REČI NELSONA MENDELE SU BESMRTNE Bio je jedan od najcitiranijih političara u istoriji, bio je u zatvoru 27 godina, a ovako je govorio o slobodi

Nelson Mendela je bio prvi južnoafrički predsednik koji nije bio belac. Vodio je državu od 1994. do 1999. godine. Poznat je po tome što se, pre nego što je postao predsednik, zalagao protiv južnoafričke tiranske vlade i aparthejda - rasističkog socijalnog sistema po kojem su crnci u Južnoj Africi imali znatno manje prava nego belci. Zbog svojih mirovnih aktivnosti 1993. godine dobio je Nobelovu nagradu.

Mladost i obrazovanje

Mandela je rođen 18. jula 1918. godine u mestu Mvezo, u Južnoj Africi. Njegovo pravo ime je Rolihlala, a Nelson je nadimak koji je dobio od jednog svog učitelja. Rođen je u kraljevskoj porodici koja je pripadala plemenu Tembu. Obrazovanje je stekao u svom rodnom mestu, a kasnije na koledžu Klarkberi. Nakon toga je upisao studije prava na Univerzitetu u Vitvatersrandu. Tamo je upoznao ljude koji su sa njim ušli u borbu protiv aparthejda.

Mladost i obrazovanje

Mandela je rođen 18. jula 1918. godine u mestu Mvezo, u Južnoj Africi. Njegovo pravo ime je Rolihlala, a Nelson je nadimak koji je dobio od jednog svog učitelja. Rođen je u kraljevskoj porodici koja je pripadala plemenu Tembu. Obrazovanje je stekao u svom rodnom mestu, a kasnije na koledžu Klarkberi. Nakon toga je upisao studije prava na Univerzitetu u Vitvatersrandu. Tamo je upoznao ljude koji su sa njim ušli u borbu protiv aparthejda.Godine 1944. pridružio se Afričkom nacionalnom kongresu, a 1947. postao vođa Lige mladih, organizacije u okviru kongresa. U početku je želeo da podstakne članove kongresa i protestante da se bore nenasilnim putem, onako kako je to zagovarao Mahatma Gandi. Međutim, u jednom trenutku je počeo da sumnja u efikasnost ovakvog postupanja pa je u okviru Afričkog nacionalnog kongresa osnovao i naoružanu jedinicu. Planirao je da bombarduje određene zgrade, u kojima bi se pobrinuo da ne bude ljudi, pošto nije želeo da iko strada. Zbog toga ga je južnoafrička vlada proglasila teroristom i smestila u zatvor. Mandela je narednih 27 godina proveo u zatvoru. Njegovo hapšenje probudilo je internacionalnu svest o antiaparthejdskom pokretu.

Predsednik JAR

Nakon izlaska iz zatvora, Nelson je nastavio svoju kampanju protiv aparthejda. Njegov dugogodišnji napor se isplatio kada je 1994. i belcima i crncima bilo dozvoljeno da glasaju. Mandela je pobedio i postao predsednik Južne Afrike. Bio je strog i pravedan vođa i zahvaljujući njemu nisu izbijali građanski ratovi, iako je nekoliko njih bilo na pomolu. Iako je aparthejd bio ograničen na JAR, i njenu zavisnu teritoriju, Jugozapadnu Afriku, odnosno Namibiju, nema nikakve dileme da je simobolički značaj obaranja aparthejda neuporedivo širi. Bio je to zapravo poslednji čin demontaže klasičnog kolonijalizma. Južna Afrika je specifična zemlja, značajne međunarodne težine, još od obrazovanja Unije, 1910, tada u sklopu Britanske imperije, posle britanskih pobeda u Burskim ratovima. Strateški značaj koji je Kejp nekada imao nestao je pošto je prokopan Suecki kanal 1869, poput Čilea u slučaju Panamskog kanala. Ali upravo tih godina otkrivena su nalazišta dijamanata, tako da je Južna Afrika osamdesetih godina 19. veka obezbeđivala između 80 i 90 odsto svetske produkcije dijamanata.

Zatim je 1886. u oblasti Vitvatersranda, gde će izrasti Johanezburg, otkriveno zlato. Bila je to tada teritorija van britanske kontrole, u sklopu burske Južne Afrike, odnosno potonjeg Transvala. Upravo ta činjenica dovešće do Burskih ratova i zaposedanja slobodnih burskih država od strane Britanije. Spajanjem britanskih Keplanda i Natala, sa prethodno slobodnim burskim državama Oranje i Transval, obrazovana je Južnoafrička Unija 1910. sa širokom autonomijom, koja je odgovarala potonjem statusu dominiona. U prvim decenijama 20. veka JAR je bila izvor preko 80 odsto svetske produkcije zlata.

Jagma za zlatom

Zvanični London potpuno je monopolisao tadašnu produkciju, određujući svetske cene i zadržavajući najveći deo produkcije za sebe. Identična situacija ponoviće se kada SAD preuzmu globalni politički i ekonomski primat. Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, u jeku Hladnog rata, približno dve trećine svetske produkcije zlata poticalo je iz JAR. Enormna produkcija u rudnicima zahtevala je brojnu radnu snagu. I to je bila jedna od funkcija aparthejda u tadašnjem globalnom kapitalizmu. Upravo aparthejd je obezbeđivao ogroman rezervoar jeftine i obespravljene radne snage, koja pritom nije imala nikakvu alternativu i uvek je mogla biti zamenjena.

Sve vreme Hladnog rata SAD su otuda garantovale opstanak režima aparthejda u JAR, kao jedne od tvrđava protiv mogućeg širenja alternativnog modela kakav je nudila Moskva. Tragičan položaj nebelog stanovništva, sa stanovišta burske ili afrikanerske nacionalističke koncepcije, bio je i ranije pravdan potrebom obezbeđivanja jeftine ili čak besplatne radne snage za poljorivredu, što je do danas ostalo omiljeno životno opredeljenje Bura.

- To što se zločin aparthejda uopšte pojavio zauvek će ostati neizbrisiva mrlja u istoriji čovečanstva. Buduće generacije će se pitati kakva je to greška nastala kad je takav sistem uspostavljen uoči usvajanja Opšte deklaracije o ljudskim pravima - rekao je Mandela jednom govoreći o aparthejdu.

Aparthejd

Pravno, aparthejd, u značenju - podvojenost, odvojeni život, ustrojen je počeo 1948. i potrajao do 1994, mada je postupno popuštanje mera započelo 1990. Uvođen je nizom pravnih akata kojima je regulisano strogo podvajanje rasnih grupa. Umnogome bila je to pravna regulacija normi koje su primenjivane i ranije. Godine 1949. zabranjeni su međurasni brakovi, kojih je i inače bilo vrlo malo, a naredne strogo su zabranjeni međurasni seksualni kontakti.

Za Mandelu su bile neshvatljive podele ljudi na osnovu boje kože.

- Niko nije rođen da mrzi drugu osobu zbog boje kože, njegovog porekla ili njegove religije. Ljudi moraju da nauče da mrze. A ako mogu da nauče da mrze, onda mogu da nauče i da vole jer ljubav je prirodnija ljudskom srcu nego njena suprotnost - pričao je Mandela.

Zakon o Popisu stanovništva iz 1950. godine nametnuo je klasifikaciju populacije po rasama - beli, crni, obojeni (mešani), kasnije i Azijati. Afrikanci su u belim zonama mogli da borave samo kao radnici, i morali su da imaju posebne dozvole. Čitav model doneo je široko korišćenje represije, s brojnim žrtvama. Stotine hiljada lica svake godine je prolazilo kroz razne vidove državno-policijske represije. Najpoznatiji su slučajevi Šarpvil, marta 1960, kada je 69 osoba ubijeno u protestu koji je bio izazvan nametanjem posebnih dokumenata za identifikaciju. Pritisak Vašingtona primorao je JAR da se, iako nevoljno, direktno vojno umeša u građanski rat u Angoli, protiv promoskovske MPLA.

Ali sve to nije više bilo neophodno kada je pao Berlinski zid u novembru 1989, a zatim se desio i raspad Istočnog bloka, kao i Sovjetskog Saveza u decembru 1991.Rasistička vlast u Pretoriji, prepuštena sebi, odavno moralno žigosana, započela je proces demontaže aparthejda.

Promene

Nelson Mandela, čelnik Afričkog nacionalnog kongresa, oslobođen je konačno u februaru 1990. Sledili su pregovori i dogovori, postupna demontaža rasnih zakona, i konačno izbori. Prvi multirasni opšti izbori, uz primenu neograničenog prava glasa, održani su u JAR od 26. do 29. aprila 1994. Pravno, rasna jednakost je obezbeđena, u prvo vreme nesumnjivo kao plod dogovora, kompromisa. Ali su ostali realni problemi.

Primera radi, štrajk radnika u rudnicima Marikana, 2012, kada je 47 osoba poginulo, pokazao je ne samo da u interesu kapitala vlast koristi sredstva represije, nego čak i da realni prihodi rudara nisu mnogo bolji nego što su bili pre 1990. godine.

Mandela nije tražio drugi mandat kao predsednik Južne Afrike, a nasledio ga je Mbeki 1999. Nakon napuštanja funkcije Mandela se povukao iz aktivne politike, ali je održao snažno međunarodno prisustvo kao zagovornik mira, pomirenja i socijalne pravde, često kroz rad fondacije "Nelson Mandela", osnovane 1999. godine.

Uvek je govorio da se razlikujemo po tome šta nas inspiriše. Da to u stvari najdirektnije govori o nama. Da čovek vredi ako razvija nadu u sebi i u drugima, vredi ako „služi”, ako je u funkciji viših ciljeva, ako uprkos svemu veruje i promoviše dobro, ako je u misiji pomirenja i ujedinjenja.

Madiba, kako su ga zvali, otac nove južnoafričke nacije, 2004. godine povukao se iz javnosti, a poslednju izjavu za novine je dao 2009. Preminuo je 5. decembra 2013, u 95. godini, u predgrađu Johanezburga.

Jedne prilika svoju istorijsku ulogu opisao je rečima:

- Ja nisam bio mesija, nego običan čovek koji je postao vođa zbog vanrednih okolnosti.

O slobodi

- Biti slobodan ne znači biti slobodan od okova, nego živeti u svetu u kojem ćemo poštovati i isticati slobodu drugoga. Niko nije rođen ni kao rob, ni kao gospodin, ni da bi živio u siromaštvu, nego smo svi rođeni da bismo živeli kao braća. To su reči Nelsona Mandele, dobitnika Nobelove nagrade za mir 1993. godine. 

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI