TANI AUTOBUT! Deci u Hrvatskoj masovno odlažu polazak u školu: Nisu sposobna da uče

U Hrvatskoj više od 4.000 dece dobilo je odlaganje upisa. Ova godina u nekim županijama bila je rekordna. 4.042 - toliko je prvačića dobilo odlaganje upisa u prvi razred.

"U poslednjih nekoliko godina broj odlaganja raste u bveće delu županija. U Splitsko-dalmatinskoj županiji pre dve godine bilo je 289 odlaganja, prošle 466, a ove godine rekordnih 514", rekla je reporterka Sanja Vištica.

"Dakle, to je drastično povećanje odlaganja. Što sve zajedno upućuje na to da imamo jedan fenomen kojim se svi trebamo pozabaviti. Teško je govoriti o razlozima zašto je tako. Međutim, najčešći razlozi koji se navode u nalazima stručnih službi su psihofizička nezrelost učenika", rekao je upravnica odeljenja za prosvetu Splitsko-dalmatinske županije Tomislav Đonlić.

Da tendencija rasta postoji još od pandemije, kažu i u jednoj zagrebačkoj osnovnoj školi.

"Ono što vidimo pri pregledu djece jest da izostaju jezične predveštine, to su vam one veštine koje su detetu potrebne za nesmetano razvijanje čitanja i pisanja. Izostaju emocionalna i socijalna zrelost", istakla je Iva Linić Kozina, edukacijska rehabilitatorka iz Osnovne škole Ivan Cankar.

U Zagrebu se broj odlaganja poslednjih godina kreće oko 900. Tu ima dece s poteškoćama u razvoju, ali i onih s izostankom očekivanog fiziološkog razvoja.

"Imaju nerazvijenu grafomotoriku, da imaju određenih tih emocionalnih indikatora da se ne mogu separirati od roditelja, što bude već vidljivo na testiranju koje se provodi u školi i školskoj ambulanti", rekla je specijalistica školske medicine prof. dr. sc. Vera Musil.

"Sve češće primijetimo to da djeca imaju teškoće s iskazivanjem svojih misli. Smanjeni opseg vokabulara. Naprosto djeca nemaju više kapacitet da se jezično izražavaju kao što su se izražavala nekada i mislim da je to jedan ozbiljan problem s kojim ćemo se trebati nositi", rekla je Katarina Pavičić Dokoza, direktorka poliklinike Suvag.

Da li je problem tehnologija?

"Ne može se to zaključivati ovako naprečac", rekla je specijalistica školske medicine Vera Musil.

"Svakako bih rekla da vidimo da je taj izostanak predveština kod dece koja nisu polazila predškolski, dakle vrtić, je pojačan", poručila je Iva Linić Kozina, edukacijska rehabilitatorica Osnovne škole Ivan Cankar.

Treba uzeti u obzir da je dijagnostika danas bolja nego nekad. Kada se da rešenje o odlaganju, uvek se roditeljima preporuči i tretman koji bi trebao pomoći detetu da se pripremi za školu.

"Ova socijalna i emocionalna nezrelost, znate, taj rast i razvoj to je čudo u toj dobi. To ide jako brzo, mislim godina dana kad se odgodi škola dobijete za godinu dana, kad dođu na pregled, sasvim drugo dete", istakla je Musil.

Roditelji ponekad traže odlaganje

Ima toga i da roditelji traže odlaganja pa i toga da roditelji ne prepoznaju problem na vreme. Problem je i prevelik pritisak na logopede kojih nedostaje. U Suvagu se na pregled, takođe, čeka.

"Zavisno o tome o kojem se poremećaju radi. Nemaju svi poremećaji istu listu za uključivanje u terapije. Kod nekih je duže, kod nekih je kraće. Nekakav prosek je 6 do 8 meseci za uključivanje u terapije", rekla je Pavičić Dokoza.

Struka se nada da će neke stvari rešiti i zakon o logopedskoj delatnosti koji bi Hrvatska uskoro trebala dobiti.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI