DOSEGLI SMO LIMIT Brisel gubi rat sa Moskvom!

Brisel dovršava novi paket sankcija koje bi trebale zakočiti brutalni rat Moskve protiv Ukrajine. Na vrhu popisa je zabrana trgovine dijamantima i nove mere za suzbijanje izbegavanja sankcija. Ali ono što nije na stolu puno je znakovitije.

Prema najnovijim nacrtima dokumenata u koje je POLITICO imao uvid, neće biti novih mera usmerenih na ruski ukapljeni prirodni plin - izvoz koji je Kremlju ove godine doneo 6,1 milijardi evra samo od kupovine u EU.

A ovi predlozi neće zaustaviti globalnu prodaju goriva prerađenog iz ruske sirove nafte u trećim zemljama, niti će stajati na putu unosnim poslovima Moskve s nuklearnom energijom.

Takođe je izostao bilo kakav pokušaj spuštanja gornje granice cene nafte od 60 dolara po barelu - ti su razgovori zapeli već odavno, kažu upućeni.

Čak ni ono što je u paketu daleko je od dovoljnog da smanji zaradu Rusije. Umesto smanjenja gornje granice cene nafte, pregovarači su predložili nove načine za jačanje provedbe.

No, stručnjaci kažu da će ova podešavanja samo stvoriti više papirologije koja se lako može krivotvoriti. A proizvodi za koje su postavljena ograničenja - drago kamenje, sirovo gvožđe, bakar - malo doprinose državnom proračunu zemlje.

Lagane mere naglašavaju izazove s kojima se Brisel suočava u nabijanju unosnih energetskih prihoda koji se slivaju u ratnu škrinju Kremlja.

I to se vjerojatno neće uskoro promijeniti.

Mađarska je dugo blokirala strože energetske sankcije i ne pokazuje znakove popuštanja. Što je još gore, neki se pregovarači boje da bi dramatičniji koraci jednostavno previše naštetili evropskoj industriji i potrošačima.

- Dosegli smo limit onoga što možemo učiniti, a da ne pucamo sebi u nogu i ne naštetimo svojoj konkurentnosti, rekao je jedan diplomata EU-a kojem je dodeljena anonimnost kako bi razgovarao o poverljivim pregovorima.

Najveći pokušaj poslednjeg paketa sankcija da se smanji prodaja nafte Rusiji su mere za pooštravanje izbegavanja postojeće gornje granice cene od 60 dolara po barelu - korak koji su bogate zemlje G7 dogovorile prošle godine zajedno s EU-om i Australijom.

"Na papiru izgleda dobro"

Paket, dvanaesti EU-ov usmeren na Moskvu od prošle godine, uveo bi nove zahteve za kupce da pokažu da ne kupuju rusku naftu iznad gornje granice cene, a zatim skrivaju dodatne troškove kao osiguranje ili naknade za prevoz.

Samo to verovatno neće pomoći u zaustavljanju prodaje velike većine ruskih naftnih tovara znatno iznad gornje granice, rekao je Viktor Katona, vodeći analitičar za sirovu naftu u obaveštajnoj firmi Kpler, s ruskim barelima kojima se konstantno trguje po ceni blizu 80 dolara.

- Na papiru to izgleda dobro, ali u stvarnom životu to neće uticati ni na šta jer ljudi lažu - pošiljaoci nemaju načina da provere jesu li te deklaracije legitimne ili ne, rekao je.

Moskva je takođe imala koristi od "flote u senci" zastarelih tankera koji su spremni prevoziti svoje gorivo širom sveta protivno zabranama. A globalna potražnja za naftom znači da nema manjka trgovaca voljnih riskirati sa svojim teretom, uz samo ograničeno provođenje pravila.

Drugi deo problema je u tome što, dok tvrtke iz EU-a i Ujedinjenog Kraljevstva uglavnom paze da ne trguju ruskom sirovom naftom koja se prodaje iznad gornje cene, turska, kineska i indijska industrija gromoglasno trguju kupujući naftu po svaku cenu i rafinirajući je u benzin, dizel, mlazno gorivo i druge proizvode koji se mogu prodavati u Evropi bez ograničenja.

Ukrajina je prethodno pozvala Brisel i London da prestanu s tom praksom, ali bezuspešno.

Kijev želi da gornja cena nafte bude spuštena na samo 30 dolara po barelu, kako bi se dodatno smanjio ruski proračun za oružje, dronove i plate vojnika.

Međutim, u rujnu je pet diplomata iz zemalja EU-a potvrdilo za POLITICO da su razgovori o sveobuhvatnoj reviziji gornje granice zaustavljeni, a Poljska i baltičke zemlje bore se da za to da pridobiju veća gospodarstva poput Nemačke i Francuske, jer postoji strah da bi cene plina naštetile industriji.

Zemlje EU-a također su nastavile uvoziti ogromne količine ruskog ukapljenog prirodnog plina — praksa koja ne pokazuje znakove jenjavanja. Evropska kupovina LNG-a ostala je gotovo nepromijenjena od početka prošle godine, dok su Španija i Belgija čak povećale svoj uvoz za neverovatnih 50 posto u 2023., u poređenju s 2022.

Kapitalizirajući na tome, predsednik Vladimir Putin hvalio je planove za utrostručenje ruske proizvodnje plina, suprotstavljajući se zapadnim sankcijama i politici klimatskih promena, iskorištavajući goleme rezerve na Arktiku kako bi popunio rupe u nacionalnom proračunu koje je ostavio rat.

Drugi diplomata EU rekao je da postoji opšte razumevanje među dužnosnicima koji razvijaju nove sankcije da je "jedino što možete sankcionisati plin i LNG, ali postoje države članice koje se nikada ne bi složile s tim."

Pristup EU-a u suprotnosti je s nedavnim akcijama SAD-a

Ranije ovog meseca, Bajdenova administracija izdala je nove sankcije usmerene na kolosalni LNG-2 projekt na ruskom Arktiku. Pothvat vredan više milijardi dolara, iza kojeg stoje zapadne tvrtke poput francuskog TotalEnergiesa i japanskog konzorcija, prošao je ispod radara evropskih regulatora uprkos činjenici da je njegov glavni vlasnik Novatek, ruska energetska firma čiji su najveći deoničari bliski Putinu.

Nove mere znače da bi se svaka firma uključena u LNG-2, čak i one evropske, mogla naći na crnoj listi SAD-a.

Nisu samo ekonomske brige ono što sprečava EU da učini više.

Mađarska je prethodno obustavila rasprave oko strožih energetskih sankcija, dok je istovremeno produžila vlastitu zavisnost o Rusiji. Budimpešta čak pojačava kupovinu ruskog plina uoči zime.

Kadri Simson, poverenica Unije za energetiku, izjavila je za POLITICO ranije ovog meseca u retkom napadu na članicu EU-a, da se mađarski premijer Viktor Orbán "rukovao s ratnim zločincem" kad je leteo u Peking na razgovore s Putinom u oktobru. - Čak i Mađarska zna da nastavljanjem ove aktivnosti Rusiji daje pravo da manipuliše njihovim tržištem, dodala je.

Orbán je takođe zapretio da će staviti veto na bilo kakva ograničenja ruske civilne nuklearne industrije, s obzirom na to da Mađarska u potpunosti zavisi od Rusije u pogledu goriva za svoje nuklearne reaktore.

Mađarska takođe proširuje svoju nuklearnu elektranu Paks uz potporu ruske državne firme Rosatom.

Dok nacrt sporazuma o sankcijama uvodi ambiciju da se nametnu ograničenja na ruski ukapljeni naftni plin (LPG), pri čemu EU kupuje samo relativno male količine bez značajne ekonomske koristi za Moskvu, Mađarska opet odugovlači i traži prijelazno razdoblje od 12 meseci, kazao je diplomata koji je znao za razgovore.

Bez ograničenja LNG-a i nuklearnog goriva – i bez jasnog plana za onemogućavanje trgovine naftom po visokim cenama – teško je očekivati da će nadolazeći paket sankcija EU-a ozbiljno smanjiti prihode Rusije.

- Energetski sektor mogao bi biti pogođen puno jače nego što je sada, rekla je Maria Šagina, koja istražuje ekonomske sankcije na Međunarodnom institutu za strateške studije. - Ali još uvek postoji vrlo oprezan pristup, rekla je.

Strahovi EU-a o antagoniziranju Rusije strožim energetskim kaznama su neumesni jer je, rekla je Šagina, Rusija "izgubila ovu igru ​​naoružavanja — nemaju drugih tržišta na koja bi išli, a to je temeljna greška u pogrešnom tumačenju Rusije s evropske strane."

Ipak, sećanja na prošlu zimu, kada su cene energije naglo porasle i duž Evrope zavladala panika oko toga mogu li zemlje zameniti ruske zalihe, i dalje traju dok temperature ove godine padaju. Kad zima prođe, razmišljanje EU-a moglo bi se promeniti.

- Možda sledećeg leta, dodala je Šagina.

Jedan viši dužnosnik EU-a, kojem je odobrena anonimnost kako bi razgovarao o detaljima režima sankcija, insistirao je na tome da su ruski energetski prihodi sveukupno u padu prema brojnim pokazateljima.

- Videćemo na autopsiji, kako kažu Belgijanci, rekao je dužnosnik, tvrdeći da će učinkovitost postojećih pravila postati jasnija kako vreme bude odmicalo.

Međutim, prema Olegu Ustenku, ekonomskom savetniku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, sada nije vreme za samozadovoljstvo.

- Da, ljudi su umorni, ali to ne znači da nisu voljni pozabaviti se tim problemom, rekao je.

- Na kraju dana, dodao je, - moramo rešiti trenutna pitanja, a ispravan način da to učinimo s ekonomske tačke gledišta je osigurati da oni nemaju novca, nemaju finansiranja, da nastave raditi sve užasne stvari koje rade u Ukrajini i u drugim delovima sveta, piše Politico.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI