PUTIN IMA NOVI VELIKI PLAN Ako ruskom lideru ovo pođe za rukom, Evropska unija neće mirno spavati

Rusija namerava da proširi svoju vojnu prisutnost u istočnoj Libiji, koja je već više od decenije podeljena zbog zaraćenih frakcija, piše Blumberg pozivajući se na anonimne izvore upoznate sa pregovorima.

Navodno su razgovori Vladimira Putina i Kalife Haftara, vojnog zapovednika koji kontroliše istočni deo mediteranske zemlje, o odbrambenoj saradnji održani još u septembru. Potvrdi li se to, Rusija bi mogla da se domogne mesta za novu pomorsku bazu i dobije značajno uporište na južnom pragu Evrope, upozorava Blumberg, prenosi Blic.

Eskalacija ruske aktivnosti u Libiji predstavlja novi izazov za SAD i njegove evropske saveznike, koji su već u sukobu s Kremljom oko sukoba sa Ukrajinom i potencijalne uloge te zemlje u slučaju širenja bliskoistočnog sukoba zbog rata Izraela i Hamasa, ocenjuje se u tekstu i podseća na to da je Rusija bila jako aktivna u susednoj Siriji tokom deceniju dugog građanskog rata u toj zemlji.

Rusko ministarstvo obrane preuzima kontrolu nad Vagnerom

- Američka administracija ovu pretnju shvata vrlo ozbiljno - komentarisao je Džonathan Viner, bivši američki specijalni izaslanik za Libiju informaciju za Blumberg.

- Držati Rusiju podalje od Mediterana naš je ključni strateški cilj. Ako Rusija tamo dobije luke, to joj daje mogućnost špijuniranja cele Evropske unije - rekao je bivši američki izaslanik za Libiju.

Rusija je već više godina potajno prisutna u velikom severnoafričkom izvozniku nafte putem svoje plaćeničke skupine Vagner, koja se u zemlju ubacila usred građanskog rata nakon rušenja Muamera Gadafija 2011. godine, a Libija potonula u haos. Rusko ministarstvo obrane sastavno preuzima kontrolu nad Vagnerovim aktivnostima otkako je u avgustu poginuo pobunjeni vođa Jevgenij Prigožin zajedno sa svojim saradnicima.

Haftar naglo napustio Moskvu 2020.

Vagner je udario temelje, a sada Moskva ubrzano povećava svoju prisutnost u regiji, napominje se. Rusija želi i pomorsku bazu na Crvenom moru u Sudanu, što bi joj omogućilo stalni pristup trgovački izuzetno važnom Sueckom kanalu, a takođe i Indijskom okeanu i Arapskom poluostrvu.

Prema Blumbergovoj analizi, Haftarova audijencija kod Putina označila je preokret u njihovim odnosima. Naime, tokom prethodne posete Moskvi 2020. godine Putin je odbio da se sastane sa njim, a niži ruski zvaničnici pritisnuli su ga da potpiše primirje s Tripolijem. Nije bilo dogovora i Haftar je naglo napustio Moskvu. Haftarovo produbljivanje veza sa Moskvom izazvalo je zabrinutost u Vašingtonu, a zbog toga je niz visokih američkih zvaničnika posećivao Libiju ove godine.

Nedelju dana pre njegovih razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, zapovednik američkih snaga u Africi, general Majkl Lengli i sadašnji američki specijalni izaslanik za Libiju Ričard Norland sastali su se s Haftarom u Bengaziju. Tražili su od generala Haftara da izbaci strane snage iz dela Libije pod svojom kontrolom, prenosi Jutarnji list.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI