PACOVI IGRAJU IGRICE! Specijalnost im je VR gejming

Da li laboratorijski pacovi imaju sposobnost zamišljanja, kao ljudi? Nova studija kaže da.

Pacovi mogu biti sposobni za vrstu mašte koja je ključna za planiranje rute, sugeriše istraživanje Medicinskog instituta Hauard Hjuz (HHMI). Iako kreativne umetnosti padaju na pamet kada pomislimo na maštu, ta sposobnost takođe igra ulogu u svakodnevnim zadacima, kao što je navigacija u našem okruženju. Ljudi stalno zamišljaju rutu kojom će ići da stignu do mesta, bilo da je to rutinsko putovanje na posao ili putovanje na nepoznatu lokaciju.

Ovu vrstu mašte kontroliše hipokampus, region mozga uključen u učenje i pamćenje. Ljudi sa oštećenim hipokampusom se bore da zamisle scenarije, uključujući buduće rute, rekao je za Live Science ko-voditelj studije Čongsi Lai, specijalista za istraživanje u HHMI-jevom istraživačkom kampusu Janelia u Virdžiniji. Naučnici do sada nisu mogli da utvrde da li druge životinje, poput pacova, poseduju ovaj oblik mašte.

U studiji, objavljenoj u četvrtak (2. novembra) u časopisu Science, istraživači su koristili virtuelnu stvarnost (VR) i interfejs mozga i mašine kako bi pokazali da pacovi imaju ovu sposobnost.

Studija je provokativna jer osporava dugotrajnu pretpostavku da pacovi možda nisu sposobni da razmišljaju izvan svojih neposrednih okolnosti, rekao je Kenet Kej, neuronaučnik sa Instituta Zakerman Univerziteta Kolumbija koji nije bio uključen u rad.

Tim je implantirao elektrode u mozak pacova kako bi izmerio njihovu aktivnost hipokampusa. Zatim su ih uronili u VR svet tako što su ih stavili u arenu okruženu ekranom od 360 stepeni koji je prikazivao virtuelno okruženje. Pacovi su postavljeni na sferičnu traku za trčanje koja im je omogućavala da se slobodno rotiraju i vide čitavu panoramu.

Istraživači su zatim obučili pacove da trče ka virtuelnoj stativi kako bi dobili poslasticu. Pokreti trake za trčanje ažurirali su položaj pacova u virtuelnom okruženju. Posle nekoliko rundi, svaka sa istom stativom na slučajnom mestu, pacovi su istražili ceo pejzaž.

Za svaki skup koordinata u virtuelnom okruženju, elektrode su detektovale specifičan obrazac aktivnosti u hipokampusu. Tim je pretpostavio da bi pacovi mogli ponovo da kreiraju te obrasce ako bi zamislili da prate rutu duž tih koordinata, a ne da zapravo trče rutu.

Dakle, postavili su igru u kojoj su pacovi morali samo da razmišljaju o kretanju ka stativi; virtuelno okruženje je skočilo na koordinate na osnovu očitavanja elektroda umesto pokreta na traci za trčanje. Nazvana po filmu iz 2008. o teleportaciji, ova igra „Jumper“ pokazala je da pacovi planiraju efikasne rute do stative bez vijuganja i bez obzira na to kako su se fizički kretali.

Na kraju, istraživači su testirali da li pacovi mogu da zamisle da pomeraju objekat ka stativi, a ne sebi.

Nazvana igra „džedaji“, ovo je zahtevalo od pacova da „koriste silu“ da pomere virtuelnu kutiju ka stativi. Uspeh glodara pokazao je da mogu da iskoriste svoje mentalne mape da razmišljaju o kretanju objekta kroz svoje okruženje, a da se sami ne pomeraju.

Lai je primetio da su naučnici već znali za obrasce aktivnosti hipokampusa koji odgovaraju lokacijama u životnoj sredini kod ljudi i pacova. „Ali do sada nije pokazano da životinje mogu to da kontrolišu“.

Slično ljudima, pacovima je trebalo samo nekoliko sekundi da isplaniraju rute, što sugeriše da bi ovaj oblik mašte mogao biti sličan među ovim vrstama. „Mogao sam da vidim kako se isti eksperiment izvodi na ljudskim subjektima i daje slične rezultate, što samo po sebi dobija potencijalnu sličnost“, rekao je Kej.

Viši autor studije Albert Li rekao je da bi želeo da istraži da li pacovi mogu da zamisle da se kreću okolinom bez primanja znakova, kao i da ispita kako drugi regioni mozga komuniciraju sa hipokampusom tokom mašte da bi „dobili celu sliku osnovnih procesa za ovo veoma visok nivo -nivo kognitivne funkcije."

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI