BLISKI ISTOK PLAĆA CENU ZBOG BAJDENA Izrael i Palestina mu nisu prioritet

Od svojih prvih meseci na funkciji, Bajdenova administracija je napravila a karakteristična odluka o njenoj bliskoistočnoj politici: Odbacila bi prioritet pola veka visokih napora bivših predsednika SAD, posebno demokratskih, da posreduju u širokom i trajnom mirovnom sporazumu između Izraela i Palestinaca.

Od Ričarda Niksona, uzastopne američke administracije su se okušale na samitima u Kemp Dejvidu, šatl diplomatiji i drugim velikim pokušajima da nagovore izraelske i palestinske lidere na razgovore o rešavanju sporova koji leže u osnovi 75 godina bliskoistočnih tenzija. Više od ostalih nedavnih predsednika, Džo Bajden nije. Umesto toga, zvaničnici administracije su rano skicirali ono što su nazvali Bajdenovom politikom tihe diplomatije. Oni su se zalagali za skromnija poboljšanja palestinskih sloboda i uslova života pod tvrdolinijaškom vladom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koja je podstakla naseljavanje na Zapadnoj obali koju su okupirali Izrael i koja uključuje koalicione partnere koji se protive rešenju sa dve države koje podržavaju SAD. Manje ambiciozni pristup odgovara Bajdenova rešenost da svoj spoljnopolitički fokus usmeri sa bliskoistočnih žarišta na Kinu.

 Ljuti arapski partneri Sjedinjenih Država ukazuju na neuspeh Amerike da se aktivno angažuje dok se izraelsko-palestinsko nasilje vraća u centar scene.

Krvavi proboj militanata Hamasa iz Gaze i eskalirajući odgovor izraelske vojske ubili su hiljade civila u Izraelu i Gazi, naveli Bajdena da rasporedi udarne grupe u regionu i prete da će sukobe i tokove palestinskih izbeglica preneti preko granica.

U Kairu ovog vikenda, egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi bio je jedan od niza arapskih lidera koji su upozorili državnog sekretara Antonija Blinkena, koji se probija po prestonicama Bliskog istoka da pokuša da obuzda sukob, da rat Izraela i Gaze preti stabilnost celog Bliskog istoka.

Bajden će verovatno čuti isto dok se u sredu sastaje sa liderima Jordana, Egipta i Palestinske uprave u Jordanu, nakon što otputuje u Izrael.

Sisi, koji strahuje da će izraelska vojna ofanziva gurnuti 2,3 miliona stanovnika Gaze preko granice u Egipat, okrivljuje skoro nestanak bilo kakvog međunarodnog pritiska na Netanjahuovu vladu i Palestince da se vrate pregovorima.

Sisi je naveo „nagomilavanje gneva i mržnje više od 40 godina“ i nedostatak bilo kakvog „horizonta za rešavanje palestinskog pitanja; onaj koji Palestincima daje nadu“ za državu sa glavnim gradom u istočnom Jerusalimu.

Arapski lideri su „veoma svesni da će ovo nastaviti da eksplodira. I možda će ga ovaj put odjahati, možda će ga odjahati sledeći put, kao što su to činili u prošlosti,” rekao je Iezid Saiigh, viši saradnik Centra za Bliski istok Malcolm H. Kerr Carnegie u Bejrutu, Liban.

„Ali za njih zapravo nije udoban položaj da beskonačno žive“, sa beskrajnim ciklusima izraelskih i palestinskih ratova koji ugrožavaju mir i ekonomiju regiona, rekao je Sajigh, koji je optužio SAD da podstiču Netanjahua da misli da nema potrebe za rešavaju palestinske zabrinutosti.

Podvlačeći smanjeni naglasak njegove administracije na izraelsko-palestinski sukob, Bajdenov poziv palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu prošlog vikenda usred izgradnje rata u Gazi bio je poziv američkog lidera prvi put od stupanja na dužnost.

Godine 1973, iznenadni napad arapskih naroda na Izrael i razorni naftni embargo Arapa na SAD i druge zemlje zbog njihove podrške Izraelu u toj borbi, uverili su američke lidere da je trajno rešenje palestinskih zahteva za državnošću u strateškom interesu Amerike.

Ali nakon nekih ranih uspeha, nasilje koje se ponavlja, razočaranja zbog prošlih neuspešnih pokušaja posredovanja i razmere sporova pomogli su da poremete pritisak SAD. Do trenutka kada je Bajden, snažan pristalica države Izrael, preuzeo dužnost, podrška velikim pregovorima među Izraelcima je bila slaba.

Čak i nakon izbijanja borbi između Hamasa i Izraela 2021. godine, predstavnici administracije su tvrdili da bi veliki pritisak na mirovne napore potkopao lakše postignute ciljeve, poput prekida vatre sa Hamasom.

Umesto toga, Bajden je sa entuzijazmom sledio novi put koji je prethodnik Donald Tramp postavio u vezi sa uspostavljanjem mira na Bliskom istoku: lobiranje za takozvane sporazume o normalizaciji sa arapskim zemljama, bez bilo kakvog izraelsko-palestinskog sporazuma.

Pod Trampom su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Maroko potpisali sporazume o normalizaciji uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom.

Sve do 7. oktobra, izgledalo je da se Bajden brzo približava

posredovanje u sporazumu o normalizaciji sa najvećom nagradom od svih, regionalnom teškom Saudijskom Arabijom. Tada je Hamasov izlazak iz Gaze razbio ono što je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan ocenio kao period zatišja na Bliskom istoku. Nasilje je bilo najsmrtonosniji od pet ratova između Hamasa i Izraela, u kojem je poginulo više od 1.400 ljudi u Izraelu i skoro 2.800 u Gazi.

Nije jasno šta se sada dešava sa Bajdenovim pritiskom na normalizaciju. Uprkos njihovim ljutitim komentarima i različitom stepenu podrške javnosti palestinskom cilju, arapski partneri Amerike su pragmatičari, i poput SAD i Izraela, protivnici Hamasa i drugih grupa koje podržava Iran.

Pored toga, neposredna i sveobuhvatna okupljanja Bajdenove administracije u sve većoj odbrani Izraela nakon masakra u Hamasu 7. oktobra može samo da pojača želju saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana da se zaključa u tu vrstu bezbednosnog saveza sa SAD za kraljevstvo, tvrde mnogi analitičari .

„Mislim da partneri iz Zaliva gledaju na brz, odlučan odgovor koji su SAD pružile Izraelu, i neverovatno su ljubomorni“, rekao je Džonatan Lord, direktor bezbednosnog programa za Bliski istok u Centru za novu američku bezbednosnu istraživačku grupu.

Posredovanje u tim savezima bi stabilizovalo Bliski istok sam po sebi, a izraelsko-palestinski mirovni sporazum nije potreban, tvrde pristalice.

Noćna mora koja se sada odvija za izraelske i palestinske civile govori drugačije, kada je u pitanju Bajdenov pristup, kažu kritičari.

„Sve dok ključna pitanja ostaju nerešena, ignorisanje ih ne čini da nestanu“, rekao je Jusef Munajer, koji vodi palestinsko-izraelski program u Arapskom centru, vašingtonskom trustu mozgova. "I mislim da je to lekcija za sve."

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI