sveta i posebno zalivskih država koje proizvode naftu u kineskom strateškom i ekonomskom razmišljanju.

Putinov narativ

Ako Peking posmatra prošlonedeljne događaje kroz prizmu novog sveta koji se uobličava, onda je isti slučaj i sa Moskvom.

Nema apsolutno nikakvih dokaza o bilo kakvoj umešanosti Rusije u događaje od prošle nedelje ili podrške Hamasu i njegovim aktivnostima. Ali, Rusija je bila u velikoj meri uključena u događaje u Siriji tokom protekle decenije, a odnedavno u izgradnju i jačanje veza sa Iranom, a ne samo radi osiguranja zaliha bespilotnih letelica za upotrebu na ratištima Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe nije propustio priliku da za napad Hamasa okrivi SAD. On je rekao da je oštra eskalacija izraelsko-palestinskog sukoba primer neuspeha politike Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku.

Za Putina kriza na Bliskom istoku dolazi u pravo vreme, ne samo u smislu odvlačenja pažnje sa rata u Ukrajini i okrivljavanja Zapada za tuđe grehe.

Možda je najznačajnije od toga jačanje ideja koje postoje u mnogim zemljama sveta, posebno u Evropi i SAD, da je svet u tranziciji, odnosno da ulazimo ili da smo već u mračnom dobu i da su pretnje na svakom uglu – od efekata novih tehnologija do zabrinutosti zbog klimatskih promena, od zabrinutosti zbog masovnih migracija do zabrinutosti oko polarizacije političkog života.

Kako je rekao Kevin Rad, bivši premijer Australije, „živimo u deceniji opasnog života“.

Rad je 2021. pisao o kontekstu američko-kineskog rivalstva. Ali taj obrazac se odnosi na čitav niz novih rivalstava koja su se od tada samo pojačala – ne samo onih između geopolitičkih blokova, kao što su Zapad s jedne strane i Kina i Rusija s druge – već i novih saveza, kao što je BRIKS.

Kako su se događaji odvijali u leto 1914, velike sile, čak i imperije, igrale su na svoju sposobnost da donose dobre, a ne ishitrene odluke. I dok će osveta za užase proteklog vikenda zauzeti centralno mesto u narednim danima i verovatno će se intenzivirati sa tragičnim posledicama, moramo da se setimo nekih od najgorih lekcija istorije i da obezbedimo da se one ne ponove, zaključio je Frankopan.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI