AMERIKA NA IVICI NOVOG RATA? Priče o planu za napad i pobuni unutar Pentagona uzdrmale Vašington

To je zaključak koji se nameće na osnovu tvrdnje anononimnih viših zvaničnika administracije predsednika Džoa Bajdena za Politiko da je plan vojne odmazde pripremljen, ali da Pentagon nije o tome obavestio šefa Bele kuće, niti mu predložio da preduzme takav korak, tokom nekoliko sastanaka ove nedelje.

Njih trojica tvrde da je među zvaničnicima u Beloj kući postignut konsenzus da je napad na Hute u Jemenu, inače povezane sa Iranom, pogrešan potez u ovom trenutku, iako su pojedini viši oficiri predlagali snažniji odgovor.

 

Pojedini vojni zvaničnici su navodno bili frustrirani nedostatkom reakcije, posebno nakon što je razarač "Karni" odgovorio na napade na tri civilna broda u nedelju 3. decembra i, prema američkim tvrdnjama, oborio tri drona. Pritom su Huti na kratko zauzeli jedan transportni brod sa fosfornom kiselinom u Adenskom zalivu, kojeg je oslobodio američki razarač "Mejson" i zarobio petoricu otmičara.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je povodom raketnih napada rekao da SAD ne mogu da potvrde da je "Karni" bio meta napada. To je u skladu sa prethodnim izjavama Pentagona da ne veruju da su Huti ciljali američke brodove.

Zvaničan stav Bele kuće je da priznaje postojanje pretnje po američke trupe, ali da nije ubeđena da SAD treba da vojno intervenišu jer su, kako se pretpostavlja, Huti gađali mete povezane sa Izraelom, u posedu tamošnjih kompanija, i sa izraelskom posadom.

Kao razlog za uzdržanost se navodi interes Amerike da bi napad na Hute mogao da razori primirje između Saudijske Arabije i Jemena. Inače to je sukob u kojem je Amerika podržala Saudijsku Arabiju, a u kojem je do kraja 2021. godine stradalo oko 377.000 ljudi, prema procenama UN-a. Kako je navela humanitarna organizacija "Yemen Data Project", 28 procenata meta saudijskog bombardovanja se identifikovane kao isključivo civilne, a među njima su bile škole, bolnice, džamije, farme, postrojenja za prečiščavanje vode...

Printscreen

 

Kako je naveo Stejt department u Jemen je poslat izaslanik Tim Lenderking kako bi konačno okončao konflikt i osigurao bezbednost globalnih pomorskih ruta u tom delu sveta, a u zadnjih nekoliko meseci postignut je niz dogovora, uključujući i odlazak svih stranih trupa iz ove siromašne i razorene zemlje. Posle napada na civilne brodove mirovni proces je doveden u pitanje, a SAD razmatraju uvođenje sankcija.

"Jastrebovi" pričaju o pobuni pod Bajdenom

Izveštaj Politika odjeknuo je među agresivnim neokonzervativcima i protumačen je kao izdaja dužnosti od strane onih koji koče vojnu odmazdu Amerike. O tome najbolje svedoči članak na portalu "National Review", jednom od najuticajnijih glasila spoljnopolitičkih "jastrebova", čiji naslov glasi "Pobuna pod Džoom Bajdenom sada ugrožava živote američkih vojnika".

Autor Noa Rotman iznosi niz ličnih mišljenja na ovu temu, a jedno od njih je da se Bajdenovi podređeni, koji nisu hteli da mu predoče plan vojne intervencije, plaše šta bi on uradio sa njim.

AP Photo/Susan Walsh

 

"Kakvo napuštanje položaja. Suvereni posedi SAD i vojnici koji podržavaju američke prekookeanske misije su napadnuti. Ugrožen je slobodan tok globalne pomorske trgovine, a sa njim i američka hegemonija koja čuva posthladnoratovski status kvo. Međutim, javni službenici podređeni predsedniku očigledno se više plaše šta bi se moglo dogoditi ako predsednik odgovori na te napade, nego šta bi moglo da zadesi Amerikance u inostranstvu ako on to ne učini", navodi Rotman u svom tekstu.

On je takođe žalio zbog toga što su "Obamini kadrovi" Suzan Rajs, Samanta Pauer i Ben Rouds, po njemu, uspeli da ubede Bajdena da zamrzne prodaju oružja Saudijskoj Arabiji i ukine teroristički status Hutima, što je doprinelo da Rijad zavšri u rukama Pekinga.

Inače, prethodni direktan vojni sukob SAD i Huta desio se 2016. godine kada su projektili "tomahavk" uništili tri radara Huta na obali. 

Pozadina sukoba

Pre nego što su počeli najnoviju rundu napada, posle masakra u palestinskoj bolnici Al Šifa 17. oktobra, Huti su bili deo "Osovine otpora" zajedno sa libanskim Hezbolahom, iza koje stoji Iran. Portparol vojske Huta Jahja Sari rekao poručio je 3. novembra da je  grupa lansirala "veliki broj" balističkih projektila i dronova prema Izraelu i da će biti još takvih napada "kako bi pomogli Palestincima da pobede".

Pre toga su vršili sporadične napade na brodove, ali ovaj put proglašena jasna ideološka pozadina sa ciljem da se napadnu mete koje pripadaju "cionističkom režimu" u Izraelu, kao i da napadi neće prestati "sve dok izraelska agresija ne prestane".

Inače, Huti su nastali devedesetih godina prošlog veka kada je istoimena porodica sa krajnjeg severa Jemena osnovala je pokret za religiozni preporod zaidi sekte šiitskog islama, koja je nekada vladala Jemenom. Sve se to dešava baš u trenutku kada je severno "srce" zemlje postalo osiromašeno i marginalizovano.

Osnove rata u Jemenu u kojem su Huti stekli snagu, korene vuku u neuspehu političke tranzicije koja je trebalo da donese političku stabilnost državi nakon Arapskog proleća, kada je predsednik Ali Abdulah Saleh posle 33 godine trebalo da preda vlast svom zameniku Abdrabuhu Mansuru Hadiju 2011. godine.

Međutim, nedugo pošto je stupio na vlast, Hadi se teško snalazio u borbi sa džihadistima, separatističkim pokretima na jugu, korupcijom, nezaposlenošću, pa i činjenicom da su njegovi najbliži ljudi i dalje bliski Salehu.

Tako je i pokret Huta, iskoristio očiglednu slabost novog predsednika i preuzeo kontrolu nad severom, odnosno provincijom Sada i susednim oblastima.
Razočarani tranzicijom, mnogi obični Jemeni, uključujući i sunite, podržali su Hute, a krajem 2014. i početkom 2015. godine pobunjenici su postepeno zauzimali i glavni grad Sana.

Hutima su se potom pridružile i bezbednosne snage odane prethodnom predsedniku Salehu, za kog se smatralo da je podržavao svoje nekadašnje neprijatelje u nameri da povrati vlast. Pokušaj nasilnog preuzimanja zemlje naterao je aktuelnog predsednika Hadija da pobegne u inostranstvo u martu 2015.

Međutim, prve komšije, odnosno Saudijska Arabija i još osam drugih, uglavnom sunitskih arapskih država, uznemirio je porast grupe za koju su verovali da ima podršku šiita iz Irana, pa su tako započele vazdušne udare sa ciljem da poraze Hute i okončaju iranski uticaj na poluostrvu, te obnove Hadijevu vladu. Povrh svega, koalicija je dobila podršku od SAD-a, Velike Britanije i Francuske.

Usledile su godine vojnog zastoja, ali su uprkos tome Huti, koji pod svojom kontrolom imaju stotine hiljada boraca, uspeli da zadrže svoju vlast Sani i većini velikih urbanih centara.

Slogan Huta je "smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo Jevreja i pobeda islama".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI