"SRUŠILA MU SE KULA OD KARATA" Šolc potučen do nogu, odluka nemačkog suda uništila kancelara

Zvali su ga „Bazuka”, ili „Ka-bum”  – neviđeni antikrizni budžetski program poslednjih godina za koga se Olaf Šolc nadao da će njegovo ime uvrstiti u posleratnu istoriju Nemačke.

Sada kancelar rizikuje da uđe u anale istorije iz drugog razloga: računovodstveni trik koji je najviši nemački sud proglasio nezakonitim ostavio je rupu od 60 milijardi evra u javnim finansijama zemlje, piše "Fajnenšel tajms".

„Možda su to izmislili Šolcovi zvaničnici, ali na kraju je on odgovoran. On je kancelar. Sva odgovornost je na njemu," rekao je Karsten Lineman, generalni sekretar opozicionih demohrišćana.

Nemačka je zaglavljena u budžetskoj krizi od odluke Ustavnog suda 15. novembra kojom su vladini planovi javne potrošnje za ovu i 2024. godinu dovedeni u pitanje.

Sud u Karlsrueu u Nemačkoj presudio je da su ministri prekršili zakon prebacujući 60 milijardi evra neiskorišćenih pozajmljenih sredstava iz budžeta za pandemiju u Fond za klimu i transformaciju koji finansira projekte za modernizaciju nemačke industrije i borbu protiv klimatskih promena.

Ideja o transferu sredstava nastala je kada je Šolc bio ministar finansija, ali je sprovedena ubrzo nakon što je postao kancelar 2021. godine. Plan je bio klasičan kompromis koji je omogućio Šolcovim nelagodnim koalicionim partnerima socijaldemokratama, zelenima i liberalima da izglade razlike u budžetskoj politici i ispune svoja izborna obećanja.

Potrošnja će se povećati, ali bez preteranog zaduživanja. SPD i Zeleni su obezbedili sredstva potrebna da se nemačka industrija učini ugljenično neutralnom, dok je fiskalno militaristički FDP obezbedio obećanje da će „kočnica duga“,  ustavna granica za novo zaduživanje suspendovana tokom pandemije, biti vraćena 2023.

Čitava šema je sada proglašena neustavnom.

Socijaldemokrate su odbacile pokušaje da se za ovaj neuspeh okrivi isključivo Šolc. „Ne možemo jednu osobu pretvoriti u žrtvenog jarca“, rekao je Rolf Mutzenih, šef poslaničke grupe SPD.

„Nije da je jedna osoba pogrešila“, rekao je on. „Naprotiv, krivica leži na svim strankama u koaliciji, koje su želele da nemačka država izdvoji novac kao odgovor na višestruke krize, poštujući ustavna ograničenja na trošenje više od prihod.”

Šolcov problem je što je sudska presuda uništila finansijski sistem u čijem je stvaranju pomogao. Sud je razotkrio i pokazao nedoslednost ovog sistema sa svom strogošću zakona, što je zadivilo i kancelarove saveznike i njegove protivnike.

„Ustavni sud je presudio da je Šolcova vlada dva puta prekršila zakon: prvo preusmeravanjem kredita uzetih za borbu protiv pandemije, a drugo trošenjem novca u narednim godinama, a ne u godini kada su kreditne linije odobrene. Ovo je veoma šokantno,” rekao je Lineman.

Šolc je počeo kao klasičan nemački ministar finansija, striktno primenjujući kočnicu duga i svodeći novo zaduživanje na minimum. To se promenilo nakon pandemije, kada je usvojio rebalans budžeta finansiran od 156 milijardi evra novog duga i uveo „Bazuku” neograničene pomoći za likvidnost nemačkim kompanijama koje su zaglavile tokom izolacije.

Tri meseca kasnije, predstavio je stimulativni paket od 130 milijardi evra koji ima za cilj da izvuče Nemačku iz pandemije kovidom planom „Ka-bum“.

Zatim je prošle godine Rusija poslala trupe u Ukrajinu i a EU uvela sankcije Rusiji što je dovelo do prekida isporuke gasa Evropi, gurnuvši nemačku ekonomiju u krizu.

Šolc, tada već kancelar, pokrenuo je svoj novi program pod nazivom „Dvostruki Ka-bum“.

Trebalo je da se iskoristi fond stvoren tokom pandemije za spasavanje problematičnih kompanija, Fond za ekonomsku stabilizaciju da mu se obezbedi 200 milijardi evra kreditnih linija i da se koristi za subvencionisanje cena električne energije i gasa za kompanije i potrošače.

Međutim, samo 30 milijardi evra je zapravo isplaćeno iz VSF-a prošle godine, a preostala sredstva su prenesena u 2023. Time je prekršen osnovni princip da se pozajmljena sredstva moraju koristiti u godini za koju su odobrena, po nalogu Vrhovnog suda. Vlada je u ponedeljak potvrdila da sada planira da ukine VSF do kraja godine, a ne da prenese sredstva u 2024.

„Šolcov sistem se oslanjao na ova vanbudžetska sredstva, a sada se cela stvar srušila kao kuća od karata“, rekao je jedan zvaničnik.

Praksa korišćenja računovodstvenih trikova pustila je tako duboke korene da je postala uobičajena praksa u Berlinu. Olaf Šolc je igrao važnu ulogu u tome, navodi se u članku „Zidojče cajtunga”.

Magazin „Štern” bio sažetiji: „Šolcov princip je istorija“, ističe se u članku objavljneom u ponedeljak.

Za kancelara sudska presuda bila je duboko ponižavajući poraz.

Šolc je često bio ismevan zbog nedostatka harizme, dosadnih govora i pomalo povučenog severnonemačkog karaktera. Ali njegove pristalice su tvrdile da je on te nedostatke nadoknadio tihom kompetencijom koju su birači cenili. Oni su ukazali na njegovo spretno rukovanje energetskom krizom, stvaranje novog investicionog fonda od 100 milijardi evra za vojsku i stalno povećanje vojne i finansijske pomoći Ukrajini.

Sada je reputacija mirnog profesionalca znatno stradala.

Šolc je duboko razočarao i birače. „Imali su loše mišljenje o njemu pre budžetske krize, a sada je još gore“, kaže Manfred Gulner, šef agencije za ispitivanje javnog mnjenja Forsa.

„Kada su birači upitani koga bi izabrali ako bi bili direktni izbori za kancelara, samo 20 odsto je izabralo Šolca, a oko 60 odsto je izabralo Angelu Merkel“, rekao je Gulner.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI