MOĆNI RATNICI ZAPRETILI I EVROPI "Božja stranka" se nadvija nad Izraelom, Amerikanci se plaše da će ući u rat

Sjedinjene Države su upozorile Iran, koji podržava Hezbolah i palestinsku grupu Hamas, da se ne mešaju u krizu, i rasporedile su dva nosača aviona za koje kažu da imaju za cilj da odvrate svakog državnog ili nedržavnog aktera koji želi da eskalira rat.

Zvaničnik Hezbolaha Hašem Safiedin je u govoru pred hiljadama pristalica rekao da predsednik SAD Džo Bajden, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i „zlonamerni Evropljani“ treba da budu oprezni.

- Odgovor na grešku koju biste mogli da napravite našim otporom će biti gromoglasan. Jer ono što imamo je vera, a Bog je jači od vas, svih vaših bojnih brodova i sveg vašeg oružja - rekao je on, govoreći na protestu nakon pogibije stotina ljudi u bolnici u Gazi.

EPA

 

Naime, Hamas tvrdi da je Izrael gađao tu bolnicu, dok iz Tel Aviva tvrde da su islamisti krivi.

Koliko je Hezbolah zapravo opasan je kompleksno pitanje.

Šta je Hezbolah?

Hezbolah, ili Božja stranka, jedan je od najvažnijih islamističkih šiitskih pokreta na Bliskom istoku. Sa sedištem u Libanu, ima moćno vojno krilo, koje je u fokusu trenutne zabrinutosti, ali takođe vodi političku stranku koja ima odlučujući uticaj, TV stanice i široku mrežu socijalnih službi, uključujući klinike i škole. Njegovi široki poslovni interesi, kako dozvoljeni tako i nedozvoljeni, donose stotine miliona dolara, piše "Gardijan".

Ovaj širok spektar resursa i njegove bliske veze sa Iranom i Sirijom pomogli su Hezbolahu da prevaziđe više izazova tokom svog 40-godišnjeg postojanja. Hezbolah je regionalni igrač, a navodi se da su njegovi stručnjaci raspoređeni u Irak da obučavaju šiitske milicije i Jemen da rade sa Huti pobunjenicima.

Nastanak Hezbolaha

Iranska Revolucionarna garda osnovala je Hezbolah 1982. godine, usred građanskog rata u Libanu 1975-90. To je bio deo napora Irana da izveze svoju Islamsku revoluciju iz 1979. širom regiona i bori se protiv izraelskih snaga nakon njihove invazije na Liban 1982. godine.

EPA

 

Deleći šiitsku islamističku ideologiju Teherana, Hezbolah je regrutovao libanske šiitske muslimane.

Grupa se od opskurne frakcije podigla do teško naoružanih. Sjedinjene Države, neke zapadne vlade i druge smatraju da je to teroristička organizacija.

Koliko je moćna vojska Hezbolaha?

Dok su se druge grupe razoružale nakon građanskog rata u Libanu, Hezbolah je zadržao svoje oružje za borbu protiv izraelskih snaga koje su okupirale pretežno šiitski jug zemlje.

Hezbolah je demonstrirao svoje vojno napredovanje 2006. tokom petonedeljnog rata sa Izraelom.

Ispalio je hiljade raketa na Izrael tokom sukoba, u kojem je u Libanu ubijeno 1.200 ljudi, uglavnom civila, a 158 Izraelaca, većinom vojnika.

Hezbolahova vojna moć je porasla nakon što se rasporedio u Siriju, još jednog od iranskih saveznika u regionu, kako bi pomogao predsedniku Bašaru al Asadu u borbi protiv uglavnom sunitskih muslimanskih pobunjenika, prenosi Rojters.

EPA

 

Danas kažu da se radi o najmoćnijoj nedržavnoj vojsci.

Hezbolah se može pohvaliti brojnim oružjem, uključujući precizne rakete i dronove, kao i protivvazdušnu odbranu i kaže da može da pogodi sve delove Izraela.

Njegov arsenal se sastoji uglavnom od malih, prenosivih i nevođenih artiljerijskih raketa zemlja-zemlja. Iako ovim uređajima nedostaje preciznost, sam njihov broj čini ih efikasnim oružjem terora. Prema izraelskim izvorima, Hezbolah je imao oko 15.000 raketa i projektila uoči Libanskog rata 2006. godine, ispalivši skoro 4.000 na Izrael tokom 34-dnevnog sukoba. Hezbolah je od tada proširio svoj raketni arsenal, koji se danas procenjuje na 130.000.

Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah rekao je 2021. godine da grupa ima 100.000 boraca.

Za Hezbolah se veruje da ima naoružaniju i disciplinovaniju vojsku od libanske. Pored toga, grupa je opisana kao sposobnija i opasnija od bilo koje sunitske ekstremističke grupe u Libanu. Jedna studija kaže da upoređujući Hezbolah sa tipičnim arapskim vojskama, glavne razlike su Hezbolahova veština u taktičkom manevrisanju, sposobnost da vešto koristi svoje oružje, kao i autonomija i inicijativa koja je data Hezbolahovim malim jedinicama.

Kao što je rekao jedan visoki američki zvaničnik, “Hezbolah je prokleto dobar”.

Decenijama su postojali izveštaji da je Hezbolah iscrpljen borbom i na ivici kolapsa; izgleda da ovi izveštaji nisu bili tačni.

Hezbolah nije rasporedio bombaše samoubice protiv vojnog cilja od 30. decembra 1999. godine, ali se veruje da je bio spreman da to učini tokom Libanskog rata 2006. godine.

Iran daje Hezbolahu oružje i novac. Sjedinjene Države procenjuju da im je Iran poslednjih godina izdvajao stotine miliona dolara godišnje.

Smrtonosna Radvan jedinica

U video snimku objavljenom povodom godišnjice Libanskog rata 2006, Hezbolah je pokazao svoju najnapredniju borbenu jedinicu: Radvan.

Šestominutni video je pokazao ne samo borbenu sposobnost šiitske organizacije, već i njen pogled na propagandu, sa vizuelnim elementima kao iz holivudskih akcionih filmova.

 

 

Hezbolah je od 1990-ih obučavao borce specijalnih snaga, koji su danas deo Radvan jedinice. Oni imaju posebno iskustvo u racijama i taktici malih jedinica i izvode „zasede, ubistva ili operacije koje zahtevaju duboku infiltraciju. Oni su tajnoviti, ali se smatraju „iznenađujuće profesionalnim i sposobnim".

Dok je Hezbolahov ogroman arsenal raketa i projektila njegova primarna pretnja Izraelu, prekogranični kopneni napadi su takođe karta u njegovoj ruci. Snimak prikazuje borce Radvana koji napadaju lažni izraelski granični položaj. Zauzimanje teritorije u severnom Izraelu jedan je od strateških ciljeva jedinice.

SAD upozoravaju Izrael da ne napada Hezbolah

Koliko je opasan Hezbolah, dokaz je i upozorenje SAD. Naime, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena pozivala je Izrael da ne pokreće vojnu kampanju protiv Hezbolaha, kako se rat ne bi prelio.

SAD su upozorile Izrael da bude oprezan u svojim vojnim odgovorima na vatru Hezbolaha, objašnjavajući da bi greška izraelske vojske u Libanu mogla izazvati mnogo veći rat, navode zvaničnici.

Oni kažu da ovo pitanje izaziva zabrinutost u SAD koje su i privatnim i javnim kanalima upozoravale Hezbolah i Iran da ne otvaraju rat na severnom frontu Izraela.

Da li je Hezbolah optužen za napade na zapadne mete?

Libanski bezbednosni zvaničnici i zapadni obaveštajci rekli su da su grupe koje su bile povezane sa Hezbolahom izvršile samoubilačke napade na zapadne ambasade i mete i kidnapovale zapadnjake 1980-ih. Smatralo se da je jednu grupu, Islamski džihad, koja nije povezana sa palestinskom organizacijom istog naziva, predvodio Imad Mougniah, visoki komandant Hezbolaha koji je ubijen u eksploziji automobila bombe u Siriji 2008. godine.

Sjedinjene Države smatraju Hezbolah odgovornim za samoubilački bombaški napad koji je uništio štab američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, ubivši 241 vojnika, i samoubilački napad iste godine na američku ambasadu. Bombaš samoubica je takođe napao francusku kasarnu u Bejrutu 1983. godine, ubivši 58 francuskih padobranaca.

Osvrćući se na te napade i uzimanje talaca, lider Hezbolaha Nasralah je u intervjuu 2022. rekao da su ih izvele male grupe koje nisu povezane sa Hezbolahom.

Šta zapadne vlade kažu o grupi?

Zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Države, smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom. Isto su uradile i arapske države Persijskog zaliva, saveznice SAD, uključujući Saudijsku Arabiju.

Evropska unija klasifikuje Hezbolahovo vojno krilo kao terorističku grupu, ali ne i njeno političko krilo.

Argentina krivi Hezbolah i Iran za bombardovanje jevrejske zajednice u Buenos Ajresu 1994. godine u napadu u kojem je ubijeno 85 ljudi i za napad na izraelsku ambasadu u Buenos Ajresu 1992. u kojem je poginulo 29 ljudi. Iran i Hezbolah negiraju odgovornost.

Evropi prete napadi usamljenih vukova

Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam ističe za "Blic" da Hezbolah deluje kao i sve druge formacije radikalnog islamskog ekstremizma.

- Generalno, trenutno u Evropi postoji opasnost od svih grupa koje su zasnovane na radikalnom islamskom elementu. Za njih je karakteristična serija terorističkih napada sličnih onome koji se nedavno dogodio u Briselu. Najčešće su to usamljeni vukovi ili eventualno imaju dvoje-troje pomagača - objašnjava Radulović.

Kako kaže, postoji matrica njihovog delovanja.

- Vrlo često nose hladno oružje odnosno nož, a dešava se da koriste i vatreno oružje. Takođe, bilo je i slučajeva zaletanja kamionom u pešačku zonu ili na mesta gde ima puno ljudi kao što smo imali situaciju u Nemačkoj ili Nici - navodi Radulović.

Naš sagovornik ne isključuje mogućnost terorističkog delovanja Hezbolaha i njemu sličnih organizacija kao u Turskoj.

- Tamo su teroristi u poslednje vreme koristili eksplozivne napade i imali čak i bombaše samoubice - podseća Radulović.

Analitičar iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam upozorava da su terorističke organizacije širom sveta promenile ponašanje.

- Više nema velikih ćelija terorističkih organizacija kako ih obaveštajne službe ne bi pratile. Zato više deluju u manjih formacijama do troje ljudi ili kao "usamljeni vukovi". Svidi im se ideja terorističkih organizacija, posećuje njihove forume, radikalizuje se i sam odluči kada je vreme za napad. To znači da terorista ne mora fizički da bude povezan sa organizacijom da bi izvršio napad - zaključuje Radulović.

Najnovije informacije o dešavanjima u ratu na Bliskom istoku čitajte u našem blogu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI