VIŠE NAPADA U CRVENOM MORU! Šta se krije iza ovih udara, mnogi su zabrinuti - Sukob se širi?

Od Hamasovog napada na Izrael, bilo je i više napada Hutija na trgovačke brodove u Crvenom moru. Pobunjenike iz Jemena podržava Iran. Šta se krije iza toga?

Šiitske milicije napadaju američke vojne baze u Iraku, borci Hezbolaha u Libanu ispaljuju projektile na mete u Izraelu, jemenski Huti napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru…

Čini se da se, od ekstremističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, sukob širi na čitav region.

Da li ti napadi povećavaju rizik od većih sukoba na Bliskom istoku? I kakvu ulogu na Bliskom istoku imaju milicije koje podržava Iran?

Iran podržava Hutije

Na Hutije se dugo gledalo kao na naoružanu grupu koja sledi samo svoje sopstvene interese. Ali oni dobijaju sve veću podršku Irana, posebno otkako su ti pobunjenici iz planinskog regiona u severnom Jemenu 2014. zauzeli glavni grad Sanu i velike delove zemlje stavili pod svoju kontrolu.

Uz pomoć novca i oružja iz Irana, Huti se ne bore samo za prevlast u Jemenu, već se i brane od vojne koalicije koju predvodi Saudijska Arabija, a čiji je cilj da se proterana jemenska vlada vrati na vlast.

To je, naime, imao na umu saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman kada su njegove jedinice, kao i vojska drugih zemalja počele da iz vazduha 2015. napadaju Hutije u Jemenu. Prestolonaslednik je želeo da dobije taj rat za samo nekoliko meseci, ali je napravio račun bez krčmara – u ovom slučaju bez Hutija. Oni koriste gerilsku strategiju, a i dobro poznaju neprohodna područja Jemena.

Posrednički rat u Jemenu

Nakon godina rata u Jemenu, krhki prekid vatre na snazi je samo nekoliko meseci. To je postalo moguće nakon što su se Saudijska Arabija i Iran zbližili uz posredovanje Kine. Obe zaraćene strane u Jemenu sada, izgleda, shvataju da ne mogu jedna drugu da pobede.

Taj sukob se često naziva "posredničkim ratom". Centralnu vladu Jemena podržava Saudijska Arabija, pobunjeničke Hutije Iran – dve regionalne sile koje se u Persijskom zalivu bore za prevlast na Bliskom istoku.

Dve zemlje se razlikuju po tome što se saudijska vojska protiv svojih protivnika bori najsavremenijim naoružanjem i u savezu sa drugim državama, dok se za iranske interese bore oružane grupe u drugim zemljama. Da bi to postigao, Iran oprema milicije u Iraku, Siriji, Libanu – a sada i Hutije u Jemenu.

Nakon godina rata u Jemenu, krhki prekid vatre na snazi je samo nekoliko meseci. To je postalo moguće nakon što su se Saudijska Arabija i Iran zbližili uz posredovanje Kine. Obe zaraćene strane u Jemenu sada, izgleda, shvataju da ne mogu jedna drugu da pobede.

Taj sukob se često naziva "posredničkim ratom". Centralnu vladu Jemena podržava Saudijska Arabija, pobunjeničke Hutije Iran – dve regionalne sile koje se u Persijskom zalivu bore za prevlast na Bliskom istoku.

Dve zemlje se razlikuju po tome što se saudijska vojska protiv svojih protivnika bori najsavremenijim naoružanjem i u savezu sa drugim državama, dok se za iranske interese bore oružane grupe u drugim zemljama. Da bi to postigao, Iran oprema milicije u Iraku, Siriji, Libanu – a sada i Hutije u Jemenu.

Huti vrše pritisak na Izrael

To ujedno podstiče Hutije ne samo da se bore za sopstvene ciljeve već i da deluju u interesu Irana. "Napadima na trgovačke brodove u Crvenom moru, Huti slede jedan glavni cilj", kaže egipatski politikolog Mohamed Ez al Arab, pri kairskom centru za strateške studije "Ahram". "Huti pokušavaju da izvrše pritisak na Izrael da okonča rat u Gazi, zato što pripadaju takozvanoj ’Osovini otpora’ koju Iran podržava u borbi protiv Izraela. Hamas je takođe deo toga i takođe ga naoružava Iran."

Napadima na trgovačke brodove u Crvenom moru pobunjenici u Jemenu pokazuju Hamasu u Pojasu Gaze da nije sam u borbi protiv Izraela. Na sličan način se ponašaju i šiitske milicije u Iraku, koje napadaju tamošnje američke baze, a time i najvažniju silu zaštitnicu Izraela. Hezbolah, koji Iran finansira i oprema oružjem, ranije je napao mete u Izraelu projektilima koji su ispaljivani preko granice.

Otkako je izraelska vojska proširila kopnenu ofanzivu u Pojasu Gaze, iranski saveznici takođe su pojačali svoje napade. Ali sam Iran se u velikoj meri uzdržava. Od revolucije 1979. godine, Islamska Republika je retko bila aktivno uključena u neki rat i gotovo da nema naznaka da će se nešto u tom smislu promeniti.

Jer, ako bi Iran započeo rat sa svojim najvećim neprijateljem, Izraelom, morao bi da se bori i protiv SAD. Onima na vlasti u Iranu verovatno je jasno da se takav rat ne može dobiti i to je mogući razlog zašto ni Hezbolah još nije ušao u rat protiv Izraela, ako se izuzmu ponekad smrtonosni sukobi na izraelsko-libanskoj granici.

Mnogi su zabrinuti

Napadi Hutija na teretne brodove u Crvenom moru deluju kao glasno zveckanje oružjem – a možda bi bolje bilo reći zveckanje sabljama. U svakom slučaju, to brine mnoge, kako na Bliskom istoku, tako i šire. Politikolog Mohamed Ez al Arab ipak ne veruje da su te pretnje znak da se rat u Gazi razvija u regionalni sukob.

"Cilj je samo da se pošalju određene poruke SAD, Izraelu, a i nekim arapskim državama."

Između ostalog, smatra Al Arab, Huti žele da igraju važniju ulogu u pregovorima o trajnom rešenju jemenskog rata. U svakom slučaju, u igri su mnogi akteri – ne samo milicije koje podržava Iran, već pre svega oni u Teheranu koji povlače konce, prenosi B92.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI