KO JE BIO HENRI KISINDŽER? Za jedne briljantni vizionar, za druge ratni zločinac

Kao savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar SAD, energično je vodio politiku detanta – odmrzavanja odnosa sa Sovjetskim Savezom i Kinom. Njegova šatl diplomatija pomogla je da se okonča arapsko-izraelski sukob 1973. godine, a pregovori za Pariski mirovni sporazum izvukli su Ameriku iz njene duge vijetnamske noćne more.

Ono što su njegove pristalice opisali kao „Realpolitik“, njegovi kritičari su osudili kao nemoralno. Optužili su ga za, u najmanju ruku, prećutnu podršku krvavom puču koji je srušio levičarsku vladu u Čileu i za zatvaranje očiju pred „prljavim ratom“ argentinske vojske protiv sopstvenog naroda.

Nakon što je čuo da je Kisindžer dobio Nobelovu nagradu, komičar Tom Lehrer je slavno izjavio da je „politička satira postala suvišna“.

Ko je bio Kisindžer?

Hajnc Alfred Kisindžer je rođen u jevrejskoj porodici srednje klase u Bavarskoj 27. maja 1923. Porodica je napustila zemlju da bi izbegla nacistički progon, a 1938. pridružila se nemačko-jevrejskoj zajednici u Njujorku.

Henri je bio prirodno stidljiv tinejdžer, koji nikada nije izgubio naglasak i ljubav prema fudbalu. Uveče je pohađao srednju školu, a danju je radio u fabrici četkica za brijanje. Planirao je da studira računovodstvo, ali je pozvan u vojsku.

Uspeo je u pešadiju, a njegov mozak i jezičke veštine koristile su vojne obaveštajne službe. Kisindžer je učestvovao u bici kod Bulgea i došao da komanduje zarobljenim nemačkim gradom iako je imao samo čin vojnika.

Pred kraj rata stupio je u Kontraobaveštajnu službu. Kao 23-godišnjak, učestvovao je u hvatanju bivših oficira Gestapoa, sa apsolutnim ovlašćenjem da hapsi i privodi osumnjičene. Po povratku u SAD studirao je političke nauke na Harvardu, napredujući kroz akademske rangove.

Godine 1957. objavio je knjigu Nuklearni rat i spoljna politika u kojoj se navodi da se može dobiti ograničeni atomski rat. Antiskeptičnim jezikom, on je tvrdio da bi "taktička" i "strateška" upotreba novog tipa manjih projektila mogla biti racionalna.

Kako je ušao u politiku

Knjiga mu je privukla pažnju političkih krugova. Kisindžerov dug put do slave i uticaja je počeo, a teorija „malog nuklearnog rata“ je još uvek uticajna. Postao je pomoćnik guvernera Njujorka i predsedničkog kandidata Nelsona Rokfelera. Kada je Ričard Nikson osvojio Belu kuću 1968. godine, Kisindžeru je ponuđen odličan posao, savetnik za nacionalnu bezbednost.

Bio je to složen odnos. Predsednik se oslanjao na Kisindžerove savete o međunarodnim odnosima, ali je bio sklon antisemitskim ispadima i sumnjičavosti prema američkim Jevrejima.

Hladni rat bio je na vrhuncu. Armagedon zbog Kube jedva je izbegnut, američke su trupe još uvek bile u Vijetnamu, a Rusija je upravo izvršila invaziju na Prag. Ali Nikson i Kisindžer su odlučili da smanje napetost sa Sovjetskim Savezom pa su obnovili pregovore o smanjenju veličine nuklearnih arsenala.

Istovremeno je otvoren dijalog s kineskom vladom preko premijera Ču En Laja. Ovo je poboljšalo kinesko-američke odnose i izvršilo diplomatski pritisak na sovjetsko rukovodstvo, koje se plašilo svog džinovskog suseda.

Kisindžerovi napori su direktno doveli do Niksonovog istorijskog putovanja u Kinu 1972. godine, kada je sreo i Ču En Laja i Mao Cedunga i okončao 23 godine diplomatske izolacije i neprijateljstva.

U isto vreme, SAD su pokušavale da izađu iz Vijetnama. „Mir s čašću“, bilo je Niksonovo ključno obećanje u kampanji, a Kisindžer je odavno zaključio da su bilo kakve vojne pobede SAD besmislene jer ne mogu „da ostvare političku realnost koja bi mogla da preživi naše konačno povlačenje“.

Ušao je u pregovore sa Severnim Vijetnamom, ali se dogovorio sa Niksonom o tajnim napadima na neutralnu Kambodžu – u nastojanju da komunistima oduzme trupe i zalihe. Ova politika je rezultirala smrću najmanje 50.000 civila i destabilizovala zemlju što je dovelo do građanskog rata u Kambodži i brutalnog režima Pol Pota.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir

Tokom napornih pregovora sa Vijetkongom u Parizu, sadašnji državni sekretar Kisindžer je organizovao povlačenje američkih trupa iz Južnog Vijetnama. To mu je donelo Nobelovu nagradu za mir - pored Le Duc Thoa iz Severnog Vijetnama - koju su ogorčeno napali mirovni aktivisti.

Kisindžer je nagradu primio „ponizno“, a novčanu nagradu je poklonio deci američkih vojnika poginulih u sukobu. Dve godine kasnije, kada su komunističke snage zauzele Južni Vijetnam, pokušao je da vrati nagradu.

Njegova šatl diplomatija dovela je do prekida vatre nakon arapsko-izraelskog rata 1973. godine. Niksonov tajni sistem snimanja Bele kuće uhvatio je izraelsku premijerku Goldu Meir kako zahvaljuje na načinu na koji su on i Kisindžer postupali prema njenoj zemlji.

Ali nakon što je otišla, snimci su otkrili mračniju Realpolitiku. Ni Kisindžer ni Nikson nisu imali nameru da vrše pritisak na Sovjetski Savez da dozvoli ruskim Jevrejima da traže novi život u Izraelu.

- Emigracija Jevreja iz Sovjetskog Saveza nije cilj američke spoljne politike. A ako se Jevreji stavljaju u gasne komore u Sovjetskom Savezu, to nije briga Amerike. Možda je to samo humanitarna briga - rekao je Kisindžer.

Izbor marksiste Salvadora Aljendea za predsednika Čilea ipak je zabrinuo SAD. Nova vlada je bila prokubanska i nacionalizovana je američke kompanije. CIA je sprovela tajne operacije u Čileu u pokušaju da pomogne opozicionim grupama da zbace novu vladu. Kisindžer je predsedavao komitetom koji je odobrio akciju.

- Ne vidim zašto bismo stajali po strani i gledali kako zemlja postaje komunistička zbog neodgovornosti njenih ljudi. Pitanja su previše važna da bi čileanski birači bili prepušteni sami sebi - kazao je on.

Na kraju je uskočila vojska, a Aljende je ubijen u nasilnom puču, u kojem je vlast preuzeo general Pinoče. Ispostavilo se da su mnogi njegovi vojnici bili plaćeni od CIA. U kasnijim godinama, Kisindžera će goniti brojni sudovi koji su istraživali kršenje ljudskih prava i smrt stranih državljana pod čileanskim vojnim režimom.

Godinu dana kasnije, Kisindžer je gledao kako uplakani Ričard Nikson odlazi iz Bele kuće, osramoćen skandalom Votergejt. Njegov naslednik, Džerald Ford, zadržao ga je na mestu državnog sekretara.

On je vršio pritisak na vladu bele manjine u Rodeziji da se odrekne vlasti, ali je optužen da ignoriše „nestanak” kritičara argentinske hunte. Kontroverze su ga pratile i nakon što je napustio funkciju 1977. godine. Ponuda katedre na Univerzitetu Kolumbija povučena je nakon protesta studenata.

Kritikovao Kartera i Klintonovu

Postao je snažan kritičar spoljne politike Džimija Kartera i Bila Klintona, tvrdeći da se dva američka predsednika prebrzo kreću ka miru na Bliskom istoku. Za Kisindžera se to moglo dogoditi samo centimetar po inč.

Posle 11. septembra 2001. predsednik Džordž V. Buš ga je zamolio da vodi istragu o napadima na Njujork i Vašington, ali je bio primoran da podnese ostavku u roku od nekoliko nedelja - nakon što je odbio da otkrije listu klijenata svoje konsultantske firme i da odgovori na pitanja o sukobu interesovanja.

- Održao je sastanke sa predsednikom Bušom i potpredsednikom Dikom Čejnijem kako bi ih savetovao o politici Iraka nakon invazije 2003. godine. Pobeda nad ustankom je jedina izlazna strategija - naglasio je Kisindžer.

I dalje uticajan, savetovao je Donalda Trampa o spoljnim poslovima nakon njegovog izbora za predsednika 2017. sugerišući, između ostalog, prihvatanje Putinove okupacije Krima.

Kada je napunio 100 godina, promenio je pogled na Ukrajinu. Nakon ruske invazije, on je tvrdio da bi zemlja predsednika Zelenskog trebalo da se pridruži NATO-u nakon što se obezbedi mir.

- Zemlja koja zahteva moralno savršenstvo u svojoj spoljnoj politici neće postići ni savršenstvo ni sigurnost - izjavio je Kisindžer.
​

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI