ŠTA AKO SE RAT U UKRAJINI SPOJI SA RATOM U IZRAELU? U jednom smislu oni su već povezani, a evo koji je "opasniji"

Održava se Sjangšan forum, najveći vojno-diplomatski forum u Kini, a ove godine u Pekingu ne manjka tema, jer se čini da svet gomila ratove, a nastavljaju se spekulacije gde bi oni mogli da izbiju. Naravno, dva najveća su onaj u Ukrajini i onaj između Izraela i Gaze, koji prete da zapale ne samo Bliski istok već možda i širi svet.

U stvari, ukrajinski rat, iako na mnogo većoj površini, a po mnogo čemu većoj i intenzivnijoj, do sada je pokazao svoju „suzdržanost“ u pogledu kapaciteta za potencijalno širenje. Nije baš lako širiti rat iz Ukrajine jer u kom god pravcu počne da se preliva, on bi mogao da upadne u kataklizmične zone nuklearnog sukoba. Ovo „uzajamno osigurano uništenje“ je odlična zaštita od katastrofe.

Rat u Gazi je sasvim drugačiji sukob, ali i opasniji. Koliko god surovo zvučalo, svet se nekako „namestio“ na rat u Ukrajini. Šok novog velikog rata u Evropi je prošao. Evropljani su nastavili da žive uobičajeno dok rat neumoljivo odbrojava dane i već je preko 600, a uskoro bi se moglo dogoditi da govorimo o hiljadu dana rata.

Nije teško zamisliti dug rat na iscrpljivanje, a vojno-industrijski kompleksi će se u međuvremenu prilagoditi. Ukrajina, Rusija i ukrajinski saveznici će preorijentisati svoje ekonomije na vojnu ekonomiju i sistem će „funkcionisati“ kroz zastrašujuću crnu rupu ljudskih života. S druge strane, rat između Izraela i Gaze... to je nešto što "neće čekati", neće biti navikavanja jer se već sada, manje od mesec dana od izbijanja sukoba, oseća da ceo Bliski istok drhti na ivici vatre koja će biti nekontrolisana.

Jer u slučaju rata u Ukrajini, teško je videti kuda ide ekspanzija, osim totalnog svetskog rata, ali rat Izraela protiv Gaze je sukob koji može izazvati lančanu reakciju gde svaki potez postaje novi sukob koji zauzvrat otvara još jednan novi ili možda više njih.

Bliski istok je zapaljivi deo sveta, kao takav je već dugi niz decenija. Priča oko samog stvaranja države Izrael posle Drugog svetskog rata nikada nije u potpunosti postala „istorija“, možda živa istorija ili veoma duga sadašnjost.

Muslimanski svet neće moći da se pomiri sa situacijom u Pojasu Gaze iz mnogo razloga. Pre svega, tu je ljudska tragedija koja iz dana u dan postaje nepodnošljiva. Lako se naviknuti na mrcvarenje ruske i ukrajinske vojske koje se do iznemoglosti uništavaju po praznim, razrušenim ulicama Bahmuta, Avdijevke, ali Gaza nikada neće biti takva. Tamo ima preko 2 miliona ljudi, od čega milion dece – koja nemaju gde da odu i skoro svaka bomba ubija civile. Mogućnost eskalacije je izuzetno velika..

Stara ratišta bi ponovo mogla da se razbuktaju - Sirija, Irak, Liban, Jemen... i nova poput Irana, Jordana, Egipta...

Ali takav rat na Bliskom istoku ne bi bio kao neki od ratova od pre više od pola veka kada su Arapi ratovali protiv Izraelaca. Ovo bi brzo postao rat u kome se zaboravlja ko protiv koga ratuje i za čije interese.

Ako se Bliski istok rasplamsa, to bi bio previše haotičan sukob koji bi mogao da izazove još šire eskalacije.

"NATO prikriva gomilanje snaga u azijsko-pacifičkom regionu"

Vratimo se na pomenuti forum Ksiangšan u Pekingu. Između ostalih, prisustvovao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je rekao da Zapad želi da proširi rat sa Ukrajine na azijsko-pacifički region. On je rekao da NATO prikriva gomilanje snaga u azijsko-pacifičkom regionu „pretencioznom željom za dijalogom“.

„Snage SAD će koristiti razmenu informacija sa Tokijem i Seulom o lansiranju raketa da odvrate Rusiju i Kinu“, rekao je Šojgu. On je takođe optužio Vašington da pokušava da iskoristi klimatske promene i prirodne katastrofe kao „izgovor za humanitarne intervencije“.

Šojgu je rekao da je pojava novih bezbednosnih blokova kao što su Kvad i AUKUS podrila ulogu Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN) i napore u neširenju oružja u regionu. Istovremeno, rekao je on, potez Rusije da povuče svoju ratifikaciju Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba ne znači kraj ugovora, a Rusija ne snižava svoj prag za korišćenje nuklearnog oružja.

"Mi samo pokušavamo da vratimo paritet sa Sjedinjenim Državama, koje nisu ratifikovale ovaj sporazum. Ne govorimo o njegovom rušenju", rekao je on.

Šojgu je rekao da je Moskva spremna za razgovore o postkonfliktnom rešenju ukrajinske krize i o daljoj „koegzistenciji“ sa Zapadom, ali da zapadne zemlje moraju da prestanu da traže strateški poraz Rusije.

Pojašnjavajući da uslovi za takve razgovore još nisu uspostavljeni, Šojgu je rekao: „Takođe je važno obezbediti ravnopravne odnose između svih nuklearnih sila i stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje snose posebnu odgovornost za očuvanje mira i globalne stabilnosti. ."

Njegov komentar o tome da Rusija želi „razgovore o postkonfliktnom rešenju“ dobio je veliku pažnju, ali se zapravo ne radi o nekom konkretnom napretku, već o ponavljanju stava Moskve od ranije. Drugim rečima, ova „spremnost na razgovor“ zapravo ne znači ništa, baš kao i ukrajinski mirovni predlog od 10 tačaka, koji postavlja zahteve koji su potpuno neprihvatljivi za Rusiju.

Šojgu vidi širenje rata na Azijsko-Pacifik i smatra da će to doći iz ukrajinskog rata, odnosno da će zapadna podrška Ukrajini i azijskim zemljama (Južna Koreja, Japan, Australija, Filipini...) voditi na ovo.

Ali šta ako se rat u Ukrajini spoji sa ratom u Gazi? Malo ljudi priča o tome, ali nažalost to nije nemoguć scenario. Geografske udaljenosti nisu tako velike, ali zapravo i nisu toliko važne. Jedan rat podstiče drugi. Situacija na Kavkazu još nije mirna i može izbiti novi sukob između Azerbejdžana i Jermenije, a nedavna azerbejdžanska okupacija Nagorno-Karabaha verovatno bi bila nemoguća da je situacija generalno mirna, odnosno da je Rusija, koja je bila posrednik za godine, nije bio zauzet ratom u Ukrajini.

Što se tiče Hamasa i njihovog upada u južni Izrael 7. oktobra, da li bi ga izveli da je u svetu „mir“? Ne.

A Hamas je odabrao trenutak, dok su velike potrese, dok su svi zauzeti mnogim situacijama odjednom (očigledno i izraelske obaveštajne službe). U tom smislu, rat u Gazi i rat u Ukrajini su već povezani, a zatim slede Bliski istok, Azijsko-pacifički i drugi delovi sveta gde potencijal za eskalaciju brže raste, prenosi Advance.hr

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI