"IMALI SMO SREĆE, INAČE BISMO I MI BILI MRTVI" Strašna ispovest Srbina koji je preživeo pokolj Hamasa

On se najpre zahvalio svima koji su mu pisali i rekao da nije mogao da im odgovori jer mu je fokus, naveo je, bio na preživljavanju.

Mekić je napisao da je, nakon 48 neprospavanih sati, u ponedeljak njegov kibuc evakuisan pod pratnjom vojske.

"Trenutno smo na sigurnom. U kibucu je ostalo mnogo vojnika i oko 20 civila, koji su mobilisani i priključeni bezbednosnim snagama. Za sada imamo svu potrebnu pomoć. Mnogo je volontera, terapeuta i ostalih, koji 24 sata rade s nama i stoje nam na raspolaganju. Trenutno smo fokusirani na decu, prijatelje koji su ovde i koji su izgubili najmilije, a uporedo se i sami trudimo da dođemo sebi. Mnogo poznanika, ljudi, dece, prijatelja, kolega nije više među živima, ili su kidnapovani", objasnio je Mekić, piše B92.

U objavi se dalje navodi da su deca ostala bez školskih drugova, učiteljica, prijatelja...

"Razredi su prepolovljeni. Eškol je mala opština uz Gazu. Oko 12.000 ljudi i većina se lično i poznaje. Svi imaju nekog koga su izgubili Ili ko je kidnapovan od strane Hamasa i islamskog džihada i odveden u Gazu. Preko 1.300 ljudi je ubijeno, više od 3.500 ranjeno, a preko 150 kidnapovano. Među njima ima i beba, dece, bolesnih, starijih ljudi. Ljudi sa kojima smo se do juče smejali, družili, radili. Moj Dejan (22) je bio do pet ujutru kod druga u kibucu Nir Oz, čija porodica je u 6 i 30 ubijena. Roditelji Mijinog (26) dečka, kod koga je mnogo puta prespavala, ubijeni su u kibucu Nativ Hasara. Mia je trenutno u Africi, gde volontira. A kad se vrati, biće mobilisana. Moja Daniel (16,5) se preko kamere opraštala od druga iz kibuca Beeri, kome su u kući bili teroristi dok su on, braća i roditelji bili u skloništu. Držali su rukama sigurnosnu bravu na vratima sigurne sobe (skloništa, koju mahom imaju svi stanovi i kuće u Izraelu) dok su teroristi Hamasa palili njihov stan sa njima unutra i pucali na ta vrata. Samo ih je puka sreća spasila. Danielina razredna, s kojom je iduće nedelje trebalo da ide u Aušvic, se vodi kao nestala. Najmlađi sin Ofir (12) je video snimak školskog druga (12 godina) iz kibuca Nir Oz kako ga palestinski civili odvode u Gazu", napisao je Mekić i nastavio u sledećem postu:

"Daniel je bila sa mamom na 50 metara od mesta gde se sve to dešavalo. Dejan je bio sam u svojoj kući u kibucu, kao i moj tata naoružani samo noževima. Za razliku od drugih kibuca i naselja, mi u kibuc Magenu smo imali neverovatnu sreću. Inače bismo i mi bili zbrisani. Nemam dovoljno reči da opišem kroz šta smo prošli. Pokušaću da objasnim šta se izdešavalo tog kobnog jutra za šabat 7.10.2023. u mom kibucu. Oko 6 sati ujutru su nas probudile rakete iz pravca Gaze, na šta smo se već delimično i navikli. Sa zvukom sirena smo se sklonili u sklonište. I niko nije ni slutio šta će da usledi samo par minuta kasnije", prisetio se Srbin.

On je naveo da je potom njegov prijatelj otišao da proveri o čemu se radi.

"Jedan momak iz civilne odbrane kibuca i moj dobar prijatelj Eran Coref odlučio je da prošeta s oružjem do tačke iznad bazena, odakle se vidi ceo pojas ispred Gaze (mi smo na samo 4 km od Gaze). Tada je video oko 70 naoružanih terorista na motorima i automobilima i na samo par metara od zapadne ograde kibuca. Svi su bili sa dugim cevima i raketama RPG. Eran istog trenutka otvara vatru na njih, a ubrzo mu se pridružuje i desetak članova kibuca koji su u tom trenutku imali oružje u kući. Prvo su došla njegova dva brata i sin mlađeg brata, a zatim i ostali. Uprkos njima, teroristi ipak uspevaju da uđu u naš kibuc, raznevši ogradu raketom. Čovek koji je odgovoran za bezbednost kibuca, Baruh Kohen, se tada svojim autom zaleće direktno na teroriste koji ga pogađaju raketom. Baruhu je usled zadobijenih povreda kasnije amputirana noga. U unakrsnoj vatri, pokušavajući da ga izbave, jedan član kibuca - Avi Flajšer - biva pogođen u leđa, da bi kasnije preminuo od posledica ranjavanja. Drugi član kibuca Nadav Rot je pogođen u rame i imao je već par operacija do sada. Ta mala hrabra grupa od 10 civila je držala teroriste - njih 70 - sedam, osam sati, dok prvi vojnici nisu došli u kibuc. Dodaću i da su dve grupe terorista od njih stotinak prošle pored južne i severne kapije kibuca i nastavile napad na druga naselja. Ofir se tog jutra zadesio kod mene, tako da smo ostali u kući s oružjem jer je naša kuća prva do severne ograde kibuca. 'Tata, ako tebe ubiju, da li mogu da koristim tvoje oružje?' reči su koje mi i dalje odzvanjaju u ušima", piše Mekić.

Srbin je dodao i da je juče pronađeno telo još jednog člana kibuca.

"Pored navedenih, juče je pronađeno telo još jednog člana kibuca (Ofir), koji je oko 8 i 30 bio na putu kući, a kojeg su teroristi Hamasa uhvatili, izveli iz kola i likvidirali. Jedna kuća u kibucu je i pogođena raketom. Teroristi su i u nedelju pokušali napad na kibuc, ali su odbijeni. Ljudi i deca, muškarci, devojke, stari i mladi, čitave familije su ubijane, žive paljene. Ubijali su decu pred roditeljima i roditelje pred decom. Kibuci Nir Oz, Beeri, Nirim, Kfar Aza i ostali su sravnjeni sa zemljom, dok smo mi bukvalno imali sreće. Ne želim da pomislim šta bi nam se desilo da je Eran otišao malo kasnije da vidi šta se dešava. Da je, recimo, Dejan ostao kod tog druga ili da je otišao na žurku na kojoj se desio pokolj. Da su Daniel ili Mia odlučili da prespavaju kod druga/dečka. Da su ove dve grupe terorista sa kojima su bili i njihovi civili odlučile da uđu sa strane u kibuc. Neverovatna sreća i hrabrost tih ljudi (među kojima je bilo i par devojaka) je bukvalno spasilo moj Kibuc od pokolja. Nažalost, mnogi nisu preživeli. Trenutno ne pratim vesti. Ne znam šta se dešava. Želim da decu i sebe što manje izlažem informacijama. U ovim trenucima pokušavamo da budemo zajedno sa prijateljima i drugovima koji su preživeli. Sve u svemu, još jednom bih se zahvalio na interesovanju i brizi", završava Mekić.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI