USKORO KREĆE ODLUČUJUĆA FAZA RATA! Izraelska vojska spremna da Pojas Gaze sravni sa zemljom
Izraelska vojna kampanja u gradu Gazi verovatno je u završnoj fazi. Primirje koje je dogovoreno kako bi se omogućilo oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zarobljenika, odgodiće napade Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na četiri do devet dana, zavisno od toga koliko talaca Hamas odluči da oslobodi, piše Index.hr.
Izraelski stručnjaci očekuju da će se bitka za kontrolu nad gradom Gaza nastaviti nakon što primirje istekne i da će trajati još nedelju do 10 dana. Ali šta će se dogoditi kada izraelska vojska usmeri pažnju na južni deo Gaze, kao što je premijer Benjamin Netanijahu nagovestio?
Izrael je obećao da će uništiti Hamas gde god postoji. Pretpostavlja se da su vođe Hamasa, Jahja Sinvar i Mohamed Deif, negde na jugu, zajedno s hiljadama boraca i verovatno značajnim brojem izraelskih talaca, piše BBC u analizi.
Preti li veća katastrofa?
Ako Izrael odluči da učini na jugu ono što je već učinio na severu, hoće li zapadna - posebno američka - dobra volja početi da nestaje? Budući da je većina od oko 2,2 miliona ljudi u Pojasu Gaze sada nagurana u južne dve trećine teritorije, da je mnogo beskućnika i traumatizovanih osoba, preti li veća humanitarna katastrofa?
Jedna od poslednjih kapi koja će preliti čašu mogao bi da bude pogled na stotine palestinskih civila zbijenih u šatorima usred peščanih polja na mestu koje se zove Mavasi.
Prema UN-ovoj agenciji za pomoć Palestincima (UNRWA), gotovo 1,7 miliona ljudi raseljeno je širom Pojasa Gaze od 7. oktobra. Najviše ih je na jugu, gde žive u pretrpanim skloništima. Zvaničnici UN-a govore o očajnim uslovima, o desetinama hiljada ljudi koji su se sklonili u škole, bolnice i u nekim slučajevima u šatore. Rane zimske kiše već su uzrokovale poplave, što je dodatno povećalo bedu.
Izraelci spominju "sigurno područje" kao rešenje
Već nekoliko nedelja izraelski zvaničnici govore o rešenju - takozvanom "sigurnom području" u Mavasiju, tankom pojasu uglavnom poljoprivrednog zemljišta duž obale Sredozemnog mora, blizu egipatske granice.
Prošle nedelje su leci bačeni iznad obližnjeg grada Kan Junis koji su upozoravali na predstojeće vazdušne napade i poručivali ljudima da se maknu na zapad, prema moru.
U objavi na društvenim mrežama, IDF-ov portparol za arapske medije Avičaj Adrae rekao je da će stanovnici Gaze u Mavasiju pronaći odgovarajuće uslove za zaštitu svojih bližnjih. Ali koliko je realno očekivati da će se tamo skloniti više od dva miliona ljudi dok u blizini besni rat? I koliko su "odgovarajući" uslovi u Mavasiju?
Karta ovog područja pokazuje polja, staklenike i raštrkane kuća. Iako je teško biti siguran, područje koje definiše Izrael široko je oko 2,5 km u najširem delu i nešto više od četiri km dugačko. Dr. Majkl Milštajn, bivši savetnik za palestinska pitanja izraelskog koordinatora vladinih aktivnosti na teritorijima (COGAT), naziva ga "lepim i plodnim mestom, ali prilično malim".
"Tamo nema ničega"
Humanitarne agencije imaju drukčije mišljenje. "To je mali komad zemlje", kaže Džulijet Toma, direktorka komunikacija za UNWRA: "Tamo nema ničega. To su samo peščane dine i palme".
Svaki pokušaj da se smesti stotine hiljada raseljenih ljudi u području kojem očito nedostaje osnovna infrastruktura - nema bolnica - predstavljaće UN-u ogroman humanitarni izazov. Problem će biti već i postavljanje skloništa za hitne slučajeve, najverovatnije šatora.
To je takođe moralni izazov s dubokim istorijskim odjekom - veliki deo stanovništva Gaze potiče od izbeglica koje su živele u šatorima nakon proterivanja iz Izraela 1948. godine.
U Pojasu Gaze već se nalazi osam izbegličkih kampova, koji su se tokom decenija razvili u prenapunjene gradove. UN ne žele da budu odgovorne za postavljanje još jednog kampa. Izraelski zvaničnici kažu da će nadležne agencije osigurati da pomoć stigne do Mavasija preko prelaza Rafa, udaljenog više od 10 km. Nisu rekli kako će to funkcionisati u praksi.
Amerikanci pregovaraju s Izraelcima
Navodno američki zvaničnici pokušavaju da pregovaraju s Izraelom o dodatnim bezbednim područjima, uključujući i jedno u Dahaniji, na krajnjem južnom delu Pojasa Gaze.
Prema odredbama sporazuma o oslobađanju talaca, koji je stupio na snagu juče, Izrael bi takođe trebao da pusti 200 kamiona pomoći u Gazu svaki dan, mnogo više nego poslednjih nedelja. Međutim, prema izjavi čelnika 18 UN-ovih agencija i nevladinih organizacija koje su uključene u pružanje pomoći palestinskim civilima, izraelski planovi su odbačeni: "Nećemo učestvovati u uspostavi bilo kakve "sigurne zone" u Gazi koja je stvorena bez dogovora svih strana".
Zvaničnici UN-a kažu da dogovor mora uključivati Izrael, Hamas i Palestinsku upravu sa sedištem na Zapadnoj obali.
"Recept za katastrofu"
Bez izričitog spominjanja Mavasija, izjava od 16. novembra upozorava da bi jednostrani predlozi Izraela mogli da dovedu mnoge živote u opasnost. Jedan od potpisnika izjave, dr. Tedros Gebrejesus, glavni direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO), nazvao je planove "receptom za katastrofu".
- Pokušaj trpanja toliko ljudi na tako malo područje s tako malo infrastrukture ili ključnih usluga značajno će povećati rizike za zdravlje ljudi koji su već na rubu preživljavanja - rekao je Gebrejesus.
"Biće strašno, ali će preživeti"
Izraelski zvaničnici kažu da je kriv Hamas zato što zanemaruje opasnosti. Mavasi je, kažu oni, jedino područje za koje su se izraelske snage obvezale da neće napadati. "Biće strašno, ali će preživeti", kaže potpukovnik Ričard Hekt, portparol IDF-a.
Za Izrael je to pitanje vojne nužnosti. Kao što je Hamas bio stacioniran u gradu Gazi, tako borci i infrastruktura ove organizacije postoje u Kan Junisu i Rafi. Uklanjanje civilnog stanovništva pre napada, tvrde Izraelci, human je način da se pobedi Hamas.
- Ljudima u Izraelu se ne sviđa situacija da stanovnici Gaze budu negde u Mavasiju, na hladnim zimskim kišama, ali koja je alternativa? Ako neko ima ideju kako da uništi Hamas bez toga, neka se javi - kaže penzionisani general-major Jakov Amidror, bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost.
"Pitanje je koliko će trajati zapadno strpljenje"
Izgledi za produženu patnju, pojačani ekstremnom prenatrpanošću i surovim zimskim uslovima, sigurno će doprineti rastućoj međunarodnoj uznemirenosti zbog izraelske vojne kampanje u Gazi.
- Sprovođenje nove velike kopnene operacije u tom području ugrožava žrtve i preti raseljavanjem civila u razmerima koji će potkopati međunarodne simpatije prema Izraelu. Pitanje je koliko će trajati zapadno strpljenje - rekao je za BBC jedan zapadni zvaničnik, govoreći strogo pod uslovom anonimnosti.
Netanijahuova vlada zna da može da računa na velike rezerve dobre volje Zapada, nakon užasa koje je počinio Hamas 7. oktobra. Ali izraelski zvaničnici takođe znaju da te rezerve nisu beskrajne i da će međunarodni pozivi na suzdržanost verovatno postati glasniji kada primirje bude završeno i Izrael nastavi svoju vojnu kampanju.
Sprema se odlučujuća faza
- Nadam se da međunarodni pritisak nakon završetka primirja to neće sprečiti. Nadam se da vlada premijera Netanijahua neće pokleknuti pod pritiskom. To je ono što građani Izraela očekuju od svojih vođa - kaže dr. Ejal Hulata, koji je vodio izraelski Savet za nacionalnu bezbednost od 2021. do 2023. godine.
Budući da se bliži zima i Izrael se priprema za odlučujuću fazu svoje kampanje, a nema dogovora o tome kako postupiti s civilnim stanovništvom, produžena agonija Gaze verovatno će se nastaviti. Možda čak i pogoršati, piše Index.hr.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)