Rat u Izraelu 2023
Foto: Tanjug/Tanjug/Ap

Hamas je do sada oslobodio više od 80 od oko 240 otetih u napadu na Izrael 7. oktobra. Zauzvrat, Izrael je na slobodu pustio 180 palestinskih zatvorenika.

Ali, za oslobođene Palestince je kontekst u kojem se oni vraćaju više nego opterećen.

"Teroristi" u pritvoru na neodređeno vreme bez optužnice

Na listama koje su dostavljene medijima izraelske vlasti su sve zatvorenike koji se puštaju na slobodu označile kao “teroriste”. Neki su bili osuđeni za zločine poput pokušaja ubistva, drugi zbog “bacanja kamenja” ili nošenja noževa.

Nekoliko njih – poput 59-godišnje Hanan Barguti, najstarije zatvorenice koja je oslobođena – bilo je u izraelskom pritvoru na neodređeno vreme bez ikakvih optužbi, navodi “Vašington post”.

Dok se u Ramali na Zapadnoj obali slavilo, kako se grupa oslobođenih zatvorenika sastala sa svojim porodicama tokom vikenda, Itamar Ben Gvir, izraelski ekstremno desničarski ministar nacionalne bezbednosti, izdao je direktive o suzbijanju takvih proslava u Istočnom Jerusalimu, gde izraelska policija može direktno da operiše.

- Moje instrukcije su jasne – neće biti izražavanja radosti. Izrazi radosti ekvivalentni su podršci terorizmu, proslava pobede daje podršku tom ljudskom ološu, tim nacistima – rekao je on.

"Pritvoreno onoliko Palestinaca koliko ih je pušteno"

Na Zapadnoj obali, koja je većinski pod vojnom upravom Izraela, izraelske vlasti su pritvorile otprilike onoliko Palestinaca koliko ih je pušteno u proteklih nekoliko dana, navodi "Post".

U racijama nakon 7. oktobra palestinska populacija u izraelskom pritvoru se skoro udvostručila, prema nekim merama. Prema palestinskim grupama za ljudska prava Izraelci su “sklonili” više od 3.000 Palestinaca – uglavnom na Zapadnoj obali. Deluje da se većina njih drži u administrativnom pritvoru, obliku zatvaranja bez optužbe ili suđenja koje vlasti mogu da produžavaju na neodređeno vreme.

Prema međunarodnom zakonu, praksa administrativnog pritvora treba da se koristi samo u posebnim okolnostima ali je, prema grupama za ljudska prava, postala više kao norma na Zapadnoj obali.

"Izraelski vojni sudovi izricali osude stopom od 99 odsto"

Čak i pre 7. oktobra su tenzije i nasilje na Zapadnoj obali doveli do rekordnog broja administrativnih pritvora za tri decenije. Prema HaMokedu, izraelskoj organizaciji za ljudska prava, ukupan broj Palestinaca u administrativnom pritvoru je sa 1.319 od 1. oktobra porastao na 2.070 od 1. novembra – što je blizu trećine ukupne palestinske zatvorske populacije.

Kritičari tvrde da su čak i oni optuženi za specifične zločine suočeni sa nepravičnim pravosudnim sistemom. Palestinci na Zapadnoj obali podležu izraelskim vojnim sudovima, za razliku od pola miliona jevrejskih doseljenika koji žive u njihovoj sredini. Ti sudovi su nekoliko godina izricali osuđujuće presude sa stopom od 99 odsto, što otvara pitanja o postupku prema Palestincima.

Palestincima se, na primer, rutinski odbija davanje advokata i suočeni su sa jezičkim barijerama i pogrešnim prevodima koji kvare svedočenja i priznanja koja se koriste na sudu. Dodatno, ovi slučajevi su često zasnovani na iluzornim i dalekosežnim optužbama, piše “Voks”.

"Sistem aparthejda protiv Palestinaca"

Dinamika izraelskog zatvorskog sistema za Palestince dugo je hranila gnev u vezi šire prirode izraelske vojne okupacije Palestinskih teritorija.

Izraelska grupa za ljudska prava B’elem je rekla da je “moć da se zatvaraju ljudi koji nisu ni osuđeni ni optuženi za bilo šta tokom dužeg perioda, na osnovu tajnih ‘dokaza’ koje ne mogu da ospore - ekstremna”. Izrael je koristi stalno, rutinski držeći stotine Palestinaca u svakom trenutku, dodali su.

Tenzije su nakon napada 7. oktobra samo pogoršane.

“Administrativni pritvor je jedna od ključnih alatki pomoću kojih Izrael sprovodi svoj sistem aparthejda protiv Palestinaca. Svedočenja i video dokazi takođe ukazuju na brojne incidente torture i drugog zlostavljanja od strane izraelskih snaga, uključujući teška premlaćivanja i namerno ponižavanje Palestinaca zatočenih u groznim uslovima”, rekao je u saopštenju ranije ovog meseca Heba Morajev, regionalni direktor organizacije “Amnesti internešenel” za Bliski istok i Severnu Afriku.

Zakon o "nezakonitim borcima"

Izraelske vlasti su takođe odlučile da primene takozvani Zakon o “nezakonitim borcima”, kategoriju koju međunarodno pravo ne priznaje, kako bi na neodređeno vreme bez optužnice ili suđenja držali najmanje 105 Palestinaca iz Gaze koji su ušli u Izrael nakon 7. oktobra.

Nejasno je koliko ih je u pritvoru u vezi sa napadom.

Izraelske vlasti su godinama tvrdile da je njihova praksa administrativnog pritvora u skladu sa politikama u drugim demokratijama i da predstavlja neophodnu preventivnu meru, s obzirom na bezbednosne uslove koji oblikuju Zapadnu obalu.

"Taktika za ograničavanje palestinskog političkog aktivizma"

Međunarodni posmatrači već dugo kritikuju naširoku upotrebu ove prakse.

U izveštaju Evropskog parlamenta iz 2012. administrativni pritvor se opisuje kao taktika koja se koristi “pre svega za ograničavanje palestinskog političkog aktivizma”. Majkl Link, tadašnji specijalni izvestilac UN za ljudska prava na Palestinskim teritorijama, pozvao je 2020. Izrael da ukine tu praksu.

Organizacija Amnesti internešenel je 8. novembra izvestila da su izraelske vlasti dramatično povećale svoju upotrebu administrativnog pritvora nad Palestincima širom okupirane Zapadne obale, produžile vanredne mere koje olakšavaju nehumano i ponižavajuće postupanje prema zatvorenicima i da nisu istražile incidente mučenja i smrti u pritvoru u protekle četiri nedelje.

Izraelske vlasti su od 7. oktobra pritvorile više od 2.200 palestinskih muškaraca i žena, prema Klubu palestinskih zatvorenika, dok je HaMoked rekao da je ukupni broj Palestinaca u administrativnom pritvoru – bez optužnice ili suđenja – od 1. oktobra do 1. novembra porastao sa 1.319 na 2.070, navodi se u izveštaju.

Bolna svedočanstva

Organizacija je ispitala 12 svedoka, a pregledana su i druga svedočanstava pritvorenika te video snimci i fotografije, koji pružaju uvid u neke od oblika torture i zlostavljanja kojima su bili podvrgnuti, uključujući teška premlaćivanja i ponižavanja, prisiljavanje da drže pognute glave i kleče na podu tokom brojanja zatvorenika, kao i da pevaju izraelske pesme. Jedna od žrtava ispričala je da su ga inicijalno držali i tukli doseljenici, a da je dva sata kasnije stigao izraelski vojni džip - prema izveštaju “Hareca” od 19. oktobra to se dogodilo u selu Vadi al Sek kod Ramale nedelju dana ranije.

- Jedan od izraelskih oficira koji je došao prišao mi je i udario me u levu stranu, a potom mi skočio na glavu sa obe noge, gurajući mi lice u zemlju i nastavio da me šutira dok sam bio glavom na dole sa rukama vezanim iza leđa. Onda je uzeo nož i pocepao mi odeću, sve sem donjeg veša, i njome mi zavezao oči. Premlaćivanje nije prestajalo, u jednom trenutku je počeo da mi skače po leđima, tri-četiri puta vičući “umri đubre”. Na kraju, pre nego što je ovo konačno prestalo, drugi oficir je urinirao po mom licu i telu i vikao “umrite” – rekao je on “Amnestiju”.

Organizacija je razgovarala i sa dve žene koje su proizvoljno pritvorene na 14 sati u policijskoj stanici u Istočnom Jerusalimu, gde su ih ponižavali, nage pretraživali, ismevali i tražili od njih da proklinju Hamas. Kasnije su ih pustili bez optužnice.

Prema izraelskim vlastima, od 7. oktobra je u njihovim pritvorima umrlo četvoro palestinskih zatvorenika pod okolnostima koje još nisu nezavisno istražene.

Tortura i drugo zlostavljanje zaštićenih lica na okupiranoj teritoriji je ratni zločin. Pritvaranje zaštićenih lica van okupirane teritorije, kao u slučaju palestinskih zatvorenika sa okupiranih teritorija koji se drže u Izraelu, takođe predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava jer je to prisilno premeštanje, navodi “Amnesti”.

BONUS VIDEO 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading