Amerikanci više ne žele da se bore za svoju zemlju

Proteklih godina svi rodovi oružanih snaga muku muče da ispune svoje ciljeve regrutovanja, što ukazuje na rastuću apatiju prema karijeri u vojsci. U 2023. godini, vojska i vazduhoplovstvo nisu ispunile svoje ciljeve za oko 10.000 regruta, dok je mornarica bila ispod za 6.000 "guštera". Od 1987. godine broj aktivnog osoblja je opao za 39 procenata.

Stručnjaci kažu da su takvi nedostaci zabrinjavajući u sve nestabilnijoj globalnoj slici.

"Sada imamo udarne grupe, nosače aviona sa marinskom ekspedicionom jedinicom kod Izraela", rekao je za "Njuzvik" Džastin Henderson, bivši transportni operater američkih marinaca koji je postao vojni regrut. "Mi finansiramo dva rata, ali mi imamo zapravo i čizme na zemlji, bespilotne letelice iznad Gaze. Tako da smo već uključeni u to — i nismo sigurni šta se dešava na Tajvanu. Dakle, ovo je veoma burno vreme za nas, jer ne znamo šta će se desiti".

"Koliko je to važno zavisi od toga o kakvim ljudima pričate i koji deo ne dobijate", rekao je za "Njuzvik" Tom Šugart, viši saradnik Centra za novu američku bezbednost i bivši podmornički kapetan.

Dok regruti iz pešadije mogu da budu obučeni za nekoliko nedelja, isto ne važi za druge uloge. "Recimo da mornarica propušta ciljeve za regrutovanje na duži period i nije u stanju da dovede ljude koji su joj potrebni za upravljanje podmornicama i avionima... ako završite u velikom sukobu, biće potrebno vreme da obučite te ljude", rekao je on.

Stručnjaci, međutim, kažu da postoji složena kombinacija faktora koji doprinose problemima regrutovanja vojske, uključujući prilagođavanje njenih poruka mlađoj ciljnoj generaciji koja je više zaokupljena modernom tehnologijom i pričama o navodnom "osvešćenom" (vouk) marketingu koji šteti regrutovanju, kao i ekonomskom izgledi koji se pokazuju kao izazovno okruženje za te napore.

Anketa istraživačkog instituta "Ešelon insajts" sa 1.029 verovatnih glasača, sprovedena između 23. i 26. oktobra, pokazala je da 72 odsto ispitanika ne bi bilo voljno da se dobrovoljno prijavi da služi u oružanim snagama da Amerika uđe u veliki sukob, u poređenju sa 21 odsto koji bi. Ostali su bili nesigurni. Anketa je sprovedena nakon početka rata u Izraelu.

Šugart kaže da je za rezultate potreban kontekst. "Veoma sam skeptičan prema tome što je to tačno jer mislim da 'zašto' ste u ratu može dramatično da promeni odgovor na to pitanje", rekao je on. "Bio sam u vojsci pre 11. septembra; veliki deo društva nije mnogo razmišljao o vojsci (pre toga)".

"Ako pogledate našu istoriju, moramo da budemo ubeđeni da uđemo u rat", rekao je za "Njuzvik" Dejvid Justis, izvršni direktor vojnih stručnjaka za regrutovanje. Dok je Amerikancima bio potreban razlog da podrže rat u Vijetnamu, rekao je on, rat u Avganistanu je "bio neposredan i imao je široku podršku jer se nešto dogodilo našoj zemlji".

Tu je i ekonomski momenat. Kada je zemlja u recesiji, a stopa nezaposlenosti je visoka, vojska bez problema pronalazi regrute jer je ljudima potreban posao. Na početku novembra, stopa nezaposlenosti u SAD pala je na 3,9 odsto, ali je inflacija i dalje toliko velika da godišnja plata vojnika od 20.000 dolara ne deluje vredna truda.

Nespretni pokušaji vojske da privuče kandidate, angažovanjem dreg kraljice Harpi Danijels da im bude digitalni ambasador ili transrodne vojnikinje Rejčel Džouns, naišli su na žestoku kritiku uprkos tome što su ciljali "osvešćenu" grupu društva.

Vojska pokušava da govori jezikom mladih koji gledaju holivudske filmove i serije i očekuju da je vojska akcije mornaričkih foka, pucanje, razbijanje vrata i hvatanje loših tipova. "To je oko tri procenta pešadije, ostalih 97 su podrška", kaže Henderson.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI