FAKTOR ERDOGAN Senka Turske od Balkana do Bliskog istoka, Ankara radi na posebnom cilju

Vesti

28.10.2023

09:17

Sto godina nakon što je Kemal Ataturk proglasio Tursku Republiku, zemlja pokušava da balansira između istoka i zapada. Redžep Tajip Erdogan želi da ostavi svoj trag u sudbini zemlje na štetu njenog slavnog osnivača namećući ideju o "veku Turske".

prethodna vest

ZELENSKOM STIGLA PORUKA IZ AMERIKE Tramp mu poručuje samo jedno

00:44

Vesti 0

sledeća vest

SNEG KONAČNO STIŽE U SRBIJU Zabeleće se Beograd, evo je i kad!

22:56

Vesti 0

Turska 29. oktobra obeležava 100 godina od rođenja svoje moderne republike. Program proslave objavljen je tek nedelju dana ranije, a vlada "nije čak ni uputila pozive stranim liderima", kaže Soli Ozel, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kadir Has u Istanbulu.

Erdoganovi protivnici optužili su ga da hvali "novu Tursku" koja je konzervativnija i religioznija.

Turski predsednik priprema novi ustav koji bi ženama garantovao pravo da nose veo u svim okolnostima, uspostavio bi "porodicu (kao) temelj društva" i predviđao da se brak može sklapati samo "između muškarca i žena", ocenila je Seren Selvin Korkmaz, direktor Istanbulskog instituta za politička istraživanja.

Od svog osnivanja, Partija pravde i razvoja (AKP) je "težila da izgradi identitet i alternativne narative za Republiku", dodala je ona.

"Polarizacija Turske se čak proširila i na proslave stogodišnjice: AKP govori o 'veku Turske', drugi o 'drugom veku' Republike", rekla je ona. Osim što oblikuje tursku politiku i društvo, Erdogan je takođe izgleda snažno svestan geopolitičkog uticaja koji može da ima.

Nakon 17-mesečnog diplomatskog zastoja, Erdogan je u ponedeljak potpisao protokole o pristupanju Stokholma NATO alijansi i poslao dokumente Parlamentarnoj skupštini u Ankari na ratifikaciju. On je naglasio da će konačna odluka biti doneta u parlamentu, gde njegova stranka, AKP, ima većinu zajedno sa svojim saveznikom, ultranacionalističkom Partijom nacionalističkog pokreta (MHP).

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i švedski premijer Ulf Kristersson bili su uvereni u brz ulazak Švedske u alijansu.

Turski predsednik je ranije rekao da će dati saglasnost za pristupanje Švedske "ako SAD održe svoja obećanja", aludirajući na prodaju borbenih aviona F-16 Turskoj, koju je blokirao američki Kongres.

Ankara je ukinula veto i dozvolila Finskoj da se pridruži Atlantskom savezu u martu, ali tek nakon ukidanja embarga na prodaju oružja Turskoj koji je Helsinki uveo 2019. godine, nakon turskih operacija protiv kurdskih snaga u severnoj Siriji. Finska, koja je podnela zahtev za ulazak u NATO u isto vreme kada i Švedska, dobila je članstvo u aprilu.

Turska je više puta optuživala Švedsku za skrivanje zabranjenih kurdskih militanata i zahtevala njihovo izručenje. Erdogan je takođe zatražio od Švedske da preduzme mere u vezi sa paljenjem Kurana na protestima u zemlji koji su razbesneli mnoge u muslimanskim zemljama.

Turska i Mađarska su poslednje članice NATO koje još nisu ratifikovale ulazak Švedske, koji moraju da odobre sve članice pre nego što stupi na snagu. Ukoliko zeleno svetlo dođe i iz Mađarske, Švedska će verovatno moći da uđe u alijansu pre sastanka ministara spoljnih poslova NATO koji je zakazan za 28. i 29. novembar u sedištu u Briselu.

U odnosima Ankare sa EU, međutim, izgleda da se ne nazire napredak. Turski predsednik je 1. oktobra rekao da njegova zemlja "više ništa ne očekuje od Evropske unije, koja nas čeka pred vratima već 40 godina".

"Održali smo sva obećanja koja smo dali EU, ali oni nisu ispunili skoro ništa od svojih", rekao je on i dodao da neće "tolerisati nikakve nove zahteve ili uslove u procesu pridruživanja" da njegova zemlja uđe u blok.

U julu, uoči Saveta EU za spoljne poslove o Turskoj, slovenačka ministarka inostranih poslova Tanja Fajon naglasila je da diskusija o nastojanjima Turske za članstvo u EU ima smisla ako ta zemlja pokaže iskreno interesovanje, pre svega za brojne izazove kao što su migracije, pitanje Kipra i posrednička uloga Turske u ukrajinskom ratu.

Turska se prošle godine ponudila kao posrednik između Ukrajine i Rusije, pomažući da se postigne dogovor koji je omogućio siguran izvoz žitarica preko Crnog mora. Od tada Turska vodi razgovore sa obe strane o oživljavanju sporazuma, koji je propao nakon što se Rusija povukla manje od godinu dana kasnije.

I Rusija i Ukrajina se pripremaju za napornu zimu koja je pred nama, pri čemu Ukrajina upozorava na ponovne udare na svoju energetsku infrastrukturu, a Rusija pokušava da potisne ukrajinsku kontraofanzivu.
Predsednik Volodimir Zelenski je 21. oktobra najavio da će Turska učestvovati u mirovnim pregovorima krajem oktobra o okončanju rata u Ukrajini.

"Turska će učestvovati, dodajući svoj autoritativni glas i stav", rekao je Zelenski. Ne očekuje se da će Rusija učestvovati u pregovorima, za koje se Zelenski nada da će prikupiti podršku za njegov sopstveni mirovni plan.

Mediteransko ostrvo Malta domaćin je runde mirovnih pregovora u Ukrajini 28. i 29. oktobra, nakon sličnih sastanaka u saudijskom gradu Džedi i Kopenhagenu ranije ove godine. Predstavnici oko 40 zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Sjedinjene Američke Države i Ukrajinu, učestvovali su na Saudijskom samitu, koji nije rezultirao konačnom deklaracijom.

U Erdoganovom prvom odgovoru na smrtonosne napade Hamasa 7. oktobra, turski predsednik je zauzeo odmeren ton, osuđujući sve napade na civile i pozivajući Izrael da bude odmeren u svom odgovoru.

Ali postao je mnogo glasniji nakon smrtonosnog napada na bolnicu Ahli Arab u Gazi prošle nedelje, kada je Hamas odmah nakon eksplozije optužio Izrael za granatiranje bolnice. Izrael je, s druge strane, rekao da je krivo vođena raketa iz Gaze. Eksplozija je dovela do protesta širom muslimanskog sveta.

U sredu je rekao da otkazuje planove da poseti Izrael zbog njegovog "nehumanog rata" protiv militanata Hamasa u Gazi. Turski lider je dodao da Hamas ne vidi kao terorističku organizaciju, već kao na "oslobodioce", koji se bore za svoju zemlju, izazivajući brzu i ljutu osudu izraelske vlade.

Ankara održava kontakte sa Hamasom i, prema sopstvenim izjavama, pokušava da obezbedi oslobađanje hostinga. Hamas se smatra terorističkom organizacijom u SAD, Evropi i Izraelu, ali ne i u Turskoj.

Erdogan je razgovarao telefonom sa šefom islamističkog Hamasa Ismailom Hanijom. Prema turskim izvorima, Erdogan je rekao da je trajno mirovno rešenje na Bliskom istoku moguće samo sa palestinskom državom u granicama iz 1967. sa istočnim Jerusalimom kao prestonicom.

On je rekao da će Turska nastaviti da se zalaže za trajno mirovno rešenje na međunarodnoj sceni. Pres služba turske vlade objavila je u subotu na društvenoj medijskoj platformi X (Tviter) da će Turska nastaviti da radi na prekidu vatre u regionu što je pre moguće. Erdogan je takođe želeo da traži dalju humanitarnu pomoć za pojas Gaze.

Turska je poslednjih godina proširila svoj uticaj na Zapadnom Balkanu, uglavnom u zemljama regiona sa muslimanskim stanovništvom. U Bosni i Hercegovini (BiH) Ankara je proširila svoje prisustvo kroz otvaranje obrazovnih institucija, ali i kroz velike infrastrukturne projekte i mreže turskih preduzetnika. Turska je u infrastrukturu BiH uložila više od 284 miliona evra, a najavljen je i projekat autoputa Beograd-Sarajevo vredan četiri milijarde evra, koji finansira Ankara.

U nedavno objavljenom izveštaju o spoljnoj trgovini Albanskog instituta za statistiku za period od januara do jula 2023. godine, Turska se rangira kao treći najveći trgovinski partner Albanije, sa 6,8 odsto obima.

Turska takođe rasteže mišiće u Srbiji i na KiM. Načelnik Oružanih snaga Turske Jašar Guler sastao se 25. oktobra u Beogradu sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom odbrane Milošem Vučevićem.

"Turska ima veliki i značajan politički, ekonomski, bezbednosni i kulturni uticaj i značaj za prostor Zapadnog Balkana", rekao je Vučević.

Sa druge strane Guler je istakao da će Turska podržati pristupanje Srbije EU, a druga dominantna tema bilo je pitanje bezbednosti na severu Kosova. Snage KFOR na Kosovu predvođene NATO-om redovno menjaju komandu, poslednji put u oktobru.

Turski general Ozkan Ulutas preuzeo je vođstvo nad snagama od 4.500 vojnika. To dolazi u vreme obnavljanja tenzija između Beograda i Prištine. Dana 24. septembra, paravojne formacije kosovskih Srba upali su u zasedu patroli kosovske policije na severu Kosova i Metohije, koji je skoro isključivo naseljen Srbima. U pucnjavi su poginula tri Srbina i jedan kosovski policajac.

"Ohrabreni smo uveravanjima koja smo dobili od gospodina Gulera u pogledu bezbednosti srpske zajednice na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučević. On je dodao da će Srbija insistirati da "na administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji budu prisutni samo pripadnici Kfora sa kosovsko-metohijske strane i da se zajedničke patrole pripadnika Vojske Srbije i Kfora nastave duž tadministrativna linija".

Srbija takođe podstiče "direktnu komunikaciju između načelnika Generalštaba Vojske Srbije i komandanta Kfora", dodao je on.

Kako Turska Republika ulazi u svoj drugi vek, ostaje pitanje u kom pravcu Erdogan pokušava da usmeri zemlju i da li će na kraju biti uspešan.
Za Berka Esena, profesora na Univerzitetu Sabanci u Istanbulu, "Erdogan se zalaže za Drugu republiku, konzervativniju, više islamsku, koja se distancira od Zapada".

"Trudi se da ostavi trag na svim važnim političkim poljima i na svim projektima. Ali, bilo da se radi o proslavljanju nezavisnosti zemlje ili odavanju počasti vojsci", čiji je predsednik glavnokomandujući, 'Mustafa Kemal Ataturk je svuda', napominje akademik.

"Nije u potpunosti uspeo da to izbriše, ali će to verovatno pokušati da uradi posle 2023. godine", ocenio je Esen.