NAJMRAČNIJE TAJNE SEVERNE KOREJE "Kuće muka" postoje, ovo je ispovest žene koja je uspela da pobegne

 Nakon što je preživela katastrofalnu glad koja je desetkovala državu sredinom 1990-ih, pobegla je u Kinu gde je ostala sedam godina.

„Kada sam prvi put otišla u Kinu, nisam mogla da razumem kineski jezik, tako da nisam imala pojma šta broker govori, da li pregovara da me proda“, rekla je za Metro.co.uk o svom početnom iskustvu u zemlji.

Mnoge Severnokorejke koje su prodate na kraju se suočavaju sa nasiljem u porodici i često ne mogu da pobegnu iz svog komšiluka.

Ovo je jedan od razloga zašto Kju-Li sebe smatra srećnom. Nakon što je prebegla, prodata je Kinezu korejskog porekla koji je bio tri godine stariji od nje. Njegova porodica se prema njoj dobro ponašala i čak joj je pomogla da nađe posao u restoranu u Tian Jin-u, blizu Pekinga.

Iz Kine je Kju-li pobegla u Mongoliju, zatim je otišla u Južnu Koreju, i na kraju stigla u London 2007. godine, gde trenutno živi.

Sada se bori da pronađe svoju sestru, jednu od čak 600 ljudi, koji su deportovani iz Kine nazad u Severnu Koreju pre dva meseca.

Strahovi su sve veći za Severnokorejce poput nje, koje je režim Kim Džong Una označio za „zločince“ i „izdajnike“, pošto su nasilno vraćeni u svoju domovinu.

Pjongjang smatra da je napuštanje zemlje bez dozvole zločin "izdaje protiv nacije", kažnjiv smrću ili zatočenjem u radnim logorima. Tamo se prebezi suočavaju sa mogućnošću mučenja. Žene su izložene seksualnom i rodno zasnovanom nasilju i prisilnim abortusima. 

Kako je otkrila organizacija za ljudska prava Transitional Justice Working Group sa sedištem u Seulu, postoje prelazi na kojima su strogo čuvani autobusi i kombiji koji stotine begunaca prevozili u Severnu Koreju pod okriljem mraka.

Stotine je privedeno dok su pokušavali da pobegnu u Južnu Koreju i druge zemlje u potrazi za slobodom. U velikoj meri zasluga njene starije sestre, Cheol-ok je jedna od retkih poznatih Severnokorejaca koji su nedavno vraćeni u domovinu.

Nakon što je prebegla sa 14 godina na vrhuncu gladi 1998. godine, nastanila se u gradu u severoistočnoj kineskoj provinciji Jilin. Kao i Kju-li, bila je primorana da se uda za Kineza koji je ugovorio trgovac ljudima, a kasnije je rodila ćerku. Zavolela je svoju porodicu u poslednjih 25 godina, ali je iznenada uhapšena iz nepoznatih razloga 5. aprila, mesecima pre rođenja njene unuke. 

Poslednji put je Kju-Li sa svojom mlađom sestrom je razgovarala 4. aprila, pre nego što je otišla od kuće i bila privedena.

Ona zna da će joj se setra suočiti sa teškim kaznama, prinudnim radom, nedostatkom hrane i nedostatkom pristupa lekovima kada je bolesna.

Kako kaže vlastima Severne Koreje nije važno da li zatvorenici, žive ili umiru u zatvoru i navodi primer svog brata koji je bio podvrgnut ozbiljnoj kazni i gladovanju, a lokacija gde je sahranjen ostala je nepoznata.

I kineska i severnokorejska vlada odbile su da komentarišu ili potvrde saznanja o nedavnoj deportaciji. To dolazi nakon što je vlada Kim Džon Una najavila ponovno otvaranje granica u avgustu, koje su bile zatvorene na početku pandemije Covid-19.

Postoji velika zabrinutost da bi još oko 1.500 ljudi moglo biti vraćeno u Severnu Koreju u narednim mesecima.

Ali Kina nikada nije priznala one koji beže, već ih naziva „ekonomskim migrantima“.

Katriona Mardok, britanski advokat i partner u advokatskoj kancelariji za ljudska prava Global Rights Compliance (GRC), naglasila je da se zločini poput ovog koji se dešavaju u Severnoj Koreji ne kontrolišu iza zatvorenih vrata. 

 „S obzirom da je međunarodni pogled usmeren na pronalaženje kidnapovanih u Gazi ili nasilno prebačenih u Rusiju, na sistematska kršenja ljudskih prava i međunarodni zločini koji se dešavaju u Severnoj Koreji se i ne obraća velika pažnja i oni se odvijaju nesmetano", zaključila je ona.

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI