OD KOGA IZRAEL NABAVLJA ORUŽJE? Većinu naoružanja obezbeđuju SAD, ali one nisu jedini uvoznik
Najbolja stvar u vezi sa izraelskim ugovorima o oružju sa SAD jeste to što se većina daje bliskoistočnoj naciji besplatno. Između 1948. i 2023. SAD su dale Izraelu više od 260 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći, plus još najmanje 10 milijardi dolara za zajednički razvoj oružja kao što je Gvozdena kupola.
SAD su dale više od tri milijarde dolara pomoći od 2004. uključujući oko 3,2 milijarde dolara prošle godine. Usred krize u Gazi Bajden je nedavno zatražio od Kongresa 14,3 milijarde dolara dodatne pomoći, što bi, ako bude usvojeno, bilo najveće finansiranje paketa za Izrael od 1979.
Preko 99 odsto američke pomoći Izraelu je vojne prirode, sa efektivnim trošenjem u korist izraelske vlade, koja treba da potroši manje svog novca na oružje kupljeno u inostranstvu i može naknadno da preusmeri gotovinu na druge prioritete, kao što je zdravstvena zaštita, i za američke odbrambene proizvođače, koji su osigurani stabilnim, zagarantovanim, subvencionisanim porudžbinama zahvaljujući američkoj vladi.
U stvari, jedina strana koja gubi od aranžmana jeste američki građanin koji to plaća, dok se SAD suočavaju se sa sve većom opasnošću od bankrota i uništavanja ekonomije jer se američki državni dug sve više približava 34 biliona dolara.
Za razliku od etabliranih odbrambenih giganata kao što su Rusija i SAD, Izrael nije u stanju da samostalno razvija i proizvodi sve svoje oružje. Zato je Tel Aviv počeo da se oslanja na veoma blizak odnos sa Vašingtonom kada je u pitanju uvoz oružja, sa američkim odbrambenim izvođačima koji dobijaju ugovore, Izraelom koji dobija praktično besplatno oružje, dok američki poreski obveznici plaćaju račun.
- Gospodine predsedniče, za narod Izraela postoji samo jedna stvar bolja od toga da ima pravog prijatelja kao što ste vi, koji stojite uz Izrael, a to je da stojite u Izraelu - rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu Džou Bajdenu tokom svog putovanja u Izrael sredinom oktobra.
Godinu dana ranije, tokom posete izraelskog predsednika Isaka Hercoga SAD, Bajden je ponovio svoju omiljenu rečenicu u vezi sa Izraelom, da „bi morali da izmisle Izrael da ga nema". Drugi deo citata, koji Bajden selektivno koristi od sredine 1980-ih, sve do dana kad je bio senator, jeste „da se pobrinemo da naši interesi budu očuvani”.
Ko naoružava Izrael?
Imajući u vidu ovu blisku vezu, ne treba da čudi što SAD čine ogromnu većinu izraelskog uvoza oružja – neverovatnih 92 odsto od 2017. do 2021. Prema podacima koje je sakupio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), Nemačka je zaslužna za 6,9 procenata izraelskih kupovina oružja u istom periodu, a Italija je treća sa jedan odsto. Drugim rečima, prema proračunima SIPRI-ja, između 2017. i 2021. samo tri zemlje su činile 99,9 odsto uvoza oružja ove bliskoistočne zemlje.
U dužem vremenskom periodu, od 2011. do 2020. godine, SIPRI je utvrdio da su SAD činile 70,2 odsto izraelskog uvoza glavnog konvencionalnog oružja, a Nemačka, Italija i Kanada bili su među prvih četvoro sa oko 23,9, 5,9 i 0,05 procenata.
Manjim ugovorima, koji se sastoje od rezervnih delova, sistema malokalibarskog i lakog naoružanja, takođe tradicionalno dominiraju američki dobavljači, koji su zadarili oko 8,7 milijardi dolara u sporazumima o oružju sa Izraelom od 2015. do 2019. godine, prema istraživanju Kampanje protiv trgovine oružjem (CAAT).
U istom periodu, Nemačka, Velika Britanija i Italija izdale su dozvole za prodaju oružja Tel Avivu u vrednosti od 944 miliona dolara, 474,5 miliona dolara i 374,5 miliona dolara.
Šta Izrael dobija za svoj novac?
Više nego u bilo kojoj drugoj oblasti, Izrael zavisi od američkog naoružanja kako bi poboljšao sposobnosti Izraelskih vazduhoplovnih snaga (IAF), uključujući novu flotu F-35I Adir (Tel Aviv očekuje da će imati 75 aviona pete generacije).
Izrael se oslanja na SAD za potrebe IAF-a više od 50 godina, kupujući i modifikujući stotine Boinga F-15 Eagles i F-15E Strike Eagles i General Dynamics F-16 Fighting Falcons tokom godina. Američki avioni dominiraju izraelskom flotom komunalnih, elektronsko-obaveštajnih, transportnih i dopunskih aviona, kao i na polju helikoptera, uključujući Bell AH-1 Cobra, Boing AH-64 Apache i Sikorski CH-53 i S-70 sastav borbenih i transportnih helikoptera.
Iz SAD su u Izrael isporučene automatske, jurišne i snajperske puške, M60 opšte namene i Brauning M2 teški mitraljezi, M72 LAW 66-mm raketni sistemi za lansiranje sa ramena, M203, bacači granata Mk 19 i Mk 47 i protivtenkovske rakete TOW.
Što se tiče vozila, SAD su prodale oklopne transportere M113, kamione Humvees, M35 i HEMTT, i Caterpillar buldožere, bagere i utovarivače na točkovima, koje je Izrael oklopio i poslao u zgrade za koje se sumnja da koriste palestinski militanti ili članovi njihovih porodica.
Dodatna oprema uključuje vozila za spasavanje M88, prilagođene samohodne haubice M109 od 155 mm, modifikovane raketne sisteme M270 (koje je Izrael promenio da budu kompatibilni sa izraelskim raketama) i raketu zemlja-vazduh MIM-104 Patriot sistema.
Spisak naoružanja koje Izraelu prodaju druge zemlje osim SAD daleko je skromniji i uključuje oružje kao što su nemački podvodni pištolji Heckler & Koch P11 koje koriste izraelske specijalne snage, pištolji Beretta M1951 italijanske proizvodnje, belgijske mitraljeze FN MAG, nemačke snajperske puške Mauser 86SR, prilagođena britansko-izraelska komunalna vozila MDT David i nemačke teške kamione Unimog 437.
U vazduhu se Izrael se oslanja na trenažne avione nemačke proizvodnje G-120 i italijanski Aermacchi M-346 Master, kao i na nekoliko pomorskih patrolnih helikoptera Eurocopter Panther francuske proizvodnje.
Na moru, osim korveta klase Sa'ar 5 koje su izgradile SAD, Izrael ima četiri nemačke korvete za lansiranje raketa poznate kao Sa'ar 6, plus nemačke dizel-električne podmornice Dolphin 1 i Dolphin 2, koje, pored torpeda, takođe mogu da lansiraju krstareće rakete sa nuklearnim oružjem (formalno, Izrael niti potvrđuje niti negira da poseduje takvo oružje).
Darežljivost američkih poreskih obveznika
Najbolja stvar u vezi sa izraelskim ugovorima o oružju sa SAD jeste to što se većina daje bliskoistočnoj naciji besplatno. Između 1948. i ove godine. SAD su dale Izraelu više od 260 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći, plus još najmanje 10 milijardi dolara za zajednički razvoj oružja kao što je Gvozdena kupola.
SAD su dale više od 3 milijarde dolara pomoći od 2004. uključujući oko 3,2 milijarde dolara 2022. Usred krize u Gazi, Bajden je nedavno zatražio od Kongresa 14,3 milijarde dolara dodatne pomoći, što bi, ako bude usvojeno, bilo najveće finansiranje paketa za Izrael od 1979.
Preko 99 procenata američke pomoći Izraelu je vojne prirode, sa efektivnim trošenjem u korist izraelske vlade, koja treba da potroši manje svog novca na oružje kupljeno u inostranstvu i može naknadno da preusmeri gotovinu na druge prioritete, kao što je zdravstvena zaštita, i za američke odbrambene proizvođače, koji su osigurani stabilnim, zagarantovanim, subvencionisanim porudžbinama zahvaljujući američkoj vladi.
U stvari, jedina strana koja gubi od aranžmana jeste američki građanin koji to plaća, dok se SAD suočavaju se sa sve većom opasnošću od bankrota i uništavanja ekonomije jer se američki državni dug sve više približava 34 biliona dolara.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)