"OTROV SE ŠIRI ARAPSKIM SVETOM" Stanje u Gazi sve gore, samo jedna zemlja može da spreči dalje krvoproliće?

Hezbolah, teško naoružana libanska milicija, bliži se direktnom ratu sa Izraelom, dok mostovi koje je zemlja mukotrpno gradila sa svojim arapskim susedima leže u ruševinama. Koliko su krhke sile koje pokušavaju da stvari drže na okupu, piše u analizi sukoba na Bliskom istoku “Ekonomist”.

Oko 15 sati nakon eksplozije u Izrael je sleteo američki predsednik Džo Bajden – “starac sa teretom sveta na svojim ramenima” čija je diplomatija, navodi list, geopolitički trenutak. Sem iskazivanja podrške Izraelu ona je svela u fokus koliko je ova kriza važna i za Bliski istok i za Ameriku.

SAD su proteklih pola veka bile jedina zemlja voljna i sposobna da zavede bilo kakav red u regionu. Bez obzira na mnoge neuspehe američke politike u području, uključujući Irak i Siriju, Bajden i njegov državni sekretar Entoni Blinken su još jednom preuzeli taj teret. Smrt i bolest vise nad Gazom, otrov se širi arapskim svetom, navodi “Ekonomist”, dodajući da “neće dugo”.

Dve opasnosti

Neposredna opasnost je na tom drugom frontu na severu Izraela.

Broj poginulih u Ahli Arabu znači da Hezbolaha i njegovi iranski sponzori rizikuju da izgube obraz ako ne uspeju da osvete izgubljene palestinske živote. Hezbolah će sada takođe imati podršku arapskog sveta ako napadne. Ako Izrael zaključi da je rat neizbežan, možda će prvi da udari. Amerika je zadužila dva nosača aviona da odvraćaju Hezbolah i Iran od otvaranja drugog fronta. Ako budu prkosili tome, treba ih iskoristiti za demonstraciju sile, navodi list.

Druga opasnost, piše “Ekonomist”, je unazađivanje arapsko-izraelskih odnosa za decenije. U jeku izraelskog bombardovanja bez presedana, Arapi pamte prethodne ratove u kojima je Izrael gađao škole i bolnice. Izrael je nametnuo potpunu opsadu Gaze, njegov predsednik je rekao da svi stanovnici enklave dele odgovornost. Uprkos ekscesima Izraela, arapski lideri su mogli da pozovu na smirenost i nezavisnu istragu eksplozije u bolnici.

Ono što izgleda kao masovno ubistvo Palestinaca od strane Palestinaca trebalo je da udvostruči njihove napore da zaštite civile u Gazi i podstaknu ih da naprave regionalni plan za bolju palestinsku budućnost. Umesto toga, eksplozija je produbila mržnju i nezadovoljstvo."Pobeda za Iran, Rusiju i Kinu"

Rečima koje se ne mogu lako vratiti, arapski partneri Izraela su okrivili jevrejsku državu. Jordan je odmah otkazao samit između Bajdena i arapskih lidera koji je bio najbolja nada za regionalnu diplomatiju. Egipat je više nego ikada rešen da drži izbeglice van Sinaja, delimično iz straha da će se to videti kao podrška Izraelu u njegovom planu da trajno isprazni Gazu, kako se brinu Palestinci.

Ovo je, navodi “Ekonomist”, žalosni neuspeh rukovodstva, sa dubokim regionalnim i globalnim implikacijama. Većina arapskih vlada prezire Hamas i Iran. Zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije trebaju stabilnost i imaju koristi od dobrih odnosa sa Izraelom. Ali, toliko su oprezni u testiranju besa svojih građana sa istinom o poreklu rakete da su izabrali da sabotiraju dugoročne interese svojih ljudi.

Za Iran ovo izgleda kao pobeda. Godinama je imao strategiju finansiranja, naoružavanja i obuke posredničkih snaga poput Hamasa i Hezbolaha. Računa da nasilje i haos slabe Izrael i diskredituju arapske vlade. Ako prizor Amerike koja se bori protiv Hezbolaha sa Izraelom dovede do prekida Bajdenovih odnosa sa arapskim svetom, razdragani Iran će izgraditi temelje za sopstvenu regionalnu dominaciju, navodi “Ekonomist”.

Pobednici su i Rusija i Kina. Na globalnom jugu postoji percepcija da je ova složena priča zapravo jednostavna, o potlačenim Palestincima i izraelskim kolonizatorima. Kina i Rusija će iskoristiti ovu karikaturu da tvrde da Amerika otkriva svoj pravi prezir prema tamnoputim ljudima iz Gaze i licemerstvo u vezi ljudskih prava i ratnih zločina – baš kao što tvrde da je to uradila navodnim izazivanjem rata u Ukrajini.

Šta Bajden može da uradi?

Njegova analiza mora početi sa potrebom za mir između Palestinaca i Izraelaca i priznanjem da ga ne može biti dokle god Hamas upravlja Gazom – ne nakon što je pokazao da mržnju prema Jevrejima stavlja ispred svih drugih ciljeva. Gaza Siti je isprepleten podzemnim tunelima. Uništavanje Hamasove sposobnosti da vodi rat stoga zahteva kopnenu ofanzivu.

Sve proizilazi odatle. Tragedija u Ahli Arabu potvrđuje ciničnu kalkulaciju da palestinske žrtve pomažu Hamasu podrivajući podršku za Izrael. Izraelska vojska treba da bude viđena kako štedi civile, ne samo zato što joj treba vreme da uništi Hamasove tunele. Gaza je na ivici. Loši sanitarni uslovi prete epidemijom bolesti. Izrael se konačno složio da nešto pomoći uđe u Gazu. Biće potrebno mnogo više. Ako Egipat nastavi da zabranjuje izbeglice, Izrael treba da ode dalje stvarajući utočišta na svojoj teritoriji u Negevu, pod nadzorom agencija UN.

Takođe je ključno, navodi “Ekonomist”, navesti šta sve dolazi nakon invazije. Izrael treba da pokaže da se bori sa teroristima a ne sa narodom Gaze. Treba da obeća novi početak nakon rata, sa programom obnove i obećanjem da neće gušiti ekonomiju Gaze. Treba da podrži novi palestinski Ustav i nove izabrane lidere. Sve ovo bi bilo lakše pod novom izraelskom vladom izabranom po okončanju rata.

Čak i ako Bajden može da ubedi Izrael da preduzme ove korake, to ostavlja jedno pitanje koje je najteže od svih.

Kako osigurati bezbednost u post-Hamasovoj Gazi?

Izrael ne može da trajno okupira enklavu. Ta ideja je s pravom napuštena 2005. Potrebna je, stoga, međunarodna posvećenost. S obzirom da nije jasno ko bi se tome pridružio, Bajden bi trebao sada da počne da gradi koaliciju. Što više Izrael pokazuje arapskom svetu da je ozbiljan u vezi zaštite civila i planiranja za dan posle, verovatnije je da će arapski lideri odigrati svoju ulogu.

To je težak zadatak. Mnogo toga može i hoće da krene naopako. Ukorenjeni anticionizam običnih Arapa izjedaće spremnost njihovih lidera da pomognu. Ali, alternativa je propadanje koje hrani lešinarske države poput Irana i Rusije. Bajden je jedini lider koji može da ponovo sastavi stvari. Ako ne uspe i bezbednost Bliskog istoka se sruši, to će biti katastrofa i za Ameriku, zaključio je “Ekonomist”.

Najnovije informacije o dešavanjima u ratu u Izraelu možete pročitati u našem blogu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI