SUTRA JE KATOLIČKI BOŽIĆ Običaji za Badnje veče, evo zašto je važno da na jelku stavite svećice

Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je, po predanju, Hrist rođen, jelka kao večno zeleno drvo i venac. Mnogo poznate ličnosti u svetu uputile su čestitke vernicima koji slave Božić po gregorijanskom kalendaru (s obzirom na vremensku razliku). Ali, postavlja se pitanje kako čestitati katolički Božić? Da li se čestitke nešto razlikuju od pravoslavnog Božića?

Nema razlike, jer zapravo to je jedan te isti Božić, samo su dva različita kalendara u pitanju. Jedan julijanski (pravoslavni) koji Srbija koristi i drugi novi gregorijanski. Naime, pre Prvog svetskog rata i srpska država i crkva su Božić proslavljale 25. decembra.

Kada je reč o čestitanju katoličkog Božića čestita se isto kao i pravoslavni. Pravilno bi bilo "Srećan Božić!", bez spominjanja Isusa Hrista, kao i "Hristos se rodi". I obavezno ne zaboravite na "Mir Božji!"

Večeras je Badnje veče koje se, takođe, obeležava širom sveta, a za njega se vezuju najrazličitiji običaji.

Mnogi običaji počinju da se praktikuju na Badnji dan još od ranog jutra. Na trpezama je danas zastupljena posna hrana, a u pojedinim krajevima Badnji dan započinju priganicama. Na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.

Tog dana sređuje se kuća za Božić jer na sam dan Božića ne valja ništa raditi po kući. Kiti se božićno drvo i peku kolači.

Većina domova ima božićnu jelku i bez nje se ne može zamisliti ovaj praznik. Zimzelena boja božićne jelke upućuje na večnost, njen trouglasti oblik na Sveto trojstvo, a grane na krst. Trebalo bi da se kiti crvenim i zlatnim staklenim kuglama koje nose simboliku tako što ukazuju na zmiju koja navodi na iskušenje i plodove ubrane sa drveta znanja.

Na jelku se obavezno stavljaju i svećice koje su po hrišćanskoj veri Isusovi simboli svetla. Jelka se uglavnom kiti bez male dece jer ona veruju da i nju i poklone donosi Deda Mraz. Ispod jelke se stavljaju pokloni koji se razmenjuju sutradan. Vrata kuća ukrašena su imelama, a običaj je da onaj ko se nađe ispod venca može nekog da poljubi ili da bude poljubljen. Od imela se prave i venčići koji se takođe ukrašavaju.

Tradicionalni kolač Božićnjak pravi se na Badnji dan, a on predstavlja Vitlejem u malom, a običaj kom se najviše raduju mališani je “korinđanje.” Tada deca obilaze komšiluk, pevajući i recitujući božićne pesmice, a zauzvrat od domaćina dobijaju slatkiše.

Katolička crkva u ponoć, između Badnjeg dana i Božića, služi svetu misu koja se zove “Ponoćka“. Tokom ove mise, pevaju se božićne pesme i veruje se da tad “iz mraka dolazi božije svetlo”. Potom jedni drugima čestitaju Božić. Kod katoličkih vernika, po svim crkvama prikazana je scena rođenja Bogomladenca u jaslama, pored kojih se nalaze Marija i Josif. Njima se vernici klanjaju na Božić.

Na samo božićno jutro ustaje se rano, tog dana se obično ostaje kod kuće, a drugi dan se ide u posetu rođacima i komšijama. Mladići su devojkama, kao tradicionalni božićni dar, poklanjali tzv. božićnicu, a to je ukrašena jabuka.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI