erdogan
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Tokom Hladnog rata, Turska se smatrala čvrstim saveznikom Zapada, ali je dolazak vlade Partije pravde i razvoja (AKP) 2002. doveo do značajne promene turske spoljne politike i odvajanja od Sjedinjenih Država.

Ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu je 2009. godine izjavio da je cilj turske spoljne politike da Balkan, Kavkaz i Bliski istok zajedno sa Turskom ponovo budu centar svetske politike. Tri godine kasnije, na konferenciji AKP-a, izjavio je da je misija AKP-a da stvori novi svetski poredak (nizam-i alem, otomanski koncept islamske vladavine).

Međutim, Davutoglu je svrgnut u zaveri AKP, a islamski učenjak Ibrahim Kalin, koji je postao glavni savetnik i portparol predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, preuzeo je mantiju kao ideolog AKP. U rekonstrukciji vlade u junu, Kalin je imenovan za šefa Turske Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT), dok je šef MIT-a Hakan Fidan postao ministar spoljnih poslova.

U glavnom govoru na Istanbulskom forumu 2012. Kalin je govorio o novom geopolitičkom okviru koji odbacuje politički i ekonomski poredak orijentisan na Zapad. Takođe je odbacio evropski model sekularne demokratije, politike i pluralizma.

Kalin je 2022. godine na Katarskom forumu ponovio svoj poziv za novu arhitekturu globalne bezbednosti, što je u skladu sa stavovima koje je izneo ruski predsednik Vladimir Putin na plenarnoj sednici kluba Valdaj kasnije te godine.

Pre pet godina, Erdoganova šefica za međunarodne odnose, Ajse Sozen Usluer, izjavila je da Turska poslednjih deset do petnaest godina nije osećala potrebu da bira između Zapada i Istoka, ili između Sjedinjenih Država i Rusije. Ona je istakla strateški značaj Turske i istakla da nema pomeranja osovine.

Postoje dokazi koji govore suprotno. Turska i Sjedinjene Države razišle su se 2019. odlukom Ankare da kupi ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400. To je dovelo do uklanjanja Turske iz programa F-35 i uvođenja sankcija Turskoj.

Prošle godine pokrenut je američko-turski strateški mehanizam kako bi zakrpio pukotine. Kongres je blokirao sporazum kojim se Turskoj dozvoljava da kupi četrdeset borbenih aviona F-16 i sedamdeset devet kompleta za modernizaciju, a Turska ga koristi kao moneta u zamenu za omogućavanje Švedskoj da se pridruži NATO-u.

U slučaju da dogovor propadne, Turska planira da kupi četrdeset aviona Eurofighter, koje će zajednički proizvoditi Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija, Španija i Nemačka.

Glavna prepreka u odnosima SAD i Turske je podrška Vašingtona sirijskim demokratskim snagama predvođenim Kurdima, čija je uloga u operaciji Inherent Resolve doprinela porazu ISIS-a u Siriji.

Na trilateralnom sastanku u Teheranu u julu 2022. godine, Putin, Erdogan i iranski predsednik Ebrahim Raisi potvrdili su saradnju na "eliminisanju terorista" u Siriji, što je za Erdogana značilo kurdske milicije.

Tu je i nerešeno pitanje da je turska državna Halkbanka optužena za kanalisanje više od 20 milijardi dolara Iranu kršeći sankcije SAD.

Pored toga, Erdogan je, po povratku sa samita Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu prošle godine, izjavio da namerava da se pridruži toj organizaciji.

Tursko članstvo u onome što je Evropski savet za spoljne odnose nazvao "nevaljalim NATO" nesumnjivo će zaoštriti odnose Turske sa NATO-om. Zaista, umesto da se pridruži zapadnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije, trgovina Turske sa Rusijom porasla je za skoro 200 odsto.

Erdogan je takođe potvrdio da će Turska sarađivati sa Putinom kako bi Turska postala gasno čvorište za snabdevanje Evrope ruskim prirodnim gasom.

Turska ne samo da je obezbedila sigurno utočište za ruske oligarhe i njihov kapital, već su Rusi osnovali više od 2.000 kompanija u Turskoj. Turska je postala glavna destinacija za ruske turiste, a Rusi su na vrhu liste po kupovini nekretnina. Svaki četvrti migrant u Tursku 2022. godine bio je Rus.

Ovo je izvor negodovanja za turski narod. Zbog Erdoganovog lošeg upravljanja, Tursku je poharala inflacija. Zakupnine kuća, na primer, porasle su za 128 odsto za godinu dana. U popularnoj turističkoj destinaciji, Antaliji, broj ruskih i ukrajinskih prodavaca nekretnina koji rade na crno premašuje broj lokalnih ovlašćenih agenata za nekretnine.

Postoji još jedan, zlokobniji aspekt. Tokom posete Istanbulu u februaru, podsekretar američkog ministarstva finansija za terorizam i finansijske obaveštajne službe, Brajan E. Nelson, upozorio je turska preduzeća i banke da bi se mogle izložiti riziku od sankcija, što uključuje potencijalni gubitak pristupa tržištima G7, zbog angažovanja sa sankcionisanim ruskim subjektima.

U septembru su Sjedinjene Države uvele sankcije pet turskih kompanija i jednom turskom državljaninu, optužujući ih da pomažu Rusiji da izbegne sankcije i podržavaju Moskvu u njenom ratu protiv Ukrajine.

Brajan E. Nelson je u četvrtak izjavio da je „duboko zabrinut“ zbog sposobnosti Hamasa da nastavi da prikuplja sredstva ili pronađe finansijsku podršku u Turskoj za svoje operacije za potencijalne buduće terorističke napade.

Sada, kada Fajnenšel tajms izveštava o velikom porastu turskog izvoza robe dvostruke namene u Rusiju, došlo je vreme da se podvuče crta. Umesto da povlađujemo Turskoj ugovorom o F-16, vreme je da se Turskoj pokaže vrata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading