Putin
Foto: Alo/Ilustracija

Letonske vlasti usvojile su u septembru 2022. zakon kojim bi se obrazovni sistem zemlje prebacio na onaj sa samo jednim službenim jezikom – letonskim.

Ova odluka je bila veliki problem za Kremlj, piše Mscn.com.

Politika derusifikacije

Letonija ima značajnu populaciju koja govori ruski jezik, prema “Politiku”, koji navodi da se njime služi čak četvrtina zemlje. To znači oko 1,8 miliona stanovnika ove baltičke države. Većina državnih škola trenutno nudi dvojezični nastavni plan i program, ali ruski jezik će biti ukinut pre septembra 2025, prema novom zakonu.

Ova politika je trebala da bude deo šireg cilja Letonije o derusifikaciji.

“Politiko” navodi da je Letonija zauzela čvrst stav protiv Rusije otkako je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu i da je demontirala svoje spomenike iz sovjetske ere, te uklonila niz ruskih diplomata iz zemlje.

- Letonija je odvojila Letonsku pravoslavnu crkvu od Ruske pravoslavne crkve i zabranila neke ruske TV emisije – rekla je u martu reporter “Forin polisija” Ančal Vohra.

Ali, te mere su od Letonije napravile metu.

"Sreća neće doći onima koji vode takvu politiku"

Letonske promene u smeru derusifikacije su tačno ona vrsta politike koju bi Putin i lideri u Moskvi koristili da proguraju interne poruke Kremlja o tome kako je svet protiv Rusije i uznemiruje njen narod, navodi Msn.com, dodajući da je Putin upravo na to upozorio Letonce na sastanku preko videa 4. decembra.

- Mislim da sreća neće doći onima koji vode takvu politiku – rekao je Putin, prema prevodu “RBC Ukrajine” koji su preneli mediji.

- Ako gone takvu politiku prema ljudima koji žele da žive u toj zemlji, rade tamo, stvore dobra za tu zemlju, a tretiraju ih tako gnusno, onda će se, na kraju krajeva, i sami suočiti sa takvim gnusnim ponašanjem u svojoj zemlji – rekao je on, preneo je MSN.

"Ništa novo od Rusije"

Ovakvi zabrinjavajući Putinovi komentari nisu ništa novo, prema letonskom Ministarstvu spoljnih poslova, koje je u saopštenju za “Njuzvik” navelo da je retorika koja dolazi iz Moskve namenjena domaćoj potrošnji u Rusiji.

“Smatramo ovo još jednim pokušajem da se odvrati pažnja od ruskog očiglednog kršenja međunarodnog prava, na prvom mestu zločina koje Rusija čini u Ukrajini i, drugo, tekuće domaće represije u Rusiji”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su Putinove izjave potvrdile da su saveznici Ukrajine i zemlje širom sveta morale da se udruže kako bi podržale Kijev i trenutni međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

“Sve zemlje koje imaju direktnu granicu i bolnu istoriju sa Rusijom”, istaklo je Ministarstvo, dodajući da Letonija i druge zemlje “znaju kako da ostanu budne i otporne na pokušaje (pritiska) Rusije”.

Da li će Rusija napasti Letoniju?

Uprkos zabrinjavajućim izjavama Putina, malo je verovatno da bi Rusija učinila bilo šta da vojno izmeni situaciju u Letoniji, jer je ova zemlja članica NATO i zaštićena je Članom 5 koji bi joj u pomoć doveo sve druge članice.

Ipak, to ne znači da Moskva neće da izvrši pritisak na letonsko društvo putem propagandnih kampanja i olakšavanja zahteva tražilaca azila na njenim granicama, što je problem sa kojim se NATO članica Finska suočava od oktobra, navodi Msn.com.

BONUS VIDEO 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading